- Vlada Crne Gore
Ministarstvo zdravlja Najava: Ministar zdravlja Miodrag Radunović učest...
Pažnja: Sadržaj ove stranice je dio arhivskog sadržaja i odnosi se na prethodne sazive Vlade Crne Gore. Moguće je da su informacije zastarjele ili nerelevantne.
Arhiva
Najava: Ministar zdravlja Miodrag Radunović učestvovaće na V Ministarskoj konferenciji o životnoj sredini i zdravlju u Parmi
Objavljeno: 08.03.2010. • 21:31 Autor: Naslovna strana
Ministar zdravlja doc. dr Miodrag Radunović i pomoćnik ministra dr Rajko Starhinja učestvovaće na V Ministarskoj konferenciji o životnoj sredini i zdravlju, koju organizuju Regionalna kancelarija Svjetske zdravstvena organizacija (SZO) za Evropu i Vlada Italije, u periodu od 10. do 12. marta 2010. godine u Parmi.
Cilj Konferencije je obilježavanje 20. godišnjice procesa o životnoj sredini i zdravlju u Evropi; identifikovanje prioriteta i problema u oblasti životne sredine i zdravlja; ispitivanje progresa od Prve evropske konferencije održane u Frankfurtu 1989. godine; sagledavanje doprinosa Akcionom planu usvojenom 2004. godine u Budimpešti; jačanje posvećenosti u zaštiti zdravlja i životne sredine od klimatskih promjena, uključujući i specifične potrebe zemalja Jugoistočne Evrope i novih nezavisnih zemalja, kao i veće uključenje drugih vladinih sektora, kao što su sektor za obrazovanje, istraživanje, transport, ekonomiju i finansije.
Na Konferenciji će biti potpisana Deklaracija o životnoj sredini i zdravlju, kojom će se dati smjernice za djelovanje u budućem petogodišnjem periodu u oblasti životne sredine i zdravlja. Ovoj Konferenciji su prethodile ministarske konferencije u Frankfurtu 1989. godine, Helsinkiju 1994. godine, Londonu 1999. godine i Budimpešti 2004. godine. Na Četvrtoj ministarskoj konferenciji, koja je održana u Budimpešti 2004. godine, akcenat je stavljen na uticaj životne sredine na zdravlje djece i mjere koje države preduzimaju da se zdravlje djece zaštiti. Kao rezultat toga, usvojen je Akcioni plan o životnoj sredini i zdravlju djece za Evropu (CEHAPE).
Konferencija u Parmi rezultat je saradnje zemalja članica, međunarodnih organizacija, istraživačkih zajednica i civilnog društva, ne samo na sastancima visokog nivoa u Italiji, Njemačkoj, Luksemburgu, Španiji i drugim državama članicama, već i na podregionalnim sastancima u zemljama Jugoistočne Evrope i novim nezavisnim državama, kao i na tehničkim sastancima radnih grupa.
Agenda V Ministarske konferencije o životnoj sredini i zdravlju obuhvatiće tri glavna prioriteta. Prvo, progres od Prve evropske konferencije o životnoj sredini i zdravlju iz 1989. godine, gdje će učesnici iznijeti situaciju u Evropi, sa fokusom na zemlje Jugoistočne i Istočne Evrope, Kavkaza i centralne Azije. Procijeniće se i koje su to akcije, koje i ubuduće treba preduzimati. Druga prioritetna oblast je sociekonomska, polna, starosna i druga nejednakost u toj oblasti, kao i preduzimanje mjera da se odgovori tim nejednakostima, sa ciljem da se one ublaže. I treći prioritet Konferencije je razmatranje efekata klimatskih promjena. Takođe će se govoriti i o budućnosti ovog procesa u Evropi.
Deklaracija koja će biti potpisana na Konfrenciji treba da bude rezultat saglasnosti ministara svih zemalja članica SZO za Evropu, kojom će se definisati prioriteti za predstojeći petogodišnji period.
Cilj Konferencije je obilježavanje 20. godišnjice procesa o životnoj sredini i zdravlju u Evropi; identifikovanje prioriteta i problema u oblasti životne sredine i zdravlja; ispitivanje progresa od Prve evropske konferencije održane u Frankfurtu 1989. godine; sagledavanje doprinosa Akcionom planu usvojenom 2004. godine u Budimpešti; jačanje posvećenosti u zaštiti zdravlja i životne sredine od klimatskih promjena, uključujući i specifične potrebe zemalja Jugoistočne Evrope i novih nezavisnih zemalja, kao i veće uključenje drugih vladinih sektora, kao što su sektor za obrazovanje, istraživanje, transport, ekonomiju i finansije.
Na Konferenciji će biti potpisana Deklaracija o životnoj sredini i zdravlju, kojom će se dati smjernice za djelovanje u budućem petogodišnjem periodu u oblasti životne sredine i zdravlja. Ovoj Konferenciji su prethodile ministarske konferencije u Frankfurtu 1989. godine, Helsinkiju 1994. godine, Londonu 1999. godine i Budimpešti 2004. godine. Na Četvrtoj ministarskoj konferenciji, koja je održana u Budimpešti 2004. godine, akcenat je stavljen na uticaj životne sredine na zdravlje djece i mjere koje države preduzimaju da se zdravlje djece zaštiti. Kao rezultat toga, usvojen je Akcioni plan o životnoj sredini i zdravlju djece za Evropu (CEHAPE).
Konferencija u Parmi rezultat je saradnje zemalja članica, međunarodnih organizacija, istraživačkih zajednica i civilnog društva, ne samo na sastancima visokog nivoa u Italiji, Njemačkoj, Luksemburgu, Španiji i drugim državama članicama, već i na podregionalnim sastancima u zemljama Jugoistočne Evrope i novim nezavisnim državama, kao i na tehničkim sastancima radnih grupa.
Agenda V Ministarske konferencije o životnoj sredini i zdravlju obuhvatiće tri glavna prioriteta. Prvo, progres od Prve evropske konferencije o životnoj sredini i zdravlju iz 1989. godine, gdje će učesnici iznijeti situaciju u Evropi, sa fokusom na zemlje Jugoistočne i Istočne Evrope, Kavkaza i centralne Azije. Procijeniće se i koje su to akcije, koje i ubuduće treba preduzimati. Druga prioritetna oblast je sociekonomska, polna, starosna i druga nejednakost u toj oblasti, kao i preduzimanje mjera da se odgovori tim nejednakostima, sa ciljem da se one ublaže. I treći prioritet Konferencije je razmatranje efekata klimatskih promjena. Takođe će se govoriti i o budućnosti ovog procesa u Evropi.
Deklaracija koja će biti potpisana na Konfrenciji treba da bude rezultat saglasnosti ministara svih zemalja članica SZO za Evropu, kojom će se definisati prioriteti za predstojeći petogodišnji period.
Vezani članci:
Državna sekretarka Vlahović Andrijašević na sastanku EU-Zapadni Balkan o drogama u Briselu 18.11.2024.
Podrška u razvoju i unapređenju medicine rada 18.11.2024.
Plan dežurstva zdravstveno-sanitarne inspekcije 12.11.2024.
Da li vam je sadržaj ove stranice bio od koristi?