- ZAVRŠNA IZJAVA MISIJE O KONSULTACIJAMA ZA 2015. U VEZI SA ČLANOM IV

Misija Međunarodnog monetarnog fonda posjetila je Crnu Goru od 22. oktobra do 3. novembra 2015. kako bi sprovela konsultacije u vezi sa članom IV za 2015. Završni sastanak sa nadležnim organima obuhvatio je i ocjenu Crne Gore u sklopu Programa ocjene finansijskog sektora koji je sproveden u septembru.

Čini se da je snažan rast ostvaren u ovoj godini dovoljno čvrst da će se produžiti na srednji rok, vođen planovima državnih organa da osnaže razvoj i transportne veze. Iako je razvoj infrastrukture očigledno potreban, naglasak na velike investicione projekte nosi rizike, posebno za javne finansije. Nadležni organi imaju namjeru da ublaže te rizike kroz korišćenje koncesija i javno-privatnih partnerstava. Predstavnici MMF-a ohrabruju nadležne organe da preduzmu dodatne mjere kako bi zadržali javni dug koji raste i obezbijedili pristup spoljnom finansiranju po najpovoljnijim mogućim uslovima. Supervizor finansijskog sektora bi trebalo da bude na oprezu kako bi osigurao da zajmodavci ocjenjuju cijenu rizikâ na adekvatan način.

Ekonomija je snažno odskočila. Dolasci turista su zabilježili dvocifreni rast. Industrijska proizvodnja se oporavila, u velikoj mjeri podržana povećanjem prerađivačke industrije. Građevinarstvo je osnaženo sprovođenjem projekata u turizmu i energetici i početkom realizacije projekta autoputa Bar-Boljare. Predstavnici MMF-a projektuju da će rast ove godine biti oko 4 procenta, nakon što je u 2014. pao na 1,75 procenata.

Očekuje se da će se impuls za rast nastaviti na srednji rok. Veliki investicioni projekti finansirani iz inostranstva će nastaviti da budu glavni pokretači rasta i dovešće do prelivanja na ostatak ekonomije. Kao prateći efekat, očekuje se da će se deficit tekućeg računa dodatno proširite, s obzirom na značajnu uvoznu komponentu infrastrukturnih projekata. Očekuje se da će niska inflacija u Eurozoni pomoći da se obuzda pritisak cijena.

Vlada je usvojila krupnu inicijativu koja se odnosi na rast kako bi podstakla ekonomski razvoj i povezanost. Inicijativa je u skladu sa konsenzusom koji je postignut između lidera Zapadnog Balkana i Evrope u Berlinu i nadležni organi je vide kao vitalni komplementarni element planova za pristupanje Crne Gore Evropskoj uniji. Plan se fokusira na iskorišćavanje komparativnih prednosti u turizmu, povećanje strateških transportnih putnih i željezničkih veza i izgradnju kapaciteta koji bi bili regionalno energetsko čvorište.

Strategija može da donese značajne dobiti, ali nosi i potencijalno velike rizike. Crna Gora ima značajne potrebe za infrastrukturom. Međutim, takvi projekti nose sa sobom velike incijalne troškove prije nego počnu da se stvaraju benefiti od njihovog korišćenja. U godinama između, javni dug će dalje rasti iznad Mastrihtškog nivoa i to može da izloži ekonomiju promjenama uslova na međunarodnom finansijskom tržištu, dok bi privremeni udari na rast, kao što su loša turistička sezona ili slaba proizvodnja električne energije iz hidro izvora, mogli da uzrokuju ubrzanu dodatnu eskalaciju duga. Upotreba fiskalnih i finansijskih politika za pojačavanje podsticaja za rast može da dovede do pogrešne raspodjele kapitala. Brzi rast rukovođen investicijama može da dovede do potcijenjene vrijednosti rizika, a što može da podrije stabilnost finansijskog i fiskalnog sektora.

Nadležni organi su preduzeli korake da ograniče osnovne fiskalne pritiske i posvećeni su upravljanju osjetljivostima koje se odnose na dug u narednom periodu. Penziona reforma uvedena 2011,  uspješno povećava starosnu granicu za penzionisanje. Pored toga, nova fiskalna pravila su konvergirala prema Mastrihtškim kriterijumima, dok novouvedeni Program ekonomskih reformi (PER) prepoznaje potrebu da se zaustavi ubrzavanje javnog duga. Nadležni organi su takođe iskazali želju da unaprijede finansije lokalnih uprava.

Međutim, neke od nedavnih mjera dovode u pitanje sposobnost da se održi fiskalna disciplina. Krizni porez je smanjen, uvedene su nove mjere za socijalnu potrošnju, neke od mjera iz PER-a kasne, a nema detalja o namjeri da se ograniče rashodi na srednji rok. Širok spektar ustupaka u vezi sa porezima i doprinosima za socijalno osiguranje, kao podrška investicijama u konkretnim sektorima, pokreću zabrinutost oko pravičnosti i mogućnosti da se te subvencije uklone.

Projekcija zaposelnih MMF-a kada je u pitanju dug je da će isti nastaviti da se dalje povećava, a da će zatim postepeno padati. Fiskalni deficiti će se proširiti sa potrošnjom za autoput; na osnovu tekućih politika, javni dug će dostići vrhunac od oko 77 procenata BDP-a u narednih tri do četiri godine, sa 70 procenata iz ove godine, prije nego se smanji na oko 73 procenta BDP-a u 2020.

Kako bi se ograničili rizici po javne finansije i održali povoljni uslovi za finansiranje, zaposleni MMF-a preporučuju dodatne mjere fiskalne konsolidacije. Zaposleni MMF-a su izračunali da bi dodatne mjere od 1,5 p.p. BDP-a koje bi se održale do 2025. spustile dug na ispod Mastrihtškog praga od 60 procenata BDP-a do kraja tog perioda. Mjere koje bi brzo generisale povrat uključuju povećanje poreza za turizam, ukidanja PDV izuzeća i privremeno zamrzavanje zarada u javnom sektoru i penzija. Dugoročne opcije uključuju smanjenje broja zaposlenih u sektoru države, uvođenje novih strategija za unapređenje naplate poreza, oslobađanje od javnih preduzeća i uzdržavanje od investicionih subvencija.

Nove mjere bi trebalo da prate sveobuhvatni i godišnji srednjoročni fiskalni planovi. Ti planovi bi trebalo da odražavaju najizvjesnije rezultate za fiskalne prihode i rashode (uključujući anticipaciju direktnih, indirektnih i skrivenih troškova ugrađenih u mjere programskih politika), eksplicitno definisane troškova za mjere programskih politika i artikulisane planove za nepredviđene situacije koji bi se bavili rješavanjem nepredviđenih šokova. Upravljanje javnim finansijama i fiskalna transparentnost se mogu osnažiti kroz podsticanje fiskalnog savjeta, tehnike za upravljanje fiskalnim rizicima, budžetiranje zasnovano na učinku i izvještavanje i računovodstvo na obračunskoj osnovi.

Finansijski uslovi se polako unapređuju. Banke imaju visoku likvidnost i prosječni koeficijenti kapitala premašuju regulatorne minimume, mada sa velikim razlikama između institucija. Profitabilnost se povećala kod većine banaka, ali je i dalje slaba uprkos visokim kamatnim maržama i opadajućim nekvalitetnim kreditima (NPL). Kreditiranje privatnog sektora se povećalo, nakon što se duži period smanjivalo, iako ne tako brzo kako bi se moglo očekivati s obzirom na visoku likvidnost i snažno oporavljeni rast. To odražava postojane probleme sa nekvalitetnim kreditima, slabim praksama u računovodstvu i izvještavanju, i sporo izvršenje obezbjeđenja.

Nadležni organi smatraju da je podsticanje kredita od suštinskog značaja kao podrška vladinoj strategiji rasta. Okvir za dobrovoljno rješavanje dugova je sada uspostavljen. Izrađen je i nacrt zakona kojim se ograničavaju aktivne kamatne stope, koji se sada razmatra, a Centralna banka je odobrila određeni broj novih licenci za banke kako bi podstakla konkurenciju. Predstavnici MMF-a su zabrinuti da ove mjere mogu imati nenamjeravane posljedice. Banke bi mogle da budu potaknute na neprudencijalno kreditiranje kako bi održale ili povećale udio na tržištu; ovo bi bilo posebno zabrinjavajuće ukoliko banke imaju slabe biznis planove ili nizak nivo kapitala. Banke bi mogle da odgovore na ograničavanje aktivnih kamatnih stopa ograničavanjem kreditiranja, posebno za MSP za koje je rizik kreditiranja prirodno viši. 

Nedavni Program ocjene finansijskog sektora MMF-a za Crnu Goru je identifikovao određeni broj koraka koji bi mogli da ublaže rizike po finansijski sistem. Oni uključuju unapređenje upravljanja nekvalitetnom aktivom i rizikom likvidnosti, i smanjenje operativnog rizika, rizika finansiranja i rizika koncetracije kredita. Odlučne radnje za rješavanje pitanja slabijih banaka su važne za očuvanje finansijske stabilnosti. Preporučuje se sprovođenje nezavisne ocjene kvaliteta aktive za sve banke kako bi se revidirale prakse klasifikacije kredita i rezervisanja. Zaposleni MMF-a takođe ohrabruju Centralnu banku da nastavi da radi na planovima za sanaciju sa ciljem održavanja stabilnosti finansijskog sistema, zaštite osiguranih deponenata, i minimiziranja troška za poreske obveznike. Zakon o stečaju potrošača koji je nedavno uveden je problematičan i trebalo bi ga izmijeniti ili ukinuti; na primjer, može se tumačiti kao da isključuje izvršenje hipoteke nad kućom dužnika koji je bankrotirao. To bi moglo da stvori rizik zlouptrebe (moralni hazard), da značajno obeshrabri izdavanje novih obezbijeđenih kredita, i ako bi se primijenio retroaktivno, da spriječi naplatu kolaterala u slučajevima kod postojećih nekvalitetnih kredita.

Predstavnici MMF-a preporučuju da bi trebalo istražiti opcije za učvršćavanje finansijske mreže sigurnosti. Možda će biti potrebna kredibilna i transparentna podrška iz javnih sredstava kako bi se rješavali sistemski slučajevi, kada ne postoji sanacija koju finansira privatni sektor; a okvir za sanaciju banaka bi trebalo da osigura da se podrška iz javnih sredstava daje tek nakon što se otpišu akcionari, i hibridni kapital i imaoci subordinisanog duga. Pomoć za likvidnost u hitnim situacijama bi trebalo da se uvede pod jedinstveni okvir.

Unapređenje u produktivnosti rada i ekonomska fleksibilnost su od krucijalnog značaja za dopunjavanje strategije rasta državnih organa koja je bazirana na investicijama. S obzirom na to da je kapacitet zemlje da apsorbuje šokove ograničen valutnim režimom i na ograničeni fiskalni prostor, nadleženi organi bi trebalo da vrše nadogradnju nad postojećim reformskim inicijativama, kao što su unapređenje fleksibilnosti proizvoda na tražištu rada, smanjenje neformalnosti na tržištu rada i nastavak unapređenja poslovne klime (npr. izvršenje ugovora). Visok nivo dugoročne nezaposlenosti predstavlja i dalje važnu zabrinutost - nadležni organi bi mogli da razmotre da upotrijebe sredstva namijenjena za subvencionisanje zapošljavanja kroz stručno osposobljavanje visokoškolaca, koja bi mogla da se iskoriste za ponovni ulazak u domen radne snage dugoročno nezaposlenih, da ublaže pritisak na penzioni sistem od strane onih koji se prijevremeno penzionišu i da ublaže pritisak na potrošnju za socijalna davanja.