Seminarski rad kao uslov za pohađanje narednog modula obuke za direktore

Drugi modul obuke za rukovodioce vaspitno-obrazovnih ustanova „Planiranje, programiranje, organizovanje i praćenje rada vaspitno-obrazovne ustanove“ realizovan je u OŠ „Vladimir Nazor“ u Podgorici. U skladu sa „Programom obuke za rukovodioce vaspitno-obrazovnih ustanova“, nakon ovog i svih narednih seminara, polaznici će biti u obavezi da pišu seminarske radove na jednu od tema koja je obrađivana na seminaru. Seminarski rad je ujedno i uslov za pohađanje narednog modula obuke.

Svrha pisanja seminarskog rada je samostalno izučavanje teme modula. Polaznik obuke kroz seminarski rad treba da se bliže i detaljnije upozna sa temom, da se tema u potpunosti zaokruži, razumije i implementira u praksi. Istovremno izrada seminarskih radova predstavlja i pripremu za pisanje završnog rada.

Nakon podsjećanja na sadržaj seminara, potrebno je da polaznici obuke konsultuju literaturu koja je relevantna za modul obuke za koju pišu rad, pročitaju više tekstova na tu temu, da pokušaju da razumiju probleme u vezi sa temom i tek nakon toga priđu pisanju rada. Direktori se takođe mogu osloniti na sopstveno iskustvo i praksu u školi kojom rukovode.

Seminarski rad treba da ima sljedeću strukturu:
• Uvod – u uvodu treba predstaviti motivaciju, ukratko suštinu i eventualno neko vlastito iskustvo u toj oblasti. Pod motivacijom se podrazumijeva odgovor na pitanja zašto je to važno i zašto se o tome piše i istražuje;
• Obrada teme – teoretski pristup problemu na osnovu literature i vlastitog iskustva. Ukoliko se poziva na literaturu neophodno je da se to uradi na propisan način (citira, navede izvor u fusnoti ili neposredno u tekstu – u zagradi prezime autora i godina izdanja jedinice literature);
• Zaključak – preporuke za unapređenje prakse i/ili naglašavanje najvažnijih stavki u radu;
• Literatura;
• Prilozi (ukoliko ih ima).

Rad treba da ima od 3 do 5 stranica.

Seminarske radove će pregledati jedan od predavača koji je realizovao seminar.