Intervju predsjednika Vlade Crne Gore, Igora Lukšića, dnevnom listu Dan

PRE­MI­JER IGOR LUK­ŠIĆ U IN­TER­VJUU ZA DAN O IS­PU­NJA­VA­NJU SE­DAM USLO­VA EVROP­SKE UNI­JE

 

 

Mno­gi mi­sle da su spek­ta­ku­lar­na hap­še­nja pre­sud­na za is­pu­nja­va­nje se­dam uslo­va Evrop­ske ko­mi­si­je, a dru­gi po­put me­ne da ne tre­ba ro­bo­va­ti per­for­man­si­ma, ne­go is­pu­nja­va­ti za­dat­ke i sno­si­ti od­go­vor­nost

 

Rad no­ve vla­de ve­zan je za pri­o­ri­te­te pret­hod­ne, a to su osi­gaura­nje eko­nom­skih ak­tiv­no­sti i rast stan­dar­da gra­đa­na, što je mo­guće uz do­sljed­no spro­vođe­nje re­for­mi

 

Ako otva­ra­mo ide­o­lo­ško po­zi­ci­o­ni­ra­nje ove Vla­de, to je, ipak, cen­tar ko­ji na­gi­nje ka li­je­voj stra­ni

 

Dok se kod KAP-a i Rud­ni­ka bok­si­ta stva­ri sta­bi­li­zu­ju, to­kom ja­nu­a­ra ćemo mo­ra­ti do­ni­je­ti ne­ke od­lu­ke ve­za­ne za Že­lje­za­ru, jer pro­sto ni­je odr­ži­vo da po­sto­jeće stanje tra­je pre­du­go

 

 

Ni­je re­al­no očeki­va­ti ne­ki po­seb­ni dis­kon­ti­nu­i­tet u po­li­ti­ci za­to što je rad no­ve vla­de ve­zan za pri­o­ri­te­te pret­hod­ne. U prin­ci­pu,  di­je­li­mo po­tre­bu da na­sta­vi­mo na­šim pu­tem ka Evrop­skoj uni­ji, što znači is­pu­nja­va­nje pre­po­ru­ka Evrop­ske ko­mi­si­je da bi­smo do­bi­li da­tum za pre­go­vo­re, iz­ja­vio je pre­mi­jer Igor Luk­šić u in­ter­vjuu Da­nu. Ovo je, inače, pr­vi put od osni­va­nja Da­na da ima­mo in­ter­vju sa ne­kim od cr­no­gor­skih pre­mi­je­ra, a za to vri­je­me su se pro­mi­je­ni­la tro­ji­ca / Mi­lo Đu­ka­no­vić, Želj­ko Štu­ra­no­vić i no­vo­i­me­no­va­ni Igor Luk­šić.

 

„De­fi­ni­tiv­no je cilj oži­vlja­va­nje eko­nom­skih ak­tiv­no­sti ka­ko bi po­pra­vi­li stan­dard gra­đa­na. Oba ta ci­lja mo­že­mo spro­ve­sti sa­mo uz do­sljed­no spro­vo­đe­we za­početih re­for­mi“, re­kao je Luk­šić.

 

 

Na­gla­sio je da sma­tra da je sa­da tre­nu­tak da se osvje­že po­je­di­na mi­ni­star­stva i do­bro is­ko­ri­sti uku­pan ka­drov­ski po­ten­ci­jal ko­ji je na ras­po­la­ga­nju  DPS-u.

 

„Ko­a­li­ci­o­ni part­ne­ri su se, ma­nje – više u pot­pu­no­sti oslo­ni­li na do­sa­da­šnju per­so­nal­nu par­ti­ci­pa­ci­ju u Vla­di. Rad ovog ka­bi­ne­ta ka­rak­te­ri­saće na­sta­vak re­for­mi u ci­lju is­pu­nja­va­nja stra­te­ških in­te­re­sa. Ovi in­te­re­si re­al­no ni­je­su ve­za­ni za dvo­go­di­šnji man­dat. Ra­di se o du­go­ročnim na­ci­o­nal­nim in­te­re­si­ma čija nas re­a­li­za­ci­ja očeku­je u na­red­nom man­da­tu, a to su pre­go­vo­ri sa Evrop­skom uni­jom o pu­no­prav­nom član­stvu“, ka­zao je Luk­šić.

 

Šta se mo­že učini­ti da se do­bi­je da­tum pre­go­vo­ra što je pri­je mo­guće?

 

Očeku­je nas in­ten­zi­van rad u na­red­nih po­la go­di­ne. Očeku­jem da ćemo to­kom ja­nu­a­ra usvo­ji­ti ak­ci­o­ni plan za is­pu­nja­va­nje pre­po­ru­ka iz se­dam po­lja ko­je je de­fi­ni­sa­la EK, što znači da nam pred­sto­ji rad od fe­bru­a­ra do ju­la, u ko­jem tre­ba po­ka­za­ti kon­kret­ne re­zul­ta­te. Po­sto­ji ne­ko­li­ko mjer­lji­vih i kon­kret­nih stva­ri ko­je se mo­gu ura­di­ti, ali tu je i dio kri­te­ri­ju­ma ko­ji je ve­zan za per­cep­ci­ju, u ovom slučaju, pri­je sve­ga, bri­sel­ske jav­no­sti - da li smo do­volj­no ula­ga­li da bi za­slu­ži­li da­tum za pre­go­vo­re. To je vje­ro­vat­no naj­te­ži dio po­sla, za­to što ni­kad ne zna­te šta je to ključno što mi­je­nja per­cep­ci­ju.

 

Mno­gi mi­sle da to tre­ba da bu­du spek­ta­ku­lar­na hap­še­nja, dru­gi mi­sle da  sva­ki  dr­žav­ni or­gan tre­ba po­ka­že ka­pa­ci­tet da se no­si sa od­go­vor­nošću i pri­pa­dam toj dru­goj gru­pi. Sma­tram da ne tre­ba da ro­bu­je­mo per­for­man­si­ma, već da sva­ko, kroz  od­go­vor­nost ko­ju je pre­u­zeo, is­pu­nja­va svo­je za­dat­ke i sno­si od­go­vor­nost.

 

Uvje­ren sam da se­dam kri­te­ri­ju­ma EK osta­ju naj­veći pri­o­ri­tet Vla­de u na­red­nih ne­ko­li­ko mje­se­ci, a pa­ra­lel­no s tim una­pre­đi­va­nje ži­vot­nog stan­dar­da gra­đa­na.

 

Ko­ji će bi­ti pri­o­ri­te­ti vla­di­ne eko­nom­ske po­li­ti­ke i ka­ko ostva­ri­ti pro­jek­to­va­ni rast BDP od 2,5 od­sto?

 

„Mo­ra­mo da­lje jačati kon­cept zdra­vih jav­nih fi­nan­si­ja, što pod­ra­zu­mi­je­va fi­skal­no pri­la­go­đa­va­nje i na­sto­ja­nje  da u na­red­ne dvi­je - tri go­di­ne is­pu­ni­mo bu­džet­ske ci­lje­ve, po­ste­pe­no uđe­mo  u  zo­nu pri­mar­nog su­fi­ci­ta i stvo­ri­mo uslov za sma­nji­va­nje jav­nog du­ga. Ka­ko to sa­mo po se­bi ne do­pri­no­si većem kva­li­te­tu ži­vo­ta, važ­no je na­sta­vi­ti struk­tur­ne re­for­me. Po­sljed­njih go­di­nu i po, ili dvi­je, ko­li­ko tra­je kri­za, mno­gi su se ba­vi­li pro­ble­mom li­kvid­no­sti i sa­mo na taj način is­polja­va­li od­nos pre­ma nje­nim po­slje­di­ca­ma. Du­go­ročno kon­ku­rent­na eko­no­mi­ja, me­đu­tim, zah­ti­je­va da se po­za­ba­vi­mo struk­tur­nim re­for­ma­ma, što iz­i­sku­je i do­no­še­nje te­ških od­lu­ka po­put  iz­mje­na pen­zij­skog za­ko­na, ali tu je i una­pre­đe­nje zdrav­stva i škol­stva, gdje nas očeku­ju do­dat­ni na­po­ri da, pri­mje­ra ra­di, iz­ra­dom so­ci­jal­nog kar­to­na uda­ri­mo te­me­lje re­for­mi so­ci­jal­ne za­šti­te, ko­ju bi do­bi­ja­le za­i­sta naj­u­gro­že­ni­je ka­te­go­ri­je dru­štva. Uz ova dva seg­men­ta, lo­gično je da re­gu­la­tor­na re­for­ma i una­pre­đe­nje po­slov­nog am­bi­jen­ta spa­da­ju u pri­o­ri­te­te. Tom po­li­ti­kom tre­ba da una­pri­je­di­mo pro­duk­tiv­nost ma­log i sred­njeg bi­zni­sa, a sa dru­ge stra­ne da di­rekt­no utičemo na sma­nji­va­nje pro­sto­ra za ko­rup­ci­ju. I jed­no i dru­go su za­pra­vo afir­ma­tiv­na po­li­ti­ka Vla­de, ko­ju vje­ru­jem da će gra­đa­ni per­ci­pi­ra­ti kao što je bio slučaj sa re­for­mom zdrav­stve­nog si­ste­ma, gdje su pre­ma is­tra­ži­va­nji­ma re­gi­stro­va­li od­re­đe­na po­boljša­nja. Una­pre­đe­nje po­slov­nog am­bi­jen­ta pod­razumi­je­va sma­nje­nje ba­ri­je­ra za do­bi­ja­nje gra­đe­vin­skih do­zvo­la, po­boljša­nje si­ste­ma re­gi­stra­ci­je vla­sni­štva, sma­nji­va­nje za­htjev­nih pro­ce­du­ra za plaćanje po­re­za, dok no­vim za­ko­nom o iz­vr­šnom po­stup­ku že­li­mo da obez­bi­je­di­mo efi­ka­sni­ju pri­mje­nu ugo­vo­ra. Sve to do­pri­no­si pro­duk­tiv­no­sti, sma­nju­je pro­stor za ko­rup­ci­ju i omo­gućava kre­i­ra­nje no­vih rad­nih mje­sta.

 

Da li će se Vla­da za­la­ga­ti za neo­li­be­ral­ni ili ne­ki dru­gi kon­cept?

 

Kad go­vo­ri­mo o neo­li­be­ral­nom kon­cep­tu go­vo­ri­mo o li­be­ral­nom pri­stu­pu sa ma­kro aspek­ta, da­kle o neo­p­hod­no­sti sta­bi­li­za­ci­je ma­kro­e­ko­nom­skih pri­li­ka, li­be­ra­li­za­ci­ji spoljno­tr­go­vin­skih od­no­sa, hit­noj i br­zoj pri­va­ti­za­ci­ji itd. To se tre­ti­ra kao re­cept ko­ji, ako sve pra­vil­no spra­vi­te sve rje­ša­va, što ni­je ta­ko. Ta vr­sta pri­stu­pa za­ne­ma­ru­je esen­ci­ju tr­ži­šne eko­no­mi­je, ko­ja do­la­zi sa mi­kro ni­voa. Šan­sa za sva­kog od nas je da, pri­hva­ta­njem okol­no­sti da ima­mo od­re­đe­ne ta­len­te, vje­šti­ne i zna­nja, čeka­mo da nas in­sti­tu­ci­je sti­mu­lišu da ih is­ko­ri­sti­mo, a ne da nas za­ro­be ta­ko da ne mo­že­mo ra­di­ti i da se okre­ne­mo so­ci­jal­noj po­moći. To je ključna raz­li­ka ko­ja se često za­ne­ma­ru­je. Moj cilj je da sti­mu­li­še­mo mi­kro­a­spekt i da kroz re­gu­la­tor­nu re­for­mu i una­pre­đe­nje po­slov­nog am­bi­jen­ta, pred­u­zet­ni­ci pre­po­zna­ju šan­su. S dru­ge stra­ne, ma­kro po­li­ti­ka je bit­na, jer ša­lje po­ru­ku od­go­vor­no­sti spoqljnoj za­jed­ni­ci, a stra­ni in­ve­sti­to­ri ula­žu u ze­mlju ko­ja vo­di ra­zum­nu ma­kro­e­ko­nom­sku po­li­ti­ku. Na­sto­ji­mo da se dr­ža­va iz­vuče iz eko­no­mi­je, jer ona ne mo­že upra­vlja­ti eko­nom­skim re­sur­si­ma ta­ko što bi pret­po­sta­vlja­li da zna­mo što je u gla­va­ma hi­lja­da lju­di ko­ji učestvu­ju na tr­ži­štu, što je ne­mo­guće. Dr­ža­va tre­ba da se fo­ku­si­ra na obez­bje­đi­va­nje vla­da­vi­ne pra­va i  kva­li­te­ta jav­nih uslu­ga, bi­lo da je jav­no ili pri­vat­no škol­stvo, zdrav­stve­ni si­stem, ula­ga­nja u na­u­ku i in­fra­struk­tu­ru, što sve za­jed­no tre­ba da pod­stiče pred­u­zet­ni­ke. To će bi­ti pri­stup ove vla­de. Ka­ko će se to ide­o­lo­ški po­zi­ci­o­ni­ra­ti? Ako i to pi­ta­nje otva­ra­mo, što se me­ne tiče to je, ipak, cen­tar ko­ji na­gi­nje ka li­je­voj stra­ni.

 

Ka­kav će bi­ti stav va­še Vla­de pre­ma Že­lje­za­ri i KAP-u ?

 

To­kom kri­ze is­pli­va­li su svi pro­ble­mi tih pred­u­zeća, za ko­je smo mi­sli­li da su ri­je­še­ni pri­va­ti­za­ci­jom, a ne sa­mo gur­nu­ti pod te­pih. Na­ža­lost, po­ku­šaj da kroz pri­va­ti­za­ci­o­ni ugo­vor pre­ne­se­mo od­go­vor­nost za pre­struk­tu­ri­ra­nje na kup­ca ni­je dao re­zul­ta­te. Ne mo­gu reći da smo za­do­volj­ni ka­ko se upra­vlja tim kom­pa­ni­ja­ma, jer je mo­guće da bi si­tu­a­ci­ja bi­la po­volj­ni­ja da je bi­lo vi­še di­ja­lo­ga iz­me­đu po­slo­da­va­ca i rad­ni­ka. Ova­ko se pro­blem pre­se­lio u mi­ni­star­stva, što ni­je do­bro i ne tre­ba da bu­de prak­sa. Isto­vre­me­no, za­ne­ma­re­ne su dru­ge in­sti­tu­ci­je ko­je bi tre­ba­lo da se ba­ve tim pi­ta­njem. KAP i Že­lje­za­ra, kao kla­ste­ri, značaj­no učestvu­ju u in­du­strij­skoj pro­iz­vod­nji i zah­ti­je­va­ju do­dat­nu pažnju. Iskre­no, Vla­da je, u smi­slu za­ko­no­dav­stva i dr­žav­ne po­moći, ura­di­la šta je mo­gla. Fo­ku­si­ra­li smo se na kre­i­ra­nje so­ci­jal­no pod­no­šlji­vog pro­gra­ma sma­nje­nja bro­ja za­po­sle­nih i stva­ra­nja uslo­va za po­kre­ta­nje pro­iz­vod­nje. U slučaju Že­lje­za­re to je značilo i na­bav­ku no­ve opre­me, ko­ja uz od­go­va­ra­juće upra­vlja­njee re­sur­si­ma mo­že da obez­bi­je­di efi­ka­sni­ju pro­iz­vod­nju.

 

Dok se kod KAP-a i Rud­ni­ka bok­si­ta stva­ri sta­bi­li­zu­ju i na­red­ne go­di­ne će uti­ca­ti na jačanje in­du­strij­ske pro­iz­vod­njje, u slučaju Že­lje­za­re ima­mo još di­le­ma i u ovom tre­nut­ku op­ci­ja ras­ki­da ugo­vo­ra je jed­na­ko re­le­vant­no, kao i mo­gućnost da po­slo­da­vac obez­bi­je­di no­vi no­vac, bez ga­ran­ci­ja vla­de, ko­je vi­še ni­je­su mo­guće, a ko­je bi do­ve­le broj rad­ni­ka na op­ti­mal­ni ni­vo i stvo­ri­li  uslo­ve za kla­ster­sko po­ve­zi­va­nje  sa sred­njim i ma­lim pred­u­zećima. To je op­ci­ja po­volj­na za sve. Ma­nje po­volj­na op­ci­ja je da do­đe­mo u si­tu­a­ci­ju da ras­ki­ne­mo ugo­vor, jer ku­pac ni­je is­pu­nio ugo­vo­re­ne oba­ve­ze. Mi­slim da ćemo to­kom ja­nu­a­ra mo­ra­ti ne­ke od­lu­ke do­ni­je­ti, jer pro­sto ni­je odr­ži­vo da ta­kvo sta­nje tra­je pre­du­go. Ape­lu­jem na oba sin­di­ka­ta da ra­zu­mi­ju da je jed­na­ko u in­te­re­su Vla­de da op­sta­ne Že­lje­za­ra kao što je u nji­ho­vom, ali na odr­živ način. Je­di­no ta­ko ćemo obez­bi­je­di­ti re­dov­ne pla­te i pri­liv nov­ca u bu­džet i reći da Že­lje­za­ra za­i­sta do­pri­no­si eko­nom­skom ra­stu. Ako po­đe­mo od ta­kvih pret­po­stav­ki, vje­ru­jem da bi br­zo mo­gli naći do­go­vor o mo­de­lu iz­la­ska iz pro­ble­ma.

 

Ka­kav će bi­ti stav Va­še Vla­de o auto­pu­tu, iz­grad­nji HE na Mo­rači i uop­šte va­lo­ri­za­ci­ji ener­get­skog sek­to­ra?

 

Od­lučili smo da po­ni­šti­mo ten­der za auto­put ko­ji je du­go fi­gu­ri­rao kao op­ci­ja za jav­no-pri­vat­no part­ner­stvo. I da­lje mi­slim da je jav­no pri­vat­no part­ner­stvo bo­lja op­ci­ja ne­go kla­sični mo­del za­du­ži­va­nja, jer se kroz part­ner­stvo za ma­nji broj go­di­na mo­že doći do auto­pu­ta, a kre­dit za grad­nju se ne evi­den­ti­ra kao bu­džet­ska oba­ve­za. Od­lučili smo da is­ko­ri­sti­mo po­nu­du ki­ne­ske kor­po­ra­ci­je i po­ku­ša­va­mo sa nji­ma do­go­vo­ri­ti bi­la­te­ral­ni ugo­vor, iz ko­jeg bi pro­iz­i­šao i kon­ce­si­o­ni za iz­grad­nju auto­pu­ta. Mi­ni­star­stvo sa­o­braćaja je do­bi­lo ne­ko­li­ko na­red­nih mje­se­ci za pre­go­vo­re sa ki­ne­skom stra­nom, ka­ko bi ugo­vor pri­la­go­di­li fi­nan­sij­skim po­ten­ci­ja­li­ma na­še ze­mlje, a po­tom počeli par­la­men­tar­nu pro­ce­du­ru. Ako se to re­la­tiv­no br­zo za­vr­ši, iz­grad­nja auto­pu­ta bi mo­gla br­zo da kre­ne.

 

Ne­ma ni­ka­kve sum­nje da ki­ne­ske kor­po­ra­ci­je mo­gu da iz­gra­de sve što za­mi­sli­te. Si­gu­ran sam da mo­gu obez­bi­je­di­ti no­vac i očigled­no ima­ju in­te­res da u Evro­pi po­ka­žu svo­je zna­nje ili svoj od­go­vor na ma­kro­e­ko­nom­ske iza­zo­ve. Pa­ra­lel­no sa tim, apli­ci­raćemo pre­ma Evrop­skoj in­ve­sti­ci­o­noj ban­ci i re­gi­o­nal­nim fon­do­vi­ma za teh­ničku i lo­gi­stičku po­dr­šku. Uko­li­ko se de­si da ni ki­ne­ska op­ci­ja ne igra, on­da nam pre­o­sta­je EIB i, na­ža­lost, ne­što du­ži put iz­grad­nje in­ve­sti­ci­je ko­ja je od su­štin­ske važ­no­sti za unu­tra­šnju i spolj­nu in­te­gra­ci­ju Cr­ne Go­re.

 

Na­sta­vlja­mo re­a­li­za­ci­ju ten­de­ra za iz­grad­nju HE na Mo­rači, jer je to ko­ri­stan pro­gram, sa aspek­ta pro­iz­vod­nje ener­gi­je, pri­li­va stra­nih di­rekt­nih in­ve­sti­ci­ja i, ne ma­nje važno, mo­gućno­sti re­gu­la­ci­je to­ko­va ri­je­ka u vri­je­me po­pla­va. Na­sta­vlja­mo sa ak­tiv­no­sti­ma za grad­nju HE Ko­mar­ni­ca, važno je da se po­tro­še do­go­vo­re­ne in­ve­sti­ci­je za iz­grad­nju vje­tro­ge­ne­ra­to­ra i da po­ku­ša­mo da do­ve­de­mo do kra­ja ana­li­zu eko­nom­ske is­pla­ti­vo­sti ter­mo­blo­ka dva u Plje­vlji­ma, jer oko to­ga po­sto­je di­le­me. Mi­slim da tre­ba da se okre­ne­mo i is­tra­ži­va­nji­ma naf­te, ga­sa i ras­pi­še­mo ten­de­re, ko­ji bi pod­ra­zu­mi­je­va­li pri­vlačenje part­ne­ra.

 

Iz­grad­nja pod­vod­nog ka­bla ta­ko­đe je stra­te­ški pri­o­ri­tet, uz in­ve­sti­ci­je u una­pre­đe­nje in­fra­struk­tu­re, ta­ko da je pu­no oba­ve­za ko­je smo kre­i­ra­li kao lo­gičan na­sta­vak opre­dje­lje­nja da ener­ge­ti­ka bu­de du­go­ročan pri­o­ri­tet.

 

Ko­li­ko je po­vo­ljan kre­dit Svjet­ske ban­ke za pe­gla­nje bu­džet­skog de­fi­ci­ta? Ima li ka­kvih no­vo­sti o kre­di­tu pre­do­strož­no­sti od MMF-a?

 

Li­ni­je pre­do­strož­no­sti odo­bra­va­ju se ze­mlja­ma sa do­brim eko­nom­skim te­me­lji­ma i do­brim re­gu­li­sa­njem kri­ze. U od­no­su na bu­džet­sku po­li­ti­ku,  mi de­fi­ni­tiv­no pri­pa­da­mo ta­kvoj gru­pi ze­ma­lja i sa­da je neo­p­hod­no da se ot­klo­ne sve di­le­me i pri­mje­ni pro­gram ak­tiv­no­sti u fi­nan­sij­skom sek­to­ru, do­go­vo­ren sa Svjet­skom ban­kom. Po­treb­no je da Cen­tral­na ban­ka pri­mje­ni za­ko­ne u slučaju svih cr­no­gor­skih ba­na­ka i da se do­ve­de do kra­ja, u smi­slu ja­sno­sti, si­tu­a­ci­ja ve­za­na za Pr­vu ban­ku. Du­go već po­sto­je mje­re ko­je je mo­guće uki­nu­ti, ka­ko ra­zu­mi­jem u ko­mu­ni­ka­ci­ji sa gu­ver­ne­rom, na­kon što se za­vr­ši kon­tro­la i ocje­ni da li je ban­ci po­tre­ban no­vi ka­pi­tal, da bi na taj način bi­la u is­toj rav­ni s dru­gim ban­ka­ma.

 

Uko­li­ko re­a­li­zu­je­mo do­go­vo­re­no sa Svjet­skom ban­kom, re­al­no je očeki­va­ti da is­pu­ni­mo uslo­ve za ve­o­ma po­vo­ljan kre­dit. U pi­ta­nju je re­la­tiv­no ni­ska ka­mat­na sto­pa, na ni­vou one ko­ju ob­računa­va MMF, ali sa du­žim ro­kom ot­pla­te. Po­dr­ška je­ste kre­dit bu­dže­tu,  ali za sta­bi­li­za­ci­ju fi­nan­sij­skog sek­to­ra, ta­ko da su­štin­ski ima pot­pu­no drukčiji ka­rak­ter u od­no­su na bi­lo ko­ju vr­stu stend baj aran­žma­na sa MMF-om.

 

Da li je tre­nut­no naj­veći pro­blem ban­kar­ski sek­tor, ima­jući u vi­du da je Cr­noj Go­ri sni­žen kre­dit­ni rej­ting zbog ve­li­kog bro­ja lo­ših kre­di­ta?

 

Si­tu­a­ci­ja bi bi­la ja­sni­ja kad bi iz ne­na­pla­ti­vih kre­di­ta uspje­li da iz­vučemo zaj­mo­ve za ne­kret­ni­ne, ko­je su uzi­ma­le fir­me bez go­to­vi­ne, a pod hi­po­te­ku su sta­vlja­le imo­vi­nu ko­ju tek tre­ba da na­ba­ve, računa­jući da će pri­vlačenjem stra­nih in­ve­sti­ci­ja iz­gra­di­ti ne­ke stam­be­ne i dru­ge objek­te. Na­ža­lost, u ko­mu­ni­ka­ci­ji sa Cen­tral­nom ban­kom ni­je­smo uspje­li doći do pre­ci­zni­je sli­ke, jer CBCG, opet u ko­mu­ni­ka­ci­ji sa ban­ka­ma, često ni­je u pri­li­ci da to mo­že raz­vr­sta­ti do kra­ja, jer ima pre­pli­ta­nja iz­me­đu kom­pa­ni­ja duž­ni­ka. Kod većih ba­na­ka pri­je kri­ze je bi­lo značaj­nih kre­di­ta tog ti­pa. Ne­ke ban­ke, po­put CKB i Er­ste, for­mi­ra­le su ili raz­mi­šlja­ju da osnu­ju fak­to­ring kom­pa­ni­je, ko­je bi pro­da­jom za­lo­že­nih ne­kret­ni­na po­mo­gle da se isčiste bi­lan­si. Hi­po al­pe na dru­gi način rje­ša­va to pi­ta­nje. Ohra­bru­juće je što je od­re­đe­ni broj ba­na­ka u vri­je­me kri­ze značaj­no uvećao ak­ti­vu, uz činje­ni­cu da dvi­je naj­veće ban­ke po­la­ko ob­na­vlja­ju ak­tiv­no­sti. To, po mom mi­šlje­nju, da­je raz­log za umje­re­ni op­ti­mi­zam da bi iduće go­di­ne kre­dit­na ak­tiv­nost mo­gla da bu­de ne­što značaj­ni­ja, što bi po­mo­glo rje­ša­va­nju ne­li­kvid­no­sti pri­vre­de. Isto­vre­me­no, ana­li­za ne­li­kvid­no­sti bi tre­ba­la da bu­de de­taljni­ja od svo­đe­nja na broj blo­ki­ra­nih računa i fir­mi. Do­vi­ja­jući se ka­ko da pre­mo­ste pro­blem ne­li­kvid­no­sti,  pred­u­zet­ni­ci se često od­lučuju za kom­pen­za­ci­je, čime se ne­li­kvid­nost po­većava i od­ma­že funk­ci­o­ni­sa­nju pri­vre­de.

 

Agen­ci­je uki­da­mo za ko­ju go­di­nu

 

Hoćete li po­slu­ša­ti pre­po­ru­ku Evrop­ske ko­mi­si­je da bi Cen­tral­na ban­ka tre­ba­la bi­ti za­du­že­na za kom­plet­no tr­žište fi­nan­si­ja, a da se KHOV uki­ne ili sve­de na sek­tor u okvi­ru CBCG?

 

„Osim CBCG i KHOV, u tom seg­men­tu ima­mo i Agen­ci­ju za nad­zor tržišta osi­gu­ra­nja i kroz te tri in­sti­tu­ci­je se pro­ži­ma pi­ta­nje fi­nan­sij­ske sta­bil­no­sti.  Kao tran­zi­ci­o­ni ko­rak for­mi­ra­li smo Sa­vjet za fi­nan­sij­sku sta­bil­nost, ko­ji po­ma­že ko­or­di­na­ci­ji po­li­ti­ka u tim obla­sti­ma. Ako sa­vjet bu­de kva­li­tet­no funk­ci­o­ni­sao, vje­ru­jem da mo­že­mo očeki­va­ti u na­red­nom pe­ri­o­du har­mo­ni­za­ci­ju i ko­or­di­na­ci­ju po­je­di­nih po­li­ti­ka i re­al­no je da se u od­re­đe­nom tre­nut­ku otvo­ri pi­ta­nje ob­je­di­nja­va­nja fi­nan­sij­ske re­gu­la­ci­je. Ta ide­ja je po­sto­ja­la i ra­ni­je, ali se ta­da čini­lo da bi tre­ba­lo jačati ka­pa­ci­te­te re­gu­la­to­ra da se ba­ve po­je­di­nim tr­žištima. Ovo pi­ta­nje bi se za ko­ju go­di­nu mo­glo po­ja­vi­ti na li­sti pri­o­ri­te­ta. 

          

Ne tre­ba nam raz­voj­na ban­ka 

 

Da li ćete se za­la­ga­ti za osni­va­nje dr­žav­ne raz­voj­ne ban­ke ili za do­sa­da­šnji kon­cept In­ve­sti­ci­o­no-raz­voj­nog fon­da, u sa­rad­nji sa ko­mer­ci­jal­nim ban­ka­ma?

 

Ne sma­tram da bi osni­va­nje dr­žav­ne raz­voj­ne ban­ke do­pri­ni­je­lo in­ten­zi­vi­ra­nju kre­dit­ne ak­tiv­no­sti na ban­kar­skom tr­žištu. Dr­žav­ne raz­voj­ne ban­ke se ni u do­sa­da­šnjoj prak­si ni­je­su po­ka­za­le kao in­stru­ment za po­kre­ta­nje pri­vred­nih ak­tiv­no­sti, a po­slje­di­ce nji­ho­vog ra­da su u du­gom ro­ku obično iz­ra­zi­to ne­ga­tiv­ne. Vje­ru­jem da će pro­fi­ta­bil­ni pro­jek­ti i per­spek­tiv­ne pred­u­zet­ničke ide­je po­dr­šku naći na ko­mer­ci­jal­nom ban­kar­skom tr­žištu, gdje se već pre­po­zna­je od­re­đe­ni di­na­mi­zam i po­zi­tiv­na kre­ta­nja. Kao do­dat­na po­dr­ška i ser­vis za važne raz­voj­ne pro­jek­te i sek­to­re us­po­sta­vljen je In­ve­sti­ci­o­no-raz­voj­ni fond, kao dr­žav­na in­sti­tu­ci­ja ko­ja di­rekt­no mo­že vr­ši­ti kre­di­ti­ra­nja, po­dr­šku iz­vo­zu, kre­dit­no-ga­rant­ne i dru­ge po­slo­ve. Ne isključujem mogućnost da Investicioni razvojni fond bude, ako tako procijene, jedan od partnera u banci koja bi bila fpormirana po principima javno-privatnog partnerstva sa privredom ili međunarodnim organizacijama koje podržavaju preduzetništvo.

 

Mi­je­nja ustav zbog su­di­ja

  

Da li ćete po­dr­ža­ti re­for­mu pra­vo­su­đa u skla­du sa pre­po­ru­ka­ma Evrop­ske ko­mi­si­je?

 

Mi­slim da se to u bi­ti pod­ra­zu­mi­je­va. Sva­ka­ko da je ovo va­žan seg­ment u is­pu­nja­va­nju uslo­va na pu­tu EU in­te­gra­ci­ja. U tom smi­slu na­ja­vio sam, iz­me­đu osta­log, ini­ci­ra­nje ustav­nih pro­mje­na ka­ko bi da­lje do­pri­ni­je­li ne­za­vi­sno­sti pra­vo­su­đa, a raz­mo­trićemo iz­mje­ne za­kon­skog okvi­ra u ci­lju ob­je­di­nja­va­nja po­je­di­nih or­ga­na ko­ji se ba­ve bor­bom pro­tiv ko­rup­ci­je u po­seb­nu agen­ci­ju.

 

Ro­ker i he­vi­me­ta­lac

 

Gdje ćete čeka­ti No­vu go­di­nu?

 

Iskoristiću priliku da predstojeće praznike provedem u najužem krugu svoje porodice i prijatelja u Crnoj Gori.

 

Ko­ju mu­zi­ku slu­ša­te?

 

Volim heavy me­tal i rok muziku, a prvenstveno Iron Maiden, Guns n’ Roses, White Snake.

 

Ka­ko se opu­šta­te u slo­bod­no vri­je­me?

 

Uglavnom sa djecom,  čitam, slušam muziku, igram košarku ili tenis. Onda kad moje obaveze to dozvole volim druženja sa starom grupom prijatelja u podgoričkim kafićima i restoranima.

 

 

Siniša Goranović