Državni sekretar za evropske integracije i glavni pregovarač Aleksandar Andrija Pejović učestvovao na okruglom stolu „Usklađivanje prava privrednih društava sa pravnom tekovinom Evropske unije“

Uvodno izlaganje glavnog pregovarača ambasadora Aleksandra A. Pejovića

Okrugli sto „Usklađivanje prava privrednih društava sa pravnom tekovinom Evropske unije“


Uvažene dame i gospodo,

Zadovoljstvo mi je da, kao državni sekretar za evropske integracije i glavni pregovarač, pozdravim učesnike okruglog stola „Usklađivanje prava privrednih društava s pravnom tekovinom EU“.

Podsjetio bih da je Crna Gora dokazala svoju iskrenu posvećenost procesu evropske integracije, u prilog čemu govore značajni pomaci koji su obilježili period od otvaranja pregovora o pristupanju EU 29. VI 2012. do danas.

Crna Gora je dosad privremeno zatvorila dva poglavlja, koja se odnose na Nauku i istraživanje i Kulturu i obrazovanje. Formirala je sve pregovoračke strukture koje danas broje oko 1300 eksperata, čime se stekao preduslov za dalji rad na vođenju pristupnih pregovora. Za dvadesetak dana ćemo privesti kraju i proces skrininga za sva poglavlja i pristupiti izradi sveobuhvatnog programa pristupanja Crne Gore EU.

Trenutno, najveći izazov procesa pristupnih pregovora s EU predstavlja finalizacija izrade akcionih planova za poglavlja 23 – Pravosuđe i temeljna prava i 24 – Pravda, sloboda i bezbjednost, od čije uspješnosti zavisi napredak pregovora i u ostalim poglavljima. Iako se pregovaračko poglavlje 6 - Privredno pravo ne ubraja u poglavlja koja imaju obimnu pravnu tekovinu, to svakako ne umanjuje njegov značaj jer je ono fundamentalno poglavlje za sva ekonomska poglavlja. Privredno pravo reguliše pitanja vezana za privredne subjekte koji direktno utiču na ekonomiju države.

Usklađivanje zakonodavstva s pravnom tekovinom EU, između ostalog, podrazumijeva elektronsku registraciju preduzeća, pojednostavljene procedure registracije, niži osnivački kapital, čime se podstiče razvoj malih i srednjih preduzeća koja, podsjetiću, čine 99 posto privrednih društava Evropske unije, generišu 70 posto ukupnog prometa i učestvuju sa 60 procenata u BDP-u EU. Dalje, usklađivanje u ovoj oblasti, a samim tim i praćenje trendova u ovom području, s jedne strane znači stvaranje takvih uslova poslovanja koji će svim domaćim privrednim subjektima omogućiti da postanu ravnopravan učesnik na jedinstvenom evropskom ekonomskom prostoru, dok će se s druge strane, usklađivanjem, povećati stepen pravne sigurnosti i time stvoriti znatno privlačniji ambijent za poslovanje stranih kompanija u Crnoj Gori. U krajnjem, takav ambijent poslovanja će doprinijeti povećanju stranih direktnih investicija koje predstavljaju bitan faktor crnogorske strategije ekonomskog razvoja, i koje su u periodu neposredno nakon obnove državnosti iznosile iznad 20 odsto BDP-a, što je Crnu Goru učinilo liderom u Evropi po ovom pitanju.

Crna Gora je već ostvarila visok stepen usklađenosti u ovoj oblasti, kroz obaveze koje proističu iz SSP, i stoga ne očekujemo mjerila za otvaranje pregovora u ovom poglavlju, što je bio slučaj i sa Hrvatskom, s tim što mi, za razliku od Hrvatske, planiramo otvoriti pregovore u ovom poglavlju već u prvom bloku. Visok stepen usklađenosti posebno je ostvaren u oblastima: ponude o preuzimanju; zahtjevi za objavljivanjem podataka o kompanijama i filijalama; jednočlano društvo s ograničenom odgovornošću; domaća spajanja i podjele akcionarskih društava; godišnji i konsolidovani izvještaji. Dalje aktivnosti na usklađivanju zahtijevaju uvođenje odredbi koje su specifičnosti pravne tekovine EU, a tiču se prekograničnog spajanja, evropske kompanije i evropskog ekonomsko- interesnog udruženja kao oblika privrednih društava.

Predstoji nam izrada nekoliko novih zakona, među kojima je i Zakon o privrednim društvima. Naime, Crna Gora je pri izradi Zakona o privrednim društvima 2002, stvorila sistem uređenja po ugledu na anglo-američki, te je postojeći Zakon pretrpio veliki broj izmjena i dopuna, zbog čega domaći stručnjaci smatraju da je neophodno donijeti novi i sveobuhvatan Zakon o privrednim društvima, kojim će se stvoriti funkcionalan pravni sistem i istovremeno postići potpuna usklađenost s pravnom tekovinom EU.

Kao izazov u ovom poglavlju možemo označiti usklađivanje s Direktivom o transparentnosti, i to iz razloga što se njene odredbe moraju prenijeti u više nacionalnih propisa.

Predstoji nam i izrada novog Zakona o računovodstvu i reviziji, čime će se dodatno uskladiti zakonodavstvo u oblasti finansijskog izvještavanja. To se posebno odnosi na obavezu objavljivanja finansijskih izvještaja na internet stranici svakog pravnog lica, i uvođenje odredbe koja će propisati kao obaveznu i reviziju za srednja preduzeća. Kao obaveza stoji i osnivanje nezavisnog tijela za kontrolu rada revizora, čime će se zaokružiti sistem unaprjeđenja transparentnosti poslovanja privrednih subjekata.

S tim u vezi, izražavam nadu da će i današnja diskusija doprinijeti boljem sagledavanju mogućih rješenja i unaprijediti mogućnosti za dalju saradnju po ovim pitanjima.

Radujem se mogućnosti da čujem stručnjaka i iskusnog profesora kakav je gospodin Jakša Barbić, koji će nam govoriti o hrvatskim iskustvima i znanju stečenom u pregovorima Republike Hrvatske s Evropskom unijom. Na kraju, zahvaljujem kolegama iz Privredne komore koji su organizovali ovaj sastanak.

Zahvaljujem na pažnji!