Intervju dr Igora lukšića, potpredsjednika Vlade i ministra finansija, za Dan

Ne želimo aranžman sa MMF-om po svaku cijenu, ukoliko ocijenimo da bi mogao da poremeti naše planove, uspori oporavak, optereti građane revizijom socijalne politike Slijedi optimizacija državne administracije na socijalno održiv način. Ne vidim potrebu ni prostor za dalje smanjivanje zarada, nijesam za reviziju penzionog sistema, smanjivanje socijalnih davanja i izdataka za, recimo, zdravstvo.

Pitanje MMF-a ne bih tretirao kao nešto što je za prihvatanje ili izbjegavanje. Naša pozicija je bila prilično konzistentna ne želimo aranžman po svaku cijenu, ukoliko ocijenimo da bi primjena nekih odredbi mogla da poremeti naše planove, uspori oporavak, optereti građane revizijom socijalne politike ili odustajanjem od nekih projekata. Takav pristup se isplatio, jer možemo da se pozivamo na slučajeve nekih zemalja gdje se toleriše veći budžetski deficit, prihvataju kao realne potrebe postepenog prilagođavanja itd. Aranžman sa MMF-om doživljavam kao neku vrstu pečata da je naša ekonomska politika na pravom putu i da srednjoročni plan možemo da sprovedemo, a potom i kao preventivu ako dođe do poremećaja na evropskoj sceni. Dakle, više ga doživljavam kao podršku politici, nego potrebu za novcem. Ove godine nećemo imati tu potrebu, jer vjerujem da ćemo uspješno kombinovati, odnosno obezbjediti sinergiju između eventualnog aranžmana i privatnog, evropskog tržišta kapitala, gdje kroz emisiju euro obveznica očekujemo sredstva za finansiranje budžeta izjavio je u intervjuu Danu vicepremijer i ministar finansija, Igor Lukšić.

Kako bi se eventualno sprovođenje aranžmana moglo odraziti na korisnike budžeta, prvenstveno penzionere, prosvjetu i zdravstvo?

Mi smo dosad dosta uradili i pokazali da i na najteža pitanja možemo odgovoriti. To se, prije svega, odnosi na potrebu da zaustavimo povećanje zaposlenosti u administraciji, donesemo niz odluka i mjera za smanjenje potrošnje, kojim smo smanjili ukupnu potrošnju za 4 odsto BDP-a, kako smo i planirali. Budžetski deficit smo zadržali u tolerantnim okvirima i iz tog manjka finansiramo kapitalne izdatke, tako da možemo konstatovati da budžet nije u strukturnom deficitu nego da smo ga manje više ispeglali, čak je i primarni deficit iz ugla tekuće potrošnje izbalansiran. Na strani prihoda smo povećali akcize na gorivo, pri čemu je sad diskutabilno da li je to povećanje smanjilo potrošnju. Proširili smo poresku osnovu, što očigledno pozitivno utiče na prihode. Poruka je da smo bili spremni da se bavimo prihodnom i rashodnom stranom, kao svaka odgovorna Vlada. U tom smislu, treba biti oprezan kad su dublje, nagle mjere u pitanju. Nijesam za reviziju penzijskih davanja i smanjivanje socijalnih davanja, jer su ta primanja na minimumu i ne vidim prostora za smanjivanje. Ključno je da ne smanjujemo izdatke za, recimo, zdravstvo, nego da učinimo efektivnijim ta sredstva, što podrazumijeva veće uključenje privatne inicijative. Kombinacijom sa privatnim resursima treba pokazati da su izdvajanja za zdravstvo mnogo veća na nivou ekonomije nego što izgleda na osnovu čitanja budžeta. Treba učiniti potrošnju svih dostupnih sredstava što smislenijom i efektivnijom.

Koje su generalno dobre i loše strane aranžmana?

Mi smo neke mjere već sproveli, korekcijom zarada na nivo održiv za finansiranje i značajnim fiskalnim prilagođavanjem. Ne vidim ni potrebu ni prostor za dalje smanjivanje zarada i mislim da smo došli do nivoa koji bi trebalo zadržati. Ekonomska aktivnost će, kroz stabilizaciju ove i blagi oporavak naredne godine to i potvrditi. Međutim, slijedi reforma državne administracije, koju moramo prilagoditi objektivnim potrebama. Mala smo zemlja i naša administracija mora biti efikasnja i produktivnija, kako na državnom, tako i na lokalnom nivou. U ovom momentu radimo na agendi reformi javne uprave i čini mi se da kroz promjene zakona o državnoj upravi i druge mehanizme možemo doći do efikasnije administracije. Bavićemo se i ukidanjem biznis barijera i oslobađanjem zarobljenih resursa, jer preduzetnici i građani troše vrijeme, novac i energiju na neproduktivan posao čekanje ispred šaltera, zadovoljavanje nepotrebne procedure, popunjavanje nepotrebnog formulara... Smanjivanje troškova i modernizacija državne uprave blagotovorno će uticati na produktivnost ekonomije. Slijedi, dakle, optimizacija državne administracije na socijalno održiv način.

Zašto CBCG insistira na sklapanju aranžmana?

Centralne banke su po pravilu institucije koje žele da vide aranžman sa MMF-om, ali se to insistiranje uglavnom dešava u zemljama koje imaju neodgovorne vlade i ministre finansija, ili nedovoljan osjećaj za adekvatan odgovor na krizu. U našem slučaju je CBCG posebno zainteresovana za aranžman zbog stabilizacije finansijskog sektora. Moramo reći da je naš finansijski, prije svega, bankarski sektor prošao kroz težak period prvog udara krize i pokazao visok stepen vitalnosti. Država je kroz akumulirane depozite iz prethodnog perioda uticala na poboljšanje likvidnosti u određenom trenutku, takođe kroz kupovinu zapisa iz rezervi banaka, što je pomoglo bankama da prođu težak period. Treba imati u vidu i da su mnoge banke bile oslonjene na pomoć majki banaka. Slijedi period prestrukturiranja banaka, koje moraju prilagoditi svoje aktivnosti i moguće po nalogu CBCG sprovesti proces dokapitalizacije. Objektivno, to iziskuje sredstva i kod CBCG budi potrebu postojanja podrške tom čitavom procesu. Mislim da je to osnovni razlog zbog čega oni vjeruju da bi MMF, ili neka sredstva rezervisana za nuždu mogla biti aktivirana, iako mi se čini da to u krajnjem ne bi bio slučaj. Poruka MMF-a je da se u monetarnoj sferi i oblasti strukturnih reformi u bankarstvu dosta uradilo. Donošenje i sprovođenje novih zakona je važnije nego neka sredstva koja bi se koristila. Prošli smo najgore kod banaka, ali ne i kod malih i srednjih preduzeća, vezano za banke.

Postoji li izlaz iz začaranog kruga na relaciji poslodavci-privreda-komercijalne banke?

Vlada ne može određivati ko i kakav kredit treba da dobije. Banke bi trebalo da pokažu malo više sluha za zahtjeve preduzetnika. Ne bih rekao da samo nekoliko desetina kompanija ispunjava uslove za kvalifikovanje projekata. Stvarnost nas demantuje kad su u pitanju manji projekti. Insistiramo na aktiviranju kreditne linije EIB-a i KfW-a, koje su samo djelimično iskorišćene. Ako se ne varam, iskorišćeno je po 20 miliona, što je manje od trećine raspoloživih sredstava. Više nemamo problem likvidnosti, ali očigledno da postoji problem kopče sa preduzećima. Svakako da ima potencijala da do kraja godine makar jednocifreno poraste kreditna aktivnost.

Kako amortizovati probleme u realnom sektoru?

Problem nelikvidnosti realnog sektora je generisan time što je mnogo manje kredita za likvidnost. Očigledno je da ranije odobravani krediti nijesu bili kvalitetni, što upućuje banke na dodatni oprez. Međutim, to definitivno otvara probleme za ekonomiju i ono što mi možemo da uradimo je da obezbjedimo likvidnost budžeta, stavimo u funkciju Investiciono razvojni fond i kreiramo neke teme tipa garantni portfelj, gdje bi fond garantovao dio plasmana bankama, čime bi omogućio lakše kreditiranje. Razmišljamo i o drugim idejama, tipa usluga faktoringa koje bi mogle pomoći likvidnost, dok ne prođe period prestrukturiranja banaka kada će se njihova aktivnost vratiti u realni okvir. Kriza nas upućuje da moramo računati na strane direktne investicije ukoliko želimo održivi i dugoročni razvoj, jer nemamo dovoljno akumulirane štednje da bi mogli izgraditi hidroelektrane, puteve i slično. Mnoge zemlje oslonjene su na SDI. S druge strane, sektor malog i srednjeg biznisa mora više da se okrene zadovoljavanju potreba građana, ali ne da promoviše trgovinu i male uslužne djelatnosti, nego zanatstvo i dugoročno održive male proizvodne pogone. U suštini, porodični biznisi mogu biti pravi odgovor. Naše aktivnosti treba da budu usmjerene na konstantno generisanje preduzetničkog osjećaja. Bez razvoja preduzetništva nema funkcionalne tržišne ekonomije, ni dugoročnog ekonomskog razvoja.

Strahujete li da bi stopa nezaposlenosti mogla dramatično da poraste, imajući u vidu najavljena otpuštanja u državnoj i lokalnim upravama i privredi ?

U vremenu krize prinuđeni ste da smanjujete troškove snižavanjem plata, ali ako ne možete izdržati morate otpustiti radnike. To je najmanje poželjna situacija, ali nažalost i ishod svih kriza. Našu sitaciju karakteriše što smo rast nezaposlenosti uspjeli da odložimo. Podaci Monstata i Zavoda za zapošljavanje, prema kojima zapolenost raste dva do tri procentna poena, pokazuje da je neka vrsta socijalnog pakta dosad funkcionisala. Za očekivati je da će pokretanjem investicionog ciklusa tražnja za radnom snagom početi da raste. S druge strane, i dalje u nekim sektorima uvozimo radnu snagu i na tom struktunom debalansu moramo raditi u narednom periodu.

Što se tiče administracije, s jedne strane imamo potrebu izgrađivanja administrativnih kapaciteta na evropskom putu, a sa druge moramo optimizovati broj zaposlenih na ekonomski podnošljiv nivo i tu moramo tražiti balans. Opredijelili smo se da prvo analiziramo na nivou lokalnih uprava gradonačelnika i njihovih timova za šta je potrebno obezbijediti socijalni program. Vjerujem da ćemo prvo anketirati ljude da vidimo ima li interesovanja za prijevremenim odlaskom u penziju, iako to u suštini i dalje ostaje trošak ili za sporazumni raskid radnog odnosa uz isplatu otpremnine. Na osnovu tih analiza zaključićemo šta i kako dalje. U vremenu krize je najteže nekog ostaviti bez posla i to treba raditi što je moguće više socijalno prihvatljivije. Istovremeno, moramo voditi računa da svako novo zapošljavanje u administraciji prati porast broja zaposlenih u realnom sektoru, odnosno tri nova radna mjesta u realnom sektoru za jedno u administraciji. To nije dugoročno održivo, pogotovo ne na nivou zaposlenosti koji mi imamo, tako da je jedna od mjera ograničavanje zapošljavanja radnici mogu prelaziti iz ministarstva u ministarstvo, ali novo zapošljavanje dolazi u obzir samo ako raste zaposlenost u realnoj ekonomiji.

Kad očekujete razmatranje seta bankarskih zakona na Vladi?

U samom smo finišu usaglašavanja. Ono što je bila obaveza Ministarstva finansija u CBCG u saradnji sa MMF-om smo ispunili. Sad je potrebno proći postupak pravne provjere zakona u vladinoj administraciji. Potrebno je dobiti mišljenje Ministarstva pravde, Sekretarijata za zakonodavstvo i drugih. Kad to završimo, mogli bi slati materijale prema Vladi. U principu, 99 odsto posla je završeno i ostalo je da se usaglasi par otvorenih pitanja.

Priprema li Vlada neke nove antikrizne mjere ?

U kontinuitetu radimo na tim poslovima. Nedavno smo donijeli odredbu koja omogućava plaćanje poreza na dobit u šest mjesečnih rata. Izvjesno je da će prihodi od tog poreza biti ove godine značajno manji, ali smo se odlučili na taj potez kako bismo relaksirali preduzeća u dijelu likvidnosti. Ponovo smo donijeli uredbu o poreskim olakšicama za zapošljavanje teže zapošljivih osoba i, ponoviću, stavićemo u punu funkciju Investiciono razvojni fond. Prošle godine smo dosta uradili na poboljšanju zakonske regulative i fiskalnom prilagođavanju. Mislim da ove godine treba da to i materijalizujemo i konkretno sprovedemo neke mjere.

Siniša Goranović, novinar Dana