Intervju ministra finansija, dr Milorada Katnića, za dnevne novine "Dan"

Ministarstvo finansija vodi intenzivnu komunikaciju sa kreditorima KAP-a, u cilju nalaženja najboljeg modela za redefinisanje odnosa. Imali smo sastanak sa potpredsjednikom OTP banke, koji je pokazao razumijevanje i spremnost za saradnju, dok od ruskog VTB-a imamo uvjeravanja da neće preduzeti ishitrene poteze koji bi narušili stabilnost naših javnih finansija. Međutim, banke zadržavaju pravo na aktiviranje garancija, u skladu sa potpisanom transakcionom dokumentacijom. Vlada se pripremila za negativne scenarije i, u slučaju njihovog ostvarenja, obezbijediće sredstva i neće dozvoliti da bude ugrožena bilo koja budžetska obaveza, izjavio je u intervjuu „Danu” ministar finansija Milorad Katnić.

Podsjetio je da je u toku procedura preuzimanja akcija i upravljanja KAP-om.

Ako CEAK ne bude poštovao zahtjev Vlade da izađe iz KAP-a, neizbježna je arbitraža koja je manje povoljna opcija za sve strane jer je vrijeme kritičan faktor. Istovremeno sprovodimo aktivnosti na definisanju modela za

obezbjeđivanje snadbijevanja strujom kako bi se održala proizvodnja. Nadležne institucije preduzimaju sve radnje na zaštiti interesa države u ovom postupku, uključujući i pripremu krivičnih prijava. Važno je da se sve aktivnosti sprovedu kroz pravno utemeljene forme, kako ne bi napravili grešku na štetu države i Kombinata. Trenutno smo posvećeni realizaciji zaključaka skupštine. Broj pokrenutih sudskih postupaka ukazuje na rizik od stečaja, što je sa stanovišta Vlade neželjena opcija i čine se napori da bude izbjegnut rekao je Katnić.

• Vlada je predložila nove noreze i mjere štednje u okviru rebalansa budžeta. Da li je i dalje u igri povećanje PDV-a?

-Rebalansom nije predviđeno povećanje PDV-a, koji sa osnovnom stopom od 17 i sniženom od sedam procenata spada među najniže u Evropi. Samo Kipar, Malta i Luksemburg imaju nižu stopu od nas, a kod najvećeg broja država je iznad 20 odsto. U Hrvatskoj je nedavno povećan na 25 odsto, a najavljeno je povećanje u Srbiji i BiH, dok u Sloveniji i Albaniji iznosi 20 procenata. Zadržali smo niske osnovne poreske stope, po čemu želimo da budemo prepoznatljivi. Na drugoj strani, u poslednje dvije godine smo povećali davanja za plate, penzije i socijalna prava, a istovremeno oborili potrošnju i deficit. Malo je država u Evropi koje su to uspjele. Ne donosimo populističke već često teške i nepopularne odluke, ali vjerujem i odgovorne u funkciji smanjenja deficita i pritiska na dug i koje jačaju našu stabilnost u vremenima krize, što je preduslov za održiv ekonomski rast.

•Ima li mogućnosti da banke smanje kamate i pojačaju kreditnu aktivnost privrede?

-Kamatne stope su odraz cijene po kojoj banke prikupljaju sredstva i rizika plasmana. Nestabilni uslovi na međunarodnom finansijskom tržištu, kriza bankarskog sistema u Evropi i regulacija centralnih banaka koja zahtijeva manju izloženost majki banaka prema ovom regionu znači manje dostupna sredstva, a neinvesticioni kreditni rejting i rizični profil naše privrede čini sredstva skupljim. Ovo je generalni kontekst koji uslovljava smanjenu kreditnu aktivnost. Inak, vjerujem da je

bankarski sistem u Crnoj Gori prošao najtežu fazu i da se pozitivni trendovi mogu prepoznagi. Razgovarao sam sa predstavnicima međunarodnih finansijskih institucija koje su izrazile spremnost da podrže finansiranje malih i srednjih preduzeća kroz povoljnija sredstva, kao što je nedavno odobrena podrška Evropske investicione banke Investiciono razvojnom fondu, u iznosu od 50 miliona eura.

S.GORAN0VIĆ

Radije kredit SB, nego aranžnan sa MMF-om

• Da li ste pregovarali sa predstavnicima MMF-a i Svjetske banke o podršci?

Posjeta Vašingtonu u okviru proljećnih zasjedanja MMF-a i Svjetske banke bila je uspješna. Posebno je bio važan susret sa potpredsjednikom Svjetske banke i njegovim timom, sa kojim smo razgovarali o nastavku finansijske podrške razvojnim projektima i budžetu. Ukupna finansijska podrška SB ove godine mogla bi da iznosi više od 200 miliona dolara, a podrazumijeva realizaciju projekata orijentisanih na dugoročni razvoj i povoljna sred-

stva za finansiranje budžeta kroz garanciju i direktnu podršku. Podrška SB znači više od novca, jer pokazuje povjerenje u naš fiskalni i finansijski sistem i razvojne perspektive. Održali smo i više sastanaka sa menadžmentom MMF-a. Generalna ocjena je da Crna Gora, od izbijanja krize, sprovodi reforme i fiskalnu konsolidaciju. Nećemo tražiti aranžman sa MMF-om jer vjerujemo da, uz podršku SB, možemo da obezbijedimo finansiranje budžeta i da samostalno vodimo politike u funkciji dinamiziranja ekonomskog razvoja.

Skroman rast

•Hoće li ove godine biti privrednog rasta ili ulazimo u recesiju?

Nepovoljno međunarodno okruženje neminovno negativno utiče na ekonomiju Crne Gore. Prema projekcijama MMF-a, globalni rast usporiće sa 3,8 u 2011. na 3,3 odsto ove godine. Eurozona je pred novom recesijom. MMF je procijenio ekonomski pad eurozone na 0,5, a Evropska komisija na 0,3 odsto. Najsnažnija ekonomija Evrope, Njemačka, ostvariće skroman rast od 0,3, dok će Italija potonuti 2,2 odsto. I u većini država regiona je usporen rast, Prepoznali smo novu realnost i izmijenili projekcije rasta na pola procenta. Opreznost |e važno pravilo u upravljanju javnim finansijama i poštovanje ovog principa pomaže da prebrodimo eksterne šokove i izazove sa kojima smo bili suočeni i u prvom kvartalu ove godine.