Pažnja: Sadržaj ove stranice je dio arhivskog sadržaja i odnosi se na prethodne sazive Vlade Crne Gore. Moguće je da su informacije zastarjele ili nerelevantne.
Arhiva

Vlada usvojila Strategiju razvoja saobraćaja 2019-2035. godina, s Akcionim planom 2019-2020. godina

Objavljeno: 27.06.2019. 22:00 Autor: MSP

MSP MSP

Predlog Strategije razvoja saobraćaja Crne Gore 2019-2035 (SRS 2019-2035) utvrđuje stanje u sektoru saobraćaja, definiše infrastrukturne, organizacione i operativne ciljeve razvoja transportnog sistema koji se realizuju kroz kratkoročne planove implementacije. Strategija postavlja planove za unapređenje ekonomskog razvoja, efikasnosti, sigurnosti, povezanosti i ekološke održivosti transportnog sistema zemlje, obezbjeđujući istovremeno integraciju sektora saobraćaja i kompletiranje procesa usaglašavanja regulatornog okvira sektora saobraćaja sa pravnom tekovinom EU, ekološkim i bezbjedonosnim standardima i obavezama.

Ministar saobraćaja i pomorstva Osman Nurković je na presu nakon sjednice Vlade istakao da se Strategijom razvoja saobraćaja Crne Gore 2019-2035. godina utvrđuju pet strateških ciljeva koji odražavaju viziju budućeg razvoja transportnog sistema države, i to: 1. Ekonomsko blagostanje, 2. Dostupnost, obavljanje operacija i kvalitet usluga, 3. Sigurnost i bezbjednost: 4. Integracija u EU i 5. Ekološka održivost. U Strategiji su detaljno analizirana i razvijana prva četiri strateška cilja, dok je peti strateški cilj - Ekološka održivost, razrađen kroz separat Strateške procjene uticaja na životnu sredinu Strategije razvoja saobraćaja Crne Gore.

Potreba za izradom Strategije razvoja saobraćaja Crne Gore 2019-2035 javila se kako zbog isteka perioda prethodno važeće Strategije razvoja saobraćaja za period 2008-2018, tako i zbog potrebe da se strateška dokumentacija u sektoru saobraćaja prilagodi EU politikama, a posebno TEN-T smjernicama i standardima.  Unapređenje na planu saobraćajnog povezivanja usklađeno je sa obavezama koje je Država preuzela prema Bečkoj deklaraciji iz 2015. godine i prioritetima definisanim u Agendi povezivanja zapadno-balkanse šestorke.

"Takođe, sektor saobraćaja koristi finansijsku podršku EU kroz tri nacionalna programa iz IPA II perspektive 2014-2020, sredstava Zapadnobalkanskog investicionog okvira (WBIF fonda), kao i sredstva koja se osiguravanju iz nekoliko drugih mehanizama finansiranja u okviru evropskih fondova. Sektor saobraćaja je kroz navedena tri godišnja nacionalna programa podržan sa 23 miliona eura bespovratne finanansijske podrške za projekte ukupne vrijednosti sa nacionalnim kofinansiranjem u iznosu od 33,5 miliona eura. S druge strane, u okviru WBIF fonda, tokom perioda 2009-2018 kroz 20 poziva odobreno je 35 projekta ukupne vrijednosti 39,5 miliona eura za pripremu tehničke i projektne dokumentacije za infrastrukturne projekte. Pored ovoga, sektor saobraćaja je kroz tri poziva za sufinansiranje infrastrukturnih investicionih projekata osigurao 76 miliona eura za tri projekta (za pod-sektore puteva i željeznice). Dalje obezbeđivanje sredstva iz gore pomenutih finansijskih mehanizama zahtijeva jasno definisanje strateških prioriteta u sektoru saobraćaja koji se određuju kako putem Jedinstvene liste projekata, tako i putem Strategije razvoja saobraćaja koja je na snazi u trenutku apliciranja za finansijsku podršku. Imajući u vidu da je Strategija razvoja saobraćaja 2008-2018. godina prestala da važi neophodno je što prije donijeti novu Strategiju razvoja saobraćaja. Dalje odlaganje usvajanja pomenutog dokumenta dovodi u pitanje mogućnost sektora saobraćaja da osigura dalje finansiranje projekata u okviru finansijskih mehanizama uspostavljenih od strane Evropske unije", naglasio je Nurković.

Uz Predlog Strategije razvoja saobraćaja 2019-2035. godina dostavljen je i Akcioni plan. Prvi Akcioni plan odnosi se na 2019-2020. godinu a detaljno razrađuje definisane strateške ciljeve iz kojih su izvedeni operativni ciljevi razvoja saobraćaja, a za koje su utvrđeni indikatori učinka i ciljane vrijednosti, pri čemu je za baznu utvrđena 2018. godina. Za svaki od operativnih ciljeva definisane su konkretne mjere/aktivnosti koje će biti realizovane u periodu 2019-2020. godina. Za utvrđene mjere/aktivnosti Akcionim planom su definisani indikatori rezultata za period 2019-2020. godina, institucija/institucije nadležne za implementaciju utrvđenih mjera, datum početka i planirani datum završetka mjera/aktivnosti, sredstva planirana za sprovođenje mjera/aktivnosti, kao i izvori finansiranja.

Na današnjoj sjednici Vlade usvojena je i Informacija o aktivnostima na realizaciji projekta Autoputa Bar - Boljare.

Ministar Nurković je naglasio da je na dionici Smokovac-Mateševo do sada na konstrukciji mostova, tj. na pozicijama stubova i temelja završeno oko 96% radova, dok je na rasponskim konstrukcijama završeno oko 54% radova. Trenutno je u potpunosti završena rasponska konstrukcija na 3 mosta (Gornje Mrke, Suvovara i Preslo) dok je 5 mostova (Mištica, Uvač 1, Uvač 3, Pajkov Vir i Jabuka) završeno u jednoj traci autoputa. Stepen završenosti radova na rasponskoj konstrukciji na mostu Moračica je 80%, dok se spajanje rasponske konstrukcije očekuje do septembra ove godine.

"Što se tiče tunela, do sada je probijeno 15 od 16 tunela. Preostalo je još 20m u desnoj cijevi tunela Mateševo. Ukupni stepen gotovosti radova na proboju tunela (podzemnog iskopa) iznosi 99,9% odnosno oko 34,7 km, dok stepen gotovosti radova na izgradnji gornjeg dijela sekundarne obloge iznosi 94,7% ili 33,6 km", istakao je resorni ministar.

Uporedo sa realizacijom ove dionce autoputa, Ministarstvo saobraćaja i pomorstva intenzivno radi na realizaciji narednih dionica. Naime, izrada Idejnog projekta Smokovac - Tološi – Farmaci sa Elaboratom procjene uticaja na životnu sredinu i društvo započeta je u novembru 2018. godine, odnosno Izrada Idejnog projekta Mateševo-Andijevica sa Elaboratom procjene uticaja na životnu sredinu i društvo započeta je u januaru 2019. godine.

"Izrada Studije opravdanosti za čitava autoput Bar-Boljare započeta je u martu 2019. godine. U cilju nastavka relizacije ostalih dionica autoputa upućen je javni poziv svim zainteresovanim da ispolje svoje interesovanje i predlože svoje uslove i modele za realizaciju ostalih dionica autoputa Bar-Boljare, na principima privatno-javnog partnerstva, na bazi najbolje međunarodne prakse, i uz poštovanje principa jednakog tretmana, slobodne konkurencije i nediskriminacije. U prethodnom periodu ostvarena je komunikacija sa više zainteresovanih kompanija, kao npr. ERG International Group iz Velike Britanije, Roughton international (Ruton) u saradnji sa UK Export Finance iz Velike Britanije, CRCC Group iz Kine  i Pizzarotti iz Italije", zaključio je Nurković.

Ministarstvo saobraćaja i pomorstva

FOTO: https://flic.kr/s/aHsmEy2V2r

VIDEO: https://youtu.be/FK_pnlltK04 

Da li vam je sadržaj ove stranice bio od koristi?