Intervju predsjednika Vlade Crne Gore Igora Lukšića ,,Novom magazinu"

U fiskalnoj 2013/2014. godini Crna Gora neće imati budžetski deficit, najavio je u intervjuu za Novi magazin crnogorski premijer Igor Lukšić, odgovarajući na pitanje kako u odnosu na krizu javnih finansija na globanom nivou izgleda situacija u Crnoj Gori.

,,Prepoznali smo potrebu da se suočimo sa tim problemom i već ove godine imaćemo, uz manje odstupanje, budžetski deficit od oko tri odsto BDP-a i dug koji je 45 odsto BDP-a. Time ispunjavamo kriterijume iz Mastrihta kad je u pitanju fiskalna politika. Za naredne tri godine nastojati da potpuno eliminišemo budžetski deficit, da ga svedemo na nulu najkasnije budžetske 2013/2014. godine i da javni dug svedemo ispod 40 odsto BDP-a za koji smatramo da je prikladniji nivou ekonomskog razvoja Crne Gore. To bi, dalje, trebalo da utiče na povećanje kreditnog rejtinga Crne Gore”, kaže crnogorski premijer.

To podrazumeva, kaže Lukšić, da će svi budžetski korisnici morati da osete posledice jer nema prostora za rapidni rast plata, penzija i drugih troškova države. “Moramo se navići da više nema prostora za pregovore o povećanju plata za 10, 20 i 30 odsto ili penzija za 10 odsto”, upozorio je Igor Lukšić.

Crna Gora i pored globalne krize nastavlja sa reformama i premijer kao ključne zahvate najavljuje dalje popravljanje poslovne klime. Zbog toga je već promenjeno 15-tak zakona koji olakšavaju dobijanje građevinskih dozvola, bolju poziciju za poverioce nego za dužnike u izvršnom postupku, efikasniji način registrovanja nepokretnosti, jedostavniju registraciju biznisa, manje procedura za plaćanje poreza i pojednostavljivanje procedura za zapošljavanje stranaca. “Uzeli smo izveštaj Svetske banke i analizirali oblasti poslovnog ambijenta u kojima Crna Gora loše stoji. Sve te oblasti bile su izvor problema za preduzetnike jer su im zarobljavale produktivnost, a potencijalno su bile izvor korupcije”, ocenio je Lukšić.

Nedavno završene ”pregovore oko jezika”, crnogorski premijer okkarakterisao je kao podizanje demokratskih potencijala i evropskih kapaciteta Crne Gore i istovremeno promociju koncepta građanskog društva.

”Posebna vrednost tog procesa je što nećemo imati nacionalna prebrojavanja ili mini popis na kraju svake školske godine da se neko opredeljuje za ovaj ili onaj jezik nego će to biti ocena koja će potvrđivati znanje sva ta četiri jezika. Istovremeno, ovakvo rešenje je i ekonomski podsticaj našoj deci da su naučili jezik koji im omogućava da se zaposle u svim zemljama regiona i obrnuto. Čini mi se da je to praktična vrednost. Dodatna vrednost je to što smo do tog dogovora došli kroz dijalog, rešavajući jedan od važnih evropskih uslova. Na taj način uspeli smo da promovišemo Crnu Goru kao zemlju u kojoj politička elita može da sedne za sto i dogovori se a da to ne predstavlja ni pobedu ni poraz jedne od strane. Nego predstavlja bitan kompromis koji nam otvara evropska vrata i predstavlja pobedu Crne Gore” smatra premijer Lukšić.

Crnogorski premijer je naglašeni protivnik ”paket aranžmana” zajedničkog ulaska država regiona zapadnog Balkana u Evropsku uniju. “Da bi evropski saldo regiona bio pozitivan potrebno je da pored članstva Hrvatske, Crna Gora dobije datum pregovora i Srbija dobije status kandidata. Na taj način stvara se dodatni pozitivan pritisak na sve zemlje u regionu. Takav pristup ohrabrio bi administracije pojedinih država da nastave sa svojim evropskim poslovima, a sa druge strane kreirao bi pozitivan pritisak na neke da izađu iz lokalne i istorijske sfere i krenu da grade odnose u svojim državama kreirane na drugačijim osnovama”, kaže Lukšić.

Govoreći o Kosovu kao problemu koje muči region, Lukšić kaže da je u “razgovoru sa nemačkim zvaničnicima isticao da treba insistirati na razgovorima Beograda i Prištine što je moguće pre i da će to značajno amortizovati trenutnu situaciju. Svi treba da pomognemo i što se tiče Crne Gore ona je apsolutno spremna da pomogne taj dijalog u svakom aspektu jer prepoznajemo da je taj dijalog važan i za nas. Otklanjanje regionalne nestabilnosti u bilo kom aspektu, pa i kad je u pitanju Kosovo, direktno će pozitivno uticati na Crnu Goru”.

(Opširnije u štampanom izdanju nedeljnika ,,Novi magazin")