Pažnja: Sadržaj ove stranice je dio arhivskog sadržaja i odnosi se na prethodne sazive Vlade Crne Gore. Moguće je da su informacije zastarjele ili nerelevantne.
Arhiva

Odluka u odnosu na Crnu Goru pred Evropskim sudom za ljudska prava

Evropski sud za ljudska prava u Strazburu („Evropski sud“) donio je odluku u predmetu Milović protiv Crne Gore (predstavka br. 34720/12) kojom je predstavku jednoglasno proglasio neprihvatljivom i istu odbacio u skladu sa članom 35 stav 3 (a) i 4 Evropske konvencije za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda (u daljem tekstu: „Konvencija“).

Predmetna predstavka je podnijeta Evropskom sudu 26. maja 2012.godine. Naime, podnosilac predstavke je u istoj iznio pritužbe u vezi navodne povrede člana 6 Konvencije (pravo na pravično suđenje). S tim u vezi, podnosilac predstavke je istakao da je presuda Osnovnog suda kojom je oglašen krivim donijeta na osnovu pravno nevaljanih dokaza i u tom smislu ukazao na navodnu povredu prava na obrazloženu sudsku odluku, kao aspekta prava na pravično suđenje. Takođe, podnosilac predstavke se žalio i na povredu člana 13 Konvencije (pravo na djelotvorni pravni lijek). Evropski sud je odlučio da ispita predstavku isključivo u odnosu na član 6 stav 1 Konvencije, odnosno zbog dužine trajanja krivičnog postupka.

­­­­­­Navedena predstavka Kancelariji zastupnika komunicirana je kao „WECL“ („well-established case-law“) predmet. U „WECL“ predmetima za činjenični i pravni osnov predstavke Evropski sud ima dobro ustanovljenu sudsku praksu i malo je vjerovatno da će doći do odstupanja od te prakse. S tim u vezi, Evropski sud je u skladu sa standardnom procedurom Evropskog suda u tim predmetima, Vladi Crne Gore ponudio zaključenje prijateljskog poravnanja i razriješenje spora isplatom naknade na ime nematerijalne štete i na ime troškova i izdataka postupka podnosiocu predstavke.

Nakon razmatranja cjelokupne činjenične i dokazne građe, Zastupnica je ocijenila da u konkretnom predmetu nema pravnog osnova za zaključenje prijateljskog poravnanja i iznijela pravnu odbranu države Crne Gore. U pisanom izjašnjenju, Zastupnica je ukazala da su nacionalni sudovi u svojim presudama u potpunosti jasno i obrazloženo dali ocjene svakog pojedinačnog dokaza, obrazložili njihovo dovođenje u međusobnu vezu, te konačno, dali obrazloženi zaključak o dokazanosti krivice optuženog u odnosu na konkretno krivično djelo za koje je osuđen.

Nakon ispitivanja cjelokupnog materijala i pravne argumentacije strana, Evropski sud je smatrao da je pritužba podnosioca predstavke u vezi prekomjerne dužine trajanja krivičnog postupka neprihvatljiva. Evropski sud je posebno istakao da, u skladu sa dobro ustanovljenom sudskom praksom, član 6 Konvencije ne garantuje podnosiocu predstavke pravo na obezbjeđivanje krivičnog gonjenja i osudu trećeg lica niti pravo na „privatnu osvetu“.

Konačno, ispitujući sve iznijete pritužbe, pravnu argumentaciju Zastupnice i dostavljeni dokazni materijal, Evropski sud je utvrdio da je predstavka nespojiva ratione materiae sa odredbama Konvencije u smislu člana 35 stav 3 (a) Konvencije i istu odbacio u u skladu sa članom 35 stav 4 Konvencije.

Kancelarija zastupnika Crne Gore pred Evropskim sudom za ljudska prava
Da li vam je sadržaj ove stranice bio od koristi?