Intervju ministra Katnića za BLIC

Zaduživanje realnost svih zemalja Evrope
BLIC, 14. AVGUST 2012. DRUŠTVO (9. STRANA)

Nelikvidnost, niska kreditna aktivnost poslovnih banaka i niže investicije, dodatno su uticali na smanjenu ekonomsku aktivnost i budžetske prihode u zemlji. Imali smo i „vanredni trošak“ zbog garancija za kredit KAP-a, od 23 miliona eura i probleme sa vremenskim neprilikama, kaže Milorad Katnić, ministar finansija.

Kako ocjenjujete aktuelnu finanšijsku situaciju, posebno iz ugla budžetske stabilnosti?

-Deficit budžeta za prvih sedam mjeseci iznosi 2,3 procenta BDP-a. Ukoliko se deficitu dodaju vanredni troškovi plaćenih garancija, tako iskazan deficit bi iznosio tri procenta BDP-a. Prvi kvartal su karakterisala negativna odstupanja i na prihodnoj i na rashodnoj strani. Prihodi su bili značajno ispod plana usljed ekstremno loših vremenskih prilika koje su krajem januara i početkom februara paralisale ekonomiju. pa, ipak, od aprila bilježimo konstantno povećanje prihoda, tako da je deficit u junu iznosio svega 0,15 odsto BDP-a. Treći kvartal uobičajeno karakterišu veći prihodi, a aktivnosti koje sprovodimo na proširenju poreske osnovice, suzbijanju sive ekonomije i naplati poreskih potraživanja daju konkretne rezultate, tako da je već u julu ostvaren suficit u iznosu od 22,5 miliona eura ili 0,7 procenata BDP-a. Ukoliko se do kraja godine ne pogorša situacija u eurozoni, a turizam da očekivane rezultate, budžetski deficit će biti na nivou planiranog, oko 2,5 odsto BDP-a.

Projekcija rasta državnog duga pokazuje da u ovoj godini treba da iznosi do 50,1 procenata. Da li će nova zaduženja dovesti do toga da se premaši ta projekcija?

-Ukupan državni dug bi trebalo da se do kraja godine zadrži na nivou od oko 50 procenata BDP-a i na Uniji projekcija koje smo objavili.

Najveći iznos novca je već obezbijeđen, dominantno kroz podršku Svjetske banke, zahvaljujući kojoj smo dobili povoljne uslove. Narednih mjeseci više ćemo otplatiti obaveza nego što ćemo kreirati novih, pa neće doći do povećanja nivoa duga. Istovremeno, dio pozajmljenih sredstava služi kao budžetska rezerva, pa je neto dug niži od nominalno prikazanog.

Koliko je do sada država otplatila duga i odakle potiče novac za otplatu?

-U prvih sedam mjeseci smo otplatili preko 100 miliona eura glavnice i kamata. Ukoliko dodamo plaćene garancije tada je ukupna otplata Obaveza blizu 130 miliona eura. Do kraja godine ćemo otplatiti dodatno do 100 miliona eura, po osnovu zaduženja i obaveza iz prethodnog perioda. Sredstva nijesu obojena. Sva plaćanja, i tekuća i kapitalna, kao i finansijske obaveze servisiramo iz redovnih budžetskih prihoda i sredstava koje smo obezbijedili kroz zaduživanje.

Posljednje informacije kažu da će država “uz značajno zaduživanje ove godine, otplatiti preko 200 miliona eura obaveza”. Da li to znači da će se novac za vraćanje prethodnih dugova dobiti novim zaduživanjima?

-Zaduživanje je danas realnost svih zemalja u regionu i gotovo svih u Evropi. Mnoge države nijesu u mogućnosti da samostalno rješavaju budžetske probleme, nemaju izbora i upućene su na pomoć međunarodnih institucija. Proživljavamo najtežu i najdužu ekonomsku krizu od Drugog svjetskog rata i čini se da toga još uvijek mnogi nijesu svjesni. Države više nijesu najsigurniji povjerioci i pojedine bogate države Evropske unije se veoma skupo zadužuju ili čak ne mogu obezbijediti sredstva na tržištu. U takvom ambijentu i kontekstu zadovoljan sam onim što smo postigli. Poštujemo preporuke međunarodnih institucija, ali smo u prilici da samostalno vodimo ekonomsku politilm i donosimo odluke. Već smo obezbijedili preko 85 procenata potrebnog finansiranja, stvorili značajne rezerve i nemamo potrebu da žurimo sa novim zaduživanjem.

NOVI REBALANS ZBOG KAP-A

Da li bi naplata pojedinih garancija mogla ponovo dovesti do rebalansa budžeta? Koliki je ukupan iznos garancija i koliko one čira procenata državnog duga?

-Ukupan iznos garancija je oko 375 miliona eura, što predstavlja oko TI procenata BDP-a. Svjesni smo fiskalnog rizika garancija tako da smo u ovoj godini planirali svega 10 miliona eura garancija. Rebalans budžeta, koji je usvojen u maju, predstavlja pripremu javnih finansija za fiskalne izazove koji predstoje u ovoj godini, koja će, za Crnu Goru, kao i za ostatak Evrope, biti posebno izazovna.

SANJA RAŠOVIĆ