Dr Nina Vujošević, pomoćnik ministra ekonomije za razvoj za Dnevni list “Dan” – 30.05.2011.

Kroz klastere do većeg korišćenja sredstava iz EU i veće regionalne konkurentnosti

Uvođenje klastera i njihovo uspješno funkcionisanje je važan faktor povećanja konkurentnosti manje razvijenih jedinica lokalne samouprave i regiona i postizanja ravnomjernijeg regionalnog razvoja. Mogući doprinos modela klastera u Crnoj Gori, ogledao bi se u jačanju konkurentnosti preduzeća i povećanju stepena konkurentnosti regiona..
Klaster se definiše kao geografski ograničena koncentracija sličnih, povezanih ili komplementarnih procesa poslovanja ili poslovnih entiteta, koji su konkurentni, ali i međusobno sarađuju.

Ministarstvo ekonomije Vlade Crne Gore je objavilo Javni poziv na otvoreni postupak javne nabavke za izbor najpovoljnije ponude za izradu Strategije za održivi ekonomski rast Crne Gore kroz uvođenje klastera do 2016. godine. Ova Strategija treba da obuhvati:
• Identifikaciju ključnih sektorskih klastera na nivou države i klastera u Sjevernom, kao najmanje razvijenom regionu Crne Gore, uključujući klastere koji mogu da doprinesu unapređenju socijalnog uključivanja određenih aktera crnogorskog društva, sa akcionim planom za povećanje konkurentnosti navedenih klastera i ubrzanje njihovog razvoja;
• Identifikaciju konkurentnih regiona i država u odnosu na Crnu Goru u ekonomskom smislu i predlog mjera koje treba preduzeti u cilju sticanja prednosti nad identifikovanim konkurentskim regionima odnosno državama;
• Jačanje procesa saradnje između ključnih aktera u državi u cilju povećanja konkurentnosti klastera odnosno regiona kojima pripradaju;
• Definisanje konkretnih pokazatelja uticaja na povećanje zaposlenosti i poboljšanje životnog standarda stanovništva, kako u Sjevernom regionu, tako i na cjelokupnoj teritoriji Crne Gore;
• Konkretne, jasne i efektne preporuke za unapređenje mikroekonomskog poslovnog okruženja i poboljšanje konkurentnosti ključnih sektorskih klastera, poboljšanje konkurentnosti države u cjelini, kao i Sjevernog regiona.

Donošenjem ove Strategije u Crnoj Gori će se takođe doprinijeti regionalnom povezivanju preduzetnika i njihovom prekograničnom udruživanju radi jačanja konkurentnosti i razvoja, kao i inovacija i tehnologija. Strategija će istovremeno biti usklađena sa ciljevima sadržanim u strateškim razvojnim dokumentima Crne Gore i EU. Razvoj klastera u EU ostvaruje se nizom podsticajnih programa i inicijativa kao što su: CIP (Okvirni program za konkurentnost i inovacije), a u okviru njega Crna Gora već učestvuje u potprogramu preduzetništva i inovacija (EIP); potom PRO INNO EUROPE, zatim Sedmi okvirni program za istraživanje i razvoj (FP7), potom EUREKA, kao panevropska mreža za tržišno orjentisano i industrijsko istraživanje i razvoj. Takođe, od posebnog značaja za finansiranje razvoja klastera i upšte projekata iz oblasti regionalne konkurentnsti je IPA III komponenta namijenjena regionalnom razvoju. Izrada Strategije za održivi ekonomski rast kroz uvođenje klastera treba da stvori osnov za uključivanje regionalne konkurentnosti u Operativni program za regionalni razvoj (IPA III) u narednoj finansijskoj perspektivi od 2014. godine. Takođe, nakon ulaska u EU, Crnoj Gori će biti dostupna sredstva iz strukturnih fondova, koja su u velikoj mjeri namijenjena razvoju regionalnih klastera i podršci razvoju malih i srednjih preduzeća. U tom smislu, Strategija će sadržati jasne i efektne preporuke i Akcioni plan za njihovo sprovođenje u petogodišnjem periodu, kako bi se kandidovalo što više projekata za finansiranje iz navedenih fondova EU. Period od pet godina se smatra optumalnim, kako sa stanovišta ostvarenja definisanih ciljeva, tako i sa stanovišta uzimanja u obzir činjenice da će Crnoj Gori u narednih pet godina biti na raspolaganju pretpristupni fondovi EU za doprinos realizaciji ove Strategije. Ulaskom Crne Gore u EU, vršiće se izrada ovog i sličnih strateških dokumenata u skladu sa raspoloživim strukturnim fondovima koji su znatno veći od sredstava iz pretpristupnih fondova EU namijenjenih regionalnoj konkurentnosti.

U skladu sa navedenim, Ministarstvo ekonomije očekuje da će u izradi ovog dokumenta učestvovati eksperti sa dokazanim iskustvom u ovoj oblasti i dokazanim rezultatima u implementaciji ovakvih i sličnih strateških dokumenata. Cilj je, da se već nakon dvije godine, mogu izračunati i sagledati efekti primjene ove strategije na zaposlenost, tržišno učešće preduzeća, izvoz itd. Mogući klasteri koji bi u Crnoj Gori mogli biti identifikovani Strategijom su: klasteri u poljoprivredi, turizmu, agro-turizmu drvopreradi, energetici, industriji metala, rudarstvu, zanatstvu, obrazovanju, kulturi itd. od čega bi neki klasteri mogli da budu identifikovani samo na nivou regiona, a neki na nivou cjelokupne teritorije države.


Klasterska politika je poslednjih godina postala važan sastavni dio ekonomske politike EU, naročito vezano za obnovljenu Lisabonsku strategiju i EU 2020. Strategijom razvoja klastera se u većini zemalja definiše jasan i argumentovan pristup razvoju manje razvijenih regiona, koji uvažava sve regionalne specifičnosti i razvojne potencijale regiona, a istovremeno uvažava međunarodno priznate standarde u ovoj oblasti. Strategija razvoja klastera svake zemlje po pravilu, svoje uporište nalazi u poštovanju ključnih principa na kojima se danas zasniva svaka uspješna politika regionalnog razvoja.

Zemlje u okruženju i veliki broj zemalja EU već imaju usvojene Strategije za uvodjenje klastera ili rade na njihovom uvodjenju, a njihovi osnovni ciljevi između ostalog su unapređenje upravljanja klasterskom politikom i efikasno korišćenje EU fondova.