Intervju predsjednika Vlade RCG Mila Đukanovića beogradskoj "Politici" /novinar Biljana Čpajak/

MILO ĐUKANOVIĆ, PREDSEDNIK VLADE CRNE GORE

Svakom svoje kormilo

Saglasnosti oko ponude o savezu nezavisnih država, ili, nakon isteka trogodišnjeg aranžmana, referendum

Za Mila Đukanovića, predsednika Vlade Crne Gore, dileme nema: državna zajednica iscrpljuje nas mnogim prethodnim pitanjima. Zato je i za Srbiju i za Crnu Goru bolje da preuzmu odgovornost za svoju evropsku budućnost. Onda bismo, kroz savez država, za koji se zalaže, pokazali da želimo da sačuvamo, ,,onaj stepen otvorenosti koji je primeren i istoriji i budućim potrebama i Srbije i Crne Gore. U suprotnom, ne bude li saglasnosti oko ove ponude, koja, ,,nije izraz nervoze i neodgovornosti crnogorske vlasti, Crna Gora ce sačekati i proveriti mišljenje svojih građana na referendumu.

U gotovo jednoipočasovnom razgovoru za naš list u svetloplavom salonu vlade Crne Gore, za koji, iako se posetiocu čini veoma prijatnim, domaćin primećuje i da odudara od jednoličnog zdanja iz nekih sedamdesetih godina naglašava, povodom spora oko izbora za zajedničku skupštinu, da bi se mogao ponoviti scenario koji je prethodio kraju SRJ. Zato je uputno: ili još jedan ciklus posrednih izbora ili da svaka članica te izbore sprovede po svom modelu. A, Evropa neće imati ništa protiv.

Još jedan podgorički ,,nesklad,, nije se video na prvi pogled: dok se grad kupao pod otežalim suncem miholjskog leta i na njegovim ulicama, u popodnevnim časovima, izgledalo da je ovde vrlo mirno, televizijska slika klupa crnogorske skupštine, koja je tog dana maratonski zasedala, skicirala je, ipak. drugačiju suštinu.

Naš sagovornik, već dugo jedna od najznačajnijih i najintrigantnijih političkih figura na našem zajedničkom, prostoru, nastojao je da nas uveri ,,crnogorskim jezikom s poznatom dozom samouverenosti (koju i sam priznaje), kako prašina podignuta zbog izbora za parlament državne zajednice neće produbiti unutrašnju političku krizu u Crnoj Gori niti poremetiti tamošnju ,,stabilnu političku scenu.

Od letos nudite dogovor o razdruživanju i savez nezavisnih država. Koji je to interes koji bi Srbiju mogao da opredeli da ponuđeno prihvati?

Smatram da je to najbolja forma uređenja međusobnih odnosa dvaju starih evropskih država, na zdravim osnovama i na dobrobit kako građana Crne Gore tako i građana Srbije. Argumente za takav stav uvek smo spremni da izložimo našim sagovornicima u Srbiji. Pri tome polazimo od činjenice da pitanje odnosa Crne Gore i Srbije više nije bezbednosno, nego demokratsko i razvojno pitanje. Ključni kriterijum za profilisanje naših odnosa u budućnosti trebalo bi da bude put koji nas najbrže vodi do naših evropskih i evroatlantskih ciljeva.

Moje je uverenje da to nije ova zajednica. Zašto? Zato sto nas ovakva, sasvim atipična zajednica (ne samo da u Evropi više nema dvočlanih zajednica, nego posebno nema dvočlanih zajednica sa ovakvim disproporcijama), očigledno iscrpljuje mnogim prethodnim pitanjima. U Srbiji će vam reći da su ona generisana prenaglašenom, čak frustrirajućom, potrebom Crne Gore da bude ravnopravna u zajednici. U Crnoj Gori ćete čuti da ta pitanja proizlaze iz stalne potrebe Srbije da dominira u zajednici sa Crnom Gorom.

Uz, to ovakva zajednica otvara prostor da se jedna članica često oseća taocem one druge, što opterećuje međusobne odnose i što se kosi sa onim što je gotovo prvi princip proširivanja Evrope: a to je da se, po principu regate, Evropi pridružuje svako onom brzinom kojom je u stanju da usvaja evropske standarde. Crna Gora je ta koja nudi koncept saveza samostalnih država, ali ne potencira samo ona pitanje svoje samostalnosti. I Srbija ključni kapacitet odgovornosti za svoju buducnost cuva u svojim rukama i kada je u pitanju budžet, i kada je u pitanju poreski i carinski sistem, bezbjednost pa, ako hocete i kada su u pitanju evropski poslovi. Stoga mislim, da bi delotvornije bilo i za Srbiju i za Crnu Goru da suštinu, koju već imamo, upodobimo sa formom i da od državne zajednice, kakva je sada, nastane savez dve nezavisne, medjunarodno priznate države, koje nose potpun kapacitet odgovornosti za svoju evropsku budućnost.

Da li ste, nudeći razdruživanje, definitivno odustali od referenduma pre isteka roka od tri godine i imate li, i od koga, podršku u svetu za koncept koji zastupate?

Beogradski sporazum je samo odložio korišćenje nespornog prava na referendum tokom prelaznog perioda od tri godine.

Kada razmišljamo o nekim racionalnim potezima i kad ih predlažemo, ne čekajući trenutak kada će jedna ili obe države clanice iskoristiti ono pravo koje smo rezervisali i overili potpisima na Beogradskom sporazumu, polazimo od toga da su uvek, i državama članicama i budućnosti medjusobnih odnosa, a uveren sam i Evropi, kao trecem partneru, prihvatljivija ona resenja do kojih dodjemo dogovorom. Zato cesto ponavljam: mi nudimo neki novi, visi stepen saglasnosti o nasim budućim odnosima. Po meni, taj viši stepen saglasnosti značio bi da se naše vlade dogovore da postojeću zajednicu transformišemo u savez nezavisnih država.

Ako nema tog višeg stepena saglasnosti, onda ostajemo kod one saglasnosti koju smo već postigli, a ona je sadržana u Beogradskom sporazumu da jedna ili obe države članice, nakon isteka trogodišnjeg aranžmana imaju pravo na referendum.

Ovo je samo naša ponuda i ništa više od toga.

Crnogorski državni vrh smatra da je SCG nefunkcionalna. Koji su osnovni argumenti za takvo mišljenje?

Ne bih rekao da je to ekskluzivni stav Crne Gore. Mogli smo i u stavovima odgovornih ljudi iz Srbije pročitati slična stanovišta. A konačno, imali smo svi priliku da pročitamo takve, zvanične, ocene Evropske unije.

Ono oko čega se, izvesno, razlikujemo, to je ocena uzroka takvog stanja.

Mislim da je do sada bilo puno improvizacija, ne ulazeci u to sa kakvom tendencioznosću, u ocenama da je nefunkcionisanje državne zajednice posledica neiskrenog odnosa, jedne ili druge vlade, česće je u tom kontekstu pominjana vlada Crne Gore, prema beogradskom sporazumu. Uveren sam da su uzroci na drugoj strani. Oni su lako shvatljivi svakome ko poznaje predistoriju ove državne zajednice. Crna Gora se u završnoj fazi SRJ branila od Miloševićeve diktature formirajući institucije nezavisne države.

Na toj infrastrukturi utemeljila se svest da ce naša evropska budućnost biti najizvesnija ukoliko sami suvereno kormilarimo tim procesom. Isto tako, uveren sam da je za Srbiju najbolje da se usredsredi na odgovorno i efikasno upravljanje vlastitom budućnošću.

Vaša partija predložila je da se februarski izbori održe po dosadašnjem principu. Da li bi to bilo kršenje Povelje i računate li da ce EU promeniti stav o tome?

Ne mislim da ce EU, niti bilo ko ozbiljan, dati podršku kršenju dokumenta koji je na snazi. Ipak, želim da sugerišem jedan, racionalniji, nedogmatski odnos prema svakom dokumentu, uključujući i Ustavnu povelju. Mi smo i do sada u nekoliko situacija imali, najblaže rečeno, kreativno tumačenje Ustavne povelje. U tim slučajevima pošli smo od notorne činjenice da sve ono oko čega se dogovorimo, saglasnošću političkih volja možemo i formalno promeniti u tekstu Ustavne povelje. Evropa kao ni do sad neće imati ništa protiv tako usaglašenih promena.

Treba imati u vidu da u Crnoj Gori ne postoji motivacija gradjana za neposredne izbore za državnu zajednicu. Čak i da se raspišu, siguran sam da na njima ne bi učestvovalo preko 30 odsto ukupnog biračkog tela. A to bi, samo po sebi, otvorilo pitanje legitimnosti takve zajednice. U slučaju insistiranja na neposrednim izborima mogao bi nam se ponoviti scenario koji je prethodio kraju SRJ, kada je Miločević pokušao da konfrontira vlast u Crnoj Gori, sa navodno crnogorskim predstavnicima u organima zajednice. Kažem navodno, jer je bilo jasno da oni ne predstavljaju Crnu Goru, nego Miloševićeve poželjne partnere iz Crne Gore.

Znači, opet bismo u ime Crne Gore imali neke predstavnike političke manjine, umesto što sada imamo legitimne predstavnike Crne Gore u organima državne zajednice. To bi, po mom sudu, samo katalizovalo proces rastakanja i ove zajednice i vodilo ka njenom spontanom raspadu.

Dakle, po isteku trogodišnjeg aranžmana, ako se prethodno ne dogovorimo sa vlastima u Srbiji, ovde ćemo na demokratskom referendumu proveriti raspoloženje građana u kakvoj državi žele da žive.

Zato mislim da je primerenije ovom trenutku obaviti još jedan ciklus posrednih izbora i u Srbiji i u Crnoj Gori ili, pak, omogućiti da svaka država članica, kako i piše u Ustavnoj povelji, propiše svojim zakonom model izbora.

Smatra se da bi ti izbori zapravo bili nezvanični referendum, za Vašu vlast i protiv Vaše vlasti. Kažu, da biste se spasli te neizvesnosti, raspisaćete i vanredne parlamentarne izbore u Crnoj Gori. Kako na ovakva razmišljanja odgovarate?

Uopšte ne razmisljam o vanrednim parlamentarnim izborima. Siguran sam da o tome ne razmišlja ni onaj čija je ustavna nadležnost raspisivanje izbora predsednik Republike. Za to jednostavno nema razloga, jer Crna Gora ima političku stabilnost, sto ujedno predstavlja njen ključni politički kapital tokom poslednjih nekoliko godina.

Drugi, pak, tvrde da niste kukavica i da se tih izbora ne bojite, već da je Vaša prava namera da sada iznervirate Srbiju ne bi li ona pristala na ponudu o razdvajanju?

Uveravam vas da je to potpuno pogrešan pristup. To je tumačenje onih koji kroz stare matrice sagledavaju buduće odnose Srbije i Crne Gore.

Ni lično, ni u sastavu vlade koju vodim nikada nije bilo ni primisli da na problemima Srbije ili na antisrpskom raspoloženju treba graditi budućnost Crne Gore. Naprotiv. Smatram de je najviši interes Crne Gore da ima dobre odnose sa Srbijom. Takođe, da je gotovo najvažniji interes regiona da Srbija bude demokratska i stabilna. Iz toga izvodim i sledecu tezu: Srbija će biti demokratski stabilna i evropska država onda kada bude samostalna.
(Sutra: O dvostrukom koloseku, Hagu i jeziku)


MILO ĐUKANOVIĆ O DVOSTRUKOM KOLOSEKU, HAGU I JEZIKU (2)


Da je Crna Gora nastupala u Istanbulu kao samostalna država, već bi bila u Partnerstvu za mir

Iako smatra da je za Crnu Goru ,,apsolutno prihvatljiv predlog iz Srbije da se o ,,dvostrukom koloseku razgovara na sednici Saveta za evropske integracije, Milo Đukanović, predsednik vlade Crne Gore, kojeg smo u razgovoru za naš list, u Podgorici, pitali i u vezi sa inicijativom predsednika Marovića o susretu političkih čelnika, dodaje:

Temu o kojoj želimo da razgovaramo sa našim partnerima u Srbiji mozemo da definisemo na razlicite nacine. Ali, ona neminovno podrazumeva pitanje koji je najkraci put do ostvarenja nasih strateskih nacionalnih interesa i ciljeva. Oni su identicni i za Srbiju i za Crnu Goru: clanstvo u Evropskoj uniji i evroatlantskim integracijama.

Ako otvaramo tu temu, ne možemo pobeći od pitanja da li nam postojeći institucionalni okvir obezbeđuje maksimalno dinamičan hod ka tim ciljevima ili bi, možda, u nekom izmenjenom aranžmanu, to mogli brže i lakše da ostvare.

Zanimalo nas je i da li postoji opasnost da se zbog februarskih izbora za parlament SCG produbi kriza u Crnoj Gori i da to bude okidač za jos veća tamošnja politička neslaganja. Đukanović tvrdi da takva opasnost ne postoji. Misli da opozicija i to, kao i mnoga prethodna pitanja, pokušava da iskoristi samo za održavanje u životu jedne svoje iluzije: da se kroz razne incidentne teme može nadomestiti izgubljeni politički autoritet, ruiniran sistematskim izbornim porazima, a jos više od toga neodgovornim odnosom prema ključnim temama političkog života u Crnoj Gori.

Vodjeni Miloševićevom misaonom i političkom matricom, svoje nesnalaženje u uslovima obnovljene političke stabilnosti, oni pokušavaju da prikriju veštačkim izazivanjem incidenata. Nema snage za to tvrdi on. Protesti koje je opozicija proletos organizovala radi rušenja vlasti rezultirali su rasulom u opoziciji.

Da li je Hag samo unutrašnje pitanje Srbije, ako se zna da svet insistira na tome da SCG mora da ispuni svoje medjunarodne obaveze i ako se zna da je jedan general iz Crne Gore, Pavle Strugar, optužen pred Haškim sudom?

Tu se vraćamo na pitanje odnosa forme i suštine. Usled specificne strukture državne zajednice, sa visokim stepenom samostalnosti država članica, a, ipak, jednim medjunarodnim subjektivitetom, dolazimo u situaciju da je jedna država članica talac druge. Takvu situaciju smo imali na samitu NATO-a u Istanbulu kada je, zbog nesaradnje sa Haškim tribunalom i insistiranja na tužbi protiv zemalja NATO, izostao prijem SCG u Partnerstvo za mir.

Nijedan od tih razloga se ne odnosi na Crnu Goru, pa se logično nameće zaključak da bi Crna Gora bila primljena u Partnerstvo za mir da je u Istanbulu nastupila kao samostalna država kaže crnogorski premijer.

Jasno je, objašnjava on, da je formalno, institucionalno gledano, partner u saradnji sa Haškim tribunalom državna zajednica SCG. Ali to ne znači da je jedna država članica dužna da trajno trpi štetu, zbog toga što druga članica ne izvršava međunarodne obaveze. Predstavnici Crne Gore su istupili iz Saveta za saradnju sa Haškim tribunalom upravo zato da bi se jasno identifikovala adresa odgovornosti za kašnjenje u ostvarivanju naših evropskih i evroatlantskih ciljeva. Možda cela odgovornost nije na vladi Srbije, ali dobar deo svakako jeste.

Prema Ustavu Crne Gore, službeni jezik je srpski ijekavskog narečja.

Oko 60 odsto gradjana na poslednjem popisu svoj jezik nazvalo je srpskim. Da li je preimenovanje u suprotnosti sa ovim činjenicama.

Za sada u Crnoj Gori nije bilo inicijativa za promenu naziva jezika, koji je definisan Ustavom. To pitanje će verujem doci na red, organizovano i demokratski u proceduri promene Ustava ocenjuje on i dodaje da je sada na dnevnom redu promena imena jednog predmeta, čime se bavi nadležni savet u Ministarstvu obrazovanja i to je pitanje nastavnog plana.

Pretpostavimo, teorijski, da iz formalno pravnih razloga postignemo nedemokratski konsenzus da diskriminisemo preko 20 odsto ljudi koji su se na poslednjem popisu opredelili da govore crnogorskim jezikom i da im poručimo da će na ostvarenje svojih prava morati da čekaju do promene Ustava. Ali, kako da prenebregnemo činjenicu da se jedan broj ljudi u Crnoj Gori izjasnio da govori bošnjačkim i hrvatskim jezikom, jezicima koji postoje kao zvanični jezici u nama susednim državama i da manjine iz tih država žive na prostoru Crne Gore. Takvom kratkovidošću bismo veoma brzo došli u situaciju da o istim pitanjima govorimo iz ugla postovanja manjinskih prava u Crnoj Gori kaže Đukanović. Zato, mislim da je naziv predmeta maternji jezik adekvatan izraz multinacionalne, multikulturne i multilingvalne Crne Gore.

Kojim jezikom Vi govorite pitamo ga, a on odgovara:

Crnogorskim.

Srpskohrvatski jezik pratio je, kaže, sudbinu Titove Jugoslavije. Njegov naziv bio je takodje politički. Kasnije su nastali drugi jezici prateći nastajanje novih država. Ako je to tako, onda, ne vidim zašto bi se samo u Crnoj Gori morali prikloniti srpskom, hrvatskom ili bošnjačkom, koji su se izdvojili iz srpskohrvatskog jezika.

Zasto ne bismo i mi mogli imati svoj crnogorski jezik? A potpuno je jasno da je, lingvistički gledano, to jedan jezik.

Naš sagovornik je dugo na političkoj sceni. Da li je umoran?

Logično je da se svako ko odgovorno obavlja posao umori i u znatno kraćem periodu nego što je decenija i po koliko se ja bavim državnim poslovima.

Inače, nikada svoju sudbinu nisam vezivao za politiku bez alternative. Naprotiv. Kao ekonomista, sa posebnim interesovanjem za ekonomiju turizma i kao osoba koja ima preduzetničke afinitete, rado bih sebe video u nekom drugom poslu, koji bi bio izazov i osveženje posle dugih i napornih godina provedenih u politici.

Ali, prethodno želim da neke stvari u državnoj politici Crne Gore učinimo izvesnim, pouzdanim za budućnost Crne Gore. Nakon toga je sve otvoreno uverava nas Milo Đukanović.



Jeste li zadovoljni kako Svetozar Marović obavlja svoj posao predsednika SCG?

Mislim da g. Marović odgovorno obavlja svoj posao. Vrlo često postoje nerealna očekivanja od njega, jer se zanemaruje okolnost da je on čovek koji je političkom voljom vrhova Srbije i Crne Gore u ulozi predsednika državne zajednice, koju smo zajedno kreirali, i u posebno odgovornoj ulozi prema našem trećem partneru Evropskoj uniji.

Smatram, dakle, da taj težak, često nezahvalan, posao on obavlja na korektan način naglašava crnogorski premijer.

Politika