Govor ministra Katnića povodom usvajanja Predloga Zakona o budžetu za 2012. godinu, na sjednici Vlade od 10.11.2011. godine

Budžet je uvijek jedan od najznačajnijih dokumenata, koji trasira pravac državne politike javnih finansija i opšteg budžetskog okvira ekonomske politike.

U uslovima kada se ponovo povećavaju rizici od širenja svjetske finansijske nestabilnosti, prvenstveno zbog dužničke krize i prijetnje novom recesijom, budžet postaje još važniji. Posebno za države koje nemaju instrument monetarne politike, kakva je Crna Gora.

Crna Gora ne može da utiče na međunarodni kontekst, a neizvjesna perspektiva i povećani rizici, uz nepostojanje monetarne politike, znače obavezu vođenja kredibilne politike sa jasnim fiskalnim ciljevima, što budžet za 2012. predstavlja.

Predlogom Zakona o budžetu za 2012. godinu vjerujem da smo obezbijedili finansijsku stabilnost i funkcionisanje svih državnih institucija. Takođe su obezbijeđeni (pred)uslovi za nastavak ekonomskog oporavka i integracionih procesa, što su apsolutni prioriteti državne politike.

Poboljšanjem ključnih parametara fiskalne politike, Crna Gora se svrstava u jednu od rijetkih država u Evropi koja zadovoljava Mastritske kriterijume. Na taj način, šaljemo jasnu poruku međunarodnoj političkoj i, posebno, finansijskoj zajednici da vodimo odgovornu fiskalnu politiku.

U vremenu koje dolazi, a koje će karakterisati izuzetna nestabilnost, ovako definisan budžet je i preduslov za održivi ekonomski rast. Budžet za 2012. je baziran na projekciji realnog ekonomskog rasta od 2%, a nominalni rast je projektovan na 4%. Ove projekcije su konzervativnije od posljednjih procjena MMF-a i Svjetske banke, čime pokazujemo dodatnu ozbiljnost i odgovornost.

Budžetska potrošnja je smanjena u nominalnom i realnom iznosu. Ukupna planirana budžetska potrošnja za 2012. godinu iznosi 1.252 miliona eura, što je za milion eura manje od onogo što je planirano budžetom za 2011. godinu i za 26 miliona eura manje nego što je procjena javne potrošnje koja će biti ostvarena 2011. godine.

U relativnim iznosima, državna potrošnja je smanjena sa 38,3% na 36,8% BDP-a, dakle za 1,5% BDP-a. Zajedno sa procijenjenom potrošnjom opština, ukupna konsolidovana javna potrošnja će 2012. godine iznositi ispod 40% BDP-a. Smanjenjem državne potrošnje, ispod 40% BDP, ostvarujemo još jedan važan cilj fiskalne politike, koji znači manji teret države za poreske obveznike i koji će nam omogućiti zadržavanje konkurentne poreske politike. Srednjoročni cilj je smanjenje tekuće potrošnje na nivo ispod 35% BDP-a i stvaranje prostora za povećanje kapitalnih investicija.

Najveće povećanje budžetskih rashoda za 2012. godinu odnosi se na: penzije, socijalna davanja, zarade i kamate. Apsolutni i relativni udio ovih rashoda je visok, a ova tzv. „mandatorna“ i, po pravilu, rigidna potrošnja predstavlja osnovni izazov na rashodnoj strani, jer čini preko 70% ukupnih rashoda. Povećanja ovih kategorija su nužno značila obavezu značajnog smanjenja svih drugih nemandatornih troškova. U tom smislu, tzv. „diskreciona potrošnja“ je smanjena za oko 25%. Najznačajnija smanjenja budžetskih rashoda odnose se na troškove za: subvencije, ugovorene usluge, nabavku opreme, telefonske troškove, reprezentaciju, službena putovanja i sl.

Budžetski prihodi su planirani u iznosu od 1.210 miliona, što je za 40 miliona više u odnosu na plan za 2011. godinu. Povećanje prihoda biće rezultat rasta ekonomije, proširenja poreske osnovice i smanjenja sive ekonomije. Investicije znače nova radna mjesta, ali i veću poresku osnovicu; zato je novi investicioni ciklus važan kako za rast ekonomije i životnog standarda, tako i za rast budžetskih prihoda.

Budžetski deficit je planiran u iznosu od 42 miliona eura, odnosno 1,25% BDP-a i smanjen je za 41 milion u odnosu na plan za 2011. godinu. Ovo znači ostvarenje primarnog suficita od 0,45% BDP-a u 2012. godini. Zato je budžet za 2012. godinu i odlučan korak ka postizanju budžeta bez deficita u 2013. i budžetskog suficita od preko 1% BDP-a u 2014. godini, što smo zacrtali srednjoročnim budžetskim okvirom.

Kapitalni budžet planiran je u iznosu od 70 miliona eura, odnosno 2,1% BDP-a, što je više nego izvršenje u prethodnim godinama. Istovremeno, pored sredstava planiranih budžetom, postoji mogućnost povlačenja dodatnih sredstava za projekte koje finansiraju međunarodne finansijske institucija, a koji su već potpisani i na raspolaganju Vladi. Uz kapitalne rashode lokalnih samouprava, ukupan kapitalni budžet u 2012. godini može dostići oko 4% BDP-a. Prethodno navedeno znači da Crna Gora poštuje zlatno fiskalno pravilo, jer su kapitalni rashodi veći od deficita za najmanje 28 miliona eura ili oko 1% BDP-a.

Zaduženje je planirano u iznosu od 230 miliona eura (uključujući i povoljan kredit Svjetske banke, za koji smo već potpisali ugovor). Iako zaduživanje nema karakter namjenskih prihoda, presjekom primitaka i rashoda jasno je da će sredstva finansiranja biti usmjerena na: otplatu glavnice kredita (125 miliona eura), finansiranje deficita (43 miliona eura), kao i na uspostavljanje fiskalnih rezervi (oko 60 milona eura).

Visina ukupne otplate kredita i obaveza od 182 miliona eura (glavnica 125 miliona eura i kamata 57 miliona eura), što čini preko 5% BDP-a, naglašava potrebu nastavka agresivne fiskalne konsolidacije, ostvarenja suficita i smanjenja državnog duga.

Državni dug će na kraju 2012. godine iznositi 46.8% BDP-a, a najveći dio rasta duga se odnosi na stvaranje fiskalnih rezervi. Fiskalne rezerve potreban su instrument odgovornim državama, posebno u neizvjesnom spoljnjem okruženju. U perspektivi, fiskalne rezerve treba da postanu formalni instrument javnih finansija, kojim će se, po ugledu na dobru međunarodnu praksu, upravljati u skladu sa jasno određenim pravilima, a njihovo eventualno korišćenje biće restriktivno i samo u rijetkim ekstremnim uslovima.

Garancije su planirane u iznosu od 10 miliona eura, i u najvećem djelu planirane su za infrastrukturne projekte (željeznička infrastruktura i sl.), čime, uz redovno servisiranje postojećih obaveza na koje je država izdala garancije, smanjujemo relativnu fiskalnu izloženost i rizik. Smanjenje državne potrošnje, deficita, javnog duga i nivoa garancija, uz stvaranje fonda fiskalnih rezervi, jesu preduslovi i za poboljšanje kreditnog rejtinga, što bi pozitivno uticalo na ukupnu ekonomiju.

Sumarno, budžetsku politiku za 2012. karakterišu sljedeći elementi:

- Bazirana je na realnom rastu ekonomije od 2%, uz stvaranje uslova da ekonomski rast bude dinimiziran u 2013. i 2014. godini na 3.5, odnosno 4% resprektivno.

- Predviđeno je nominalno i realno smanjenje državne potrošnje. Po prvi put, konsolidovanu državnu potrošnju smanjujemo na ispod 40% BDP-a. Srednjoročnim budžetskim okvirom je definisano smanjenje tekuće državne potrošnje na ispod 35% BDP-a, čime će se stvoriti prostor za kapitalne investicije u visini od oko 5% BDP-a.

- Predviđeno je povećanje budžetskih prihoda za preko 40 miliona eura u odnosu na 2011. godinu, sa akcentom na proširenje poreske osnovice i smanjenje sive ekonomije.

- Budžetski deficit je smanjen na 1.25% BDP-a, a javni dug će na kraju godine iznositi 46,8% BDP-a, čime se Crna Gora svrstava u rijetke države, ne samo u euro zoni, već i u Evropi, koje će poštovati Mastritske kriterijume. Za 2013. godinu planiran je izbalansiran budžet, a u 2014. godini suficit od preko 1% BDP-a, čime se stvaraju uslovi za smanjenja državnog duga na oko 41% BDP-a.

- Implementiramo princip poštovanja zlatnog fiskalnog pravila, što će podrazumijevati da (buduća) neto zaduženja ne mogu biti veća od iznosa kapitalnih investicija. Istovremeno, gradimo fond fiskalnih rezervi, što je posebno važno za jačanje stabilnosti i kredibiliteta fiskalne politike.

U najkraćem, Crna Gora izgrađuje konzistentnu fiskalnu politiku. Konzistentnost podrazumijeva nastavak fiskalne konsolidacije, smanjenje deficita i stvaranje uslova za smanjenje javnog duga, uz obezbjeđenje fiskalnih rezervi. Konzistentnost podrazumijeva i da osnovne poreske stope (PDV, porez na dobiti i dohodak), po kojima je Crna Gora prepoznata kao konkurentna investiciona destinacija, zadržimo na istom nivou. Istovremeno, proširenjem poreske osnovice i smanjenjem sive ekonomije, kao i većom naplatom poreza na imovinu i koncesije, povećaćemo ukupne budžetske prihode.

Jačanjem kredibiliteta fiskalne politike, uz tješnju saradnju sa međunarodnim finansijskim institucijama, jačamo stabilnost. Uz nastavak strukturnih reformi i unaprijeđenje poslovnog ambijenta i efikasnosti administracije, stvaramo osnove za dinamičniji rast. To treba i to jeste prioritet ekonomske politike koju će sprovoditi Vlada u narednom periodu.

Predlog budžeta za 2012. je najbolji odgovor koji možemo ponuditi na ekonomske izazove sa kojima se suočava Evropa, a time i Crna Gora. On treba da bude posmatran i kritikovan u širem kontekstu i uvažavajući srednjoročnu perspektivu. Važni su kratkoročni ciljevi koje smo definisali, ali je još važniji pravac, koji vodi ka konkurentnoj i dinamičnoj ekonomiji, koja je omeđena fiskalno odgovornom i konzistentnom politikom. To je jedini materijal kojim možemo popločati put za dugoročni prosperitet.

dr Milorad Katnić, ministar finansija