- Vlada Crne Gore
Ministarstvo ekonomskog razvoja Saopštenje: Prezentaciji projekta „Indeks investi...
Saopštenje: Prezentaciji projekta „Indeks investicionih reformi 2010“, koji je sproveo OECD
“Vlada Crne Gore usvojila je čitav niz reformskih zakona, što je predstavljalo neophodan preduslov za uspješno sprovođenje procesa tranzicije. Poseban napredak ostvaren je u oblasti reforme ekonomskog zakonodavstva, tako da je čitav set propisa iz oblasti spoljnotrgovinske, fiskalne, finansijske, carinske politike i bankarstva gotovo u potpunosti usaglašen sa direktivama Svjetske trgovinske organizacije i Evropske unije” rekao je danas ministar ekonomije Branko Vujović na prezentaciji projekta „Indeks investicionih reformi 2010“, koji je sproveo OECD. Vujović je istakao da je u tom smislu reforma ekonomskog zakonodavstva blisko povezana sa procesom pristupanja Crne Gore Evropskoj uniji, imajući u vidu da je harmonizacija domaćeg zakonodavstva sa evropskim jedan od važnih preduslova za ispunjenje uslova da Crna Gora postane punopravna članica Evropske unije.
Kako bi prevazišle ekonomsku krizu i izgradile osnovu za održivi ekonomski razvoj, zemlje Jugoistočne Evrope (JIE) moraju da privuku što više investicija. Projekat „Indeks investicionih reformi 2010“, koji je sproveo OECD, predstavlja kvantitativnu i kvalitativnu procjenu zakonodavstva i institucija koje direktno utiču na ambijent za direktne investicije u 10 ekonomija a na današnjoj prezentacija rezultata za Crnu Goru je zaključeno je da je Crna Gora napravila značajan napredak u ovoj oblasti.
„U Crnoj Gori postoji pravni okvir za strane direktne investicije koji uključuje princip nacionalnog tretmana. Ograničenja što se tiče nacionalnog tretmana su minimalna, transfer kapitala je slobodan i Vlada Crne Gore je potpisala mnoge bilateralno investicione sporazume i time istakla otvorenost za saradnju. Međutim, potrebna je opreznost kako bi se Zakon o zaštiti intelektualne svojine pravilno primijenio. Potrebno je preispitati status ratifikacije ICSID Konvencije o arbitraži Međunarodnih investicionih sporova“ navodi se u analizi OECD-a. U analizi se OECD-a se takođe zaključuje i da je „sistem obrazovanja je prošao kroz niz pozitivnih promjena“.
- Strateška dokumenta su fokusirana na razvoj ljudskih resursa uopšteno gledano, ali takođe i na niz konkretnih pitanja vezana za konstantno obrazovanje i obuke. Međutim, ključni izazov za ekonomiju će biti da poveća ulaganje u kvalitet obrazovanja a posebnu pažnju treba posvetiti politici zapošljavanja i zadržavanja nastavnika. Potrebno je ispitati razvoj mehanizma, kao što je stažiranje, koji bi pomogli da se izgradi veza između institucija visokog obrazovanja i tržišta rada – navodi se u zaključcima o Crnoj Gori.
Ističu i da je, od 2006. godine Crna Gora uložila dosta napora kako bi se integrisala u multilateralni trgovinski sistem. Kao potvrdu za ove tvrdnje u OECD- u navode da je Crna Gora zaključila bilateralne pregovore vezane za pristup tržištu sa skoro svim članicama STO-a koje su to tražile, uključujući EU i SAD, ali i preporučujue da bi, što se tiče oblasti trgovinskih olakšica, Crna Gora trebalo da poboljša dostupnost informacija o trgovini.
U analizi OECD-a se navodi i da su propisi vezani za insolventnost, kao i za katastar u Crnoj Gori zadovoljavajući. Međutim, zalog koji banke zahtjevaju je i dalje previsok. U OECD-u smatraju da to predstavlja jednu od glavnih barijera kad je riječ o pristupu finansijskim sredstvima. „Crna Gora bi trebala da dalje razvija okvir za lizing i faktoring. Takođe, trebalo bi da ispita mogućnosti za jačanje aranžmana za garancije“ preporučeno je u projektu „Indeks investicionih reformi 2010“.
Crna Gora redovno prati prihode i rashode, takođe ima uspostavljen model za predviđanje ukupnog prihoda od poreza, ističu u OECD-u. Smatraju i da bi Crna Gora trebalo da uradi analizu distributivnog uticaja poreskog sistema iako su već preduzeti koraci za sprovođenje iste. Kada su u pitanju procjene poreskih izdataka (koji nisu uračunati u Crnoj Gori), takve analize mogu biti od velike pomoći za praćenje usklađivanja sa pravilima EU o državnoj pomoći.