Uvodno izlaganje ministra ekonomije dr Vladimira Kavarića na V ekonomskoj konferenciji Jugoistočne Evrope – Berlin, 15. jun 2011.

Poštovani domaćini, uvaženi gosti

Crna Gora je postala država kandidat za članstvo u EU, što predstavlja suštinski korak u integracionom procesu i priznanje i potvrdu uloženih napora Vlade na ostvarenju sveoubuhvatnih reformi društva. Jedno od značajnih postignuća naše države je i liberalizacija viznog režima sa EU – korak koji je pribiližio crnogorske građane Evropi, omogućio slobodu kretanja, otvorio mogućnosti za unapređenje ekonomske i političke saradnje, sticanje novih znanja, slobodnu razmjenu ideja, informacija. Takođe, uspješno je realizovan projekat emisije euro obveznica koji je predstavljao ’’prvi izlazak’’ Crne Gore na međunarodno tržište kapitala i potvrdu da investitori imaju povjerenja u javne finansije i naš ekonomski sistem. Pokrenut je niz strukturnih reformi po čijem broju prednjačimo u regionu. Zahvaljujući sprovedenim unutrašnjim reformama i ispunjavanju obaveza iz Partnerstva za mir, prešli smo u novu fazu procesa atlantskih integracija i priključili se Akcionom planu za članstvo – MAP.
Crna Gora nije dio euro zone, ali koristi benefite zajedničke valute i zajedničkog tržišta. Naš najveći spoljnotrgovniski partner je Evropska Unija. Zato imamo i zajedničke ekonomske interese, a to je u prvom redu očuvanje fiskalne i finansijske stabilnosti. Crna Gora će doprinijeti evropskoj ekonomskoj stabilnosti tako što neće biti jedna u nizu zemalja sa problemima koji zahtijevaju pomoć nadnacionalnih institucija.
Crna Gora je danas tržišna ekonomija na samom kraju tranzicije. U posljednjim godinama prije krize privredni rast je bio viši od svih zemalja u regionu, a bruto domaći proizvod po glavi stanovnika je premašio sve države u okruženju, izuzev Hrvatske.
Zbog velike zavisnosti od inostranih izvora finansiranja, svjetska ekonomska kriza pogodila je i crnogorsku ekonomiju. Preduzeli smo odlučne antikrizne mjere koje su ublažile nepovoljne efekte i omogućile očuvanje ekonomske stabilnosti i životnog standarda.
Ekonomija Crne Gore se oporavlja i u svojim vitalnim sektorima bilježi oživljavanje. Stabilizaciju ekonomskih prilika i perspektive ekonomskog rasta prepoznali su Evropska komisija i Međunarodni monetarni fond. Imajući u vidu jačinu ekonomske krize ovo nije malo dostignuće. U narednom dvogodišnjem periodu realno je očekivati da će crnogorska ekonomija rasti oko 2,5% u 2011. godini i 4% u 2012. godini.
Crnogorska ekonomija ima potencijal da ostvari dugoročni ekonomski rast u narednim dekadama u prosjeku od 5% godišnje. Ostvarenjem ovako visokih stopa rasta Crna Gora bi se ubrzano približila prosjeku nivoa razvijenosti članica Evropske Unije. Za ostvarivanje visokih stopa ekonomskog rasta u kontinuitetu i u dugom roku potrebno je nastaviti sa značajnim ekonomskim reformama, prije svega, kroz smanjenje budžetske potrošnje i uz kapitalne izdatke koji će omogućiti veće investiranje u infrastrukturne projekte. Ostvarenje ovako zacrtanih fiskalnih ciljeva će ojačati povjerenje međunarodne investicione zajednice.
Dinamičan privatni sektor, sa kompanijama koje investiraju, koje otvaraju nova radna mjesta i povećavaju konkurentnost, promoviše rast i širi mogućnosti za smanjenje siromaštva. Sa dobrim biznis pravilima manje je sive ekonomije, a više onih koji su spremni da preuzmu rizik i investiraju. Regulatornom reformom stvorili smo osnove za razvoj preduzetništva, otvaranje i razvoj malih i srednjih preduzeća, nove investicije, nova zapošljavanja u privatnom sektoru, sve u pravcu smanjivanja biznis barijera.
Male ekonomije moraju ostati otvorene i fleksibilne kako bi odgovorile promjenljivim ekonomskim okolnostima. Investitori su prepoznali da su ključni sektori ekonomije u kojima Crna Gora ima komparativne geografske i druge, za lokaciju vezane prednosti: energetika, turizam, saobraćaj i tranzit. Razvojem ovih sektora Crna Gora bi ubrzala ekonomski rast i istovremeno doprinijela smanjenju regionalnih razlika
Crna Gora je, tokom proteklih godina, napravila značajne pomake u razvoju turizma, unapređivanju energetske efikasnosti uz sve veće oslanjanje na obnovljive izvore energije. Jačamo kapacitete u oblasti poljoprivrede, ruralnog razvoja, bezbjednosti hrane, ribarstva, šumarstva i vodoprivrede, kako bi nastavili proces usklađivanja sa evropskim zakonodavstvom.
U oblasti saobraćaja, najvažniji projekat je autoput između Bara i Boljara. Riječ je o projektu koji nije značajan samo u kontekstu tranzitnog prometa, već čak i više u kontekstu unutrašnje infrastrukturne integracije teritorije Crne Gore.
Veliki infrastrukturni projekti, projekti privatizacije i javno-privatnih partnerstava, u kratkom roku treba da utiču na rast investicija, agregatne tražnje, zaposlenosti i produktivnosti.
Da rezimiram: Crna Gora je za kratko vrijeme stekla zavidnu međunarodnu reputaciju. Vlada će nastaviti sa ostvarivanjem strateških spoljnopolitičkih prioriteta, koji su dobro postavljeni. Zato ćemo i dalje voditi spoljnu politiku u skladu sa potrebama unutrašnjeg razvoja i realnim mogućnostima, polazeći od državnih interesa i geostrateškog položaja, kako bi što kvalitetnije ostvarili ključne ciljeve – članstvo u NATO i u Evropskoj Uniji. Preduslov za to je politika dobrosusjedstva i regionalna saradnja. I kroz bilateralnu saradnju i kroz brojne regionalne inicijative, afirmisaćemo Crnu Goru kao zemlju koja daje doprinos stabilnosti Zapadnog Balkana. Činjenica je da nemamo otvorenih pitanja sa susjedima, da smo prepoznati kao multietnička oaza i politički i socijalno stabilna zemlja i investiciono i turistički privlačna destinacija, otvorena za regionalna i šira povezivanja u svim sferama privrede i društva.

Hvala na pažnji