Saopštenje: Predstavljen IPA projekat “Razvoj bezbjednosti hrane i fitosanitarne službe u Crnoj Gori”

Kroz IPA projekat “Razvoj bezbjednosti hrane i fitosanitarne službe u Crnoj Gori”, koji je danas zvanično otvoren na konferenciji u Podgorici, biće nastavljeno jačanje sistema bezbjednosti hrane, veterinarskih i fitosanitarnih standarda u Crnoj Gori, u skladu sa EU regulativom. Korisnici projekta, vrijednog 1,7 miliona eura, su Veterinarska Uprava, Fitosanitarna Uprava, Ministarstvo zdravlja, Uprava za inspekcijske poslova i laboratorije. 

Ministar poljoprivrede i ruralnog razvoja prof. dr Petar Ivanovićkazao je da Ministarstvo intenzivno radi na sprovođenju zakonodavstva EU u oblasti bezbjednosti hrane. “Između ostalog, poboljšavaju se uslovi za gajenje domaćih životinja, objekti za proizvodnju i preradu mesa, uvode novi standardi dobrobiti životinja, kontroliše se upotreba pesticida u skladu sa standardima EU i postepeno unaprjeđuju laboratorije. Nije moguće postići sve odjednom, zato je važno da stalno napredujemo, korak po korak i da biramo prioritete. To znači da moramo znati šta je važnije od čega. A od zdravlja građana nema ništa važnije”, poručio je ministar Ivanović.

On je kazao da je cilj politike bezbjednosti hrane, koja je u EU opisana kroz slogan “od njive do trpeze”, zaštita zdravlja ljudi, zdravlja i dobrobiti životinja i zdravstvena zaštita bilja, ali i interesa potrošača. Istovremeno je, kako je dodao, cilj spriječiti unošenje i širenje zaraznih bolesti, kao i biljnih štetočina u Crnu Goru i EU. Na važnost unapređenja standarda i sistema bezbjednosti hrane, Ministar je ukazao i podsjećanjem na brojne krize hrane u Evropi, kao što su “kravlje ludilo”, dioksin u hrani, trovanje maslinovim uljem, kao i slučajeve u Crnoj Gori - aflatoksina u mlijeku, Q-groznice, azijske strižibube, kalsične kuge svinja, slinavke i šapa, bolesti plavog jezika, sušenja palmi i drugih. “Usklađivanjem zakonodavstva sa pravnom tekovinom EU i dostizanjem evropskih standarda svi proizvodi na tržištu moraće zadovoljiti jednake zahtjeve. Time će se podići opšti nivo bezbjednosti hrane, kao i povjerenja građana u proizvode koje kupuju”, poručio je ministar Ivanović.

On je istakao da u svijetlu poštovanja EU standarda u ovoj oblasti, ipak, nema bojazni da će doći kraj proizvodnji tradicionalnih domaćih proizvoda na porodičnim gazdinstvima. “Nema mjesta strahu da će doći kraj ovoj proizvodnji. Ali, sir, kajmak, pršutu i druge proizvode potrebno je proizvoditi uz ispunjenje zahtjevnijih higijenskih standarda. Takođe, potrebno je razlikovati tržišta kojima će ti proizvodi biti namijenjeni. Pravna tekovina EU prepušta nacionalnom zakonodavstvu način regulisanja u slučajevima ako se radi o proizvodnji za lične potrebe ili o proizvodnji za domaće tržište, a ne za izvoz na tržište EU”, pojasnio je Ivanović. 
Kroz projekat “Razvoj bezbjednosti hrane i fitosanitarne službe u Crnoj Gori” planirana je harmonizacija nacionalnog zakondavstva s EU standardima, jačanje institucionalnih, administrativnih i inspekcijskih kapaciteta, razvoj sistema za odobravanje i jačanje objekata za hranu, zatim laboratorijske metode i operativne procedure u oblasti zaštite bilja i obuka osoblja, obuka inspektora, kao i sistem za zaštitu biljnih sorti i razvoj sistema biljnih pasoša.

Šef Sektora saradnje Delegacije EU u Crnoj Gori Andre Lis je podsjetio da je EU sa 8 miliona eura već podržala u Crnoj Gori izgradnju kapaciteta i aktivnosti koje su realizovane u cilju jačanja sistema bezbjednosti hrane. On je rekao da će novi projekat pružiti dodatnu podršku za usklađivanje sa EU zakonodavstvom u oblasti bezbjednosti hrane, veterinarske i fitosanitarne politike. Projekat će se, kako je pojasnio, fokusirati i na jačanje kapaciteta korisnika da bi oni mogli sprovesti nove propise i obezbjediti efikasniju zaštitu potrošača i javnog zdravlja.

Lis je zaključio da je poboljšanje bezbjednosti hrane jedno od ključnih za društveno ekonomski razvoj Crne Gore i da je to razlog zašto će EU nastaviti podršku u toj oblasti. 

Direktorica Veterinarske uprave Biljana Blečić predstavila je novi Zakon o bezbjednosti hrane koji je stupio na snagu 15. oktobra ove godine, ističući da taj akt predstavlja osnov za postepenu implementaciju pravila EU u ovoj oblasti i donošenje oko 70 podzakonskih akata. “Ono što je posebno važno, zakon sadrži precizan pravni osnov za usvajanje nacionalnih pravila za primjenu fleksibilnosti i prilagođavanja u određenim oblastima poslovanja sa hranom”, kazala je Blečić.

Vođa projekta Alberto Mankuzo istakao je važnost daljeg unapređenja objekata koji posluju sa hranom. S obzirom na iskustvo iz više zemalja Evrope, on je istakao da je važno u tom poslu poznavati lokalna iskustva i osobenosti da bi se iskoristile mogućnosti fleksibilnosti. Fleksibilnost je sastavni dio pravnog okvira EU za bezbjednost hrane u cilju očuvanja nasljeđa, ali i smanjenja administrativnih opterećenja za male proizvođače. To će, kako je rekao, biti definisano posebnim pravilnicima. “Koristićemo iskustvo drugih država kako bi u Crnoj Gori usvojili ta pravila. Olakšaćemo proizvodnju tradicionalne hrane, unaprijediti standarde u korist, prije svega, potrošača”, poručio je Mankuzo.