Intervju potpredsjednika Vlade i ministra finansija, dr Igora Lukšića, za Bankar

Najveći izazovi za ministre finansija u zemljama regiona do kraja godine biće smanjivanje javne potrošnje, jačanje fiskalne discipline, očuvanje makroekonomske stabilnosti kako bi se lakše podnelo “kaskanje” privrede i stabilizovale javne finansije

Na kom polju “nabrati” prihode da bi zakrpili rupu u državnoj kasi, kad privredna aktivnost opada, a usled nelikvidnosti preduzeća i poreski nameti, izvoz i uvoz, zajednički su problemi Srbije i susednih zemalja Crne Gore, Bosne i Hercegovine i Makedonije.

Ne kaplju više ni prihodi od privatizacije, a te zemlje u tranziciji budžetski deficit pokrivaju većim zaduživanjem na domaćem i inostranom finansijskom tržištu.

Kako bi ublažile posledice krize, vlade Srbije i BiH sklopile su prošle godine aranžman sa MMF-om, dok se Crna Gora i Makedonija još uvek krizi odupiru bez podrške iz Vašingtona.

Šta javne finansije zemalja regiona očekuje u narednom periodu, za magazin Bankar govore ministri finansija Srbije - Diana Dragutinović, Crne Gore - Igor Lukšić, BiH - Dragan Vrankić i Makedonije - Zoran Stavreski.

Kakve je probleme izazvala globalna ekonomska kriza za javne finansije vaše zemlje?

Diana Dragutinović: Svetska ekonomska kriza izazvala je i u Srbiji probleme koji su slični za većinu država. Najvažniji su: niža privredna aktivnost, pad potrošnje i uvoza, što je uticalo i na značajno smanjenje poreskih prihoda. Istovremeno, došlo je do rasta izdataka i većeg deficita, jer u doba krize potrebe za državnom intervencijom rastu da bi se obezbedilo funkcionisanje celog sistema. U uslovima presahlih prihoda od privatizacije, deficit se pokriva većim zaduživanjem države na domaćem i inostranom finansijskom tržištu. Ništa se, dakle, kod nas nije dogodilo drugačije nego u državama okruženja ili bilo kojoj drugoj državi koja je bila ili jeste pogođena krizom.

Igor Lukšić: Crnogorska ekonomija je u periodu od 2006. do 2008. rasla prosječnom stopom od devet odsto, što je uticalo i na ostvarivanje budžetskog suficita, koji je u istom periodu iznosio oko četiri odsto BDP-a. Ekonomsko finansijska kriza uticala je na znatno pogoršanje situacije u realnom i bankarskom sektoru, a kriza u aluminijumskoj industriji pogodila je naše najveće industrijske kompanije.

Igor Lukšić: Ne mislim da, ukoliko bi i došlo do zaključivanja aranžmana sa MMF-om, postoji još puno prostora za djelovanje i da bi MMF mogao tražiti neka rigoroznija rješenja. Neminovno je svođenje javne potrošnje na optimalan nivo od 35-40 odsto BDP-a
Najveći problem je, svakako, bio prelazak iz suficita u deficit, koji će u 2009, nakon integrisanja fondova u konsolidovani račun državnog trezora i sa neizmirenim obavezama iznositi do četiri odsto BDP-a. U 2010. planirani deficit je 4,2 odsto BDP-a. Uprkos slabljenju ekonomije, vođenjem oprezne i konzervativne politike, fiskalni pokazatelji su nam veoma dobri, a aktivnom politikom Vlade na smanjivanju javne potrošnje za oko sedam odsto BDP-a u periodu 2008-2010. očuvali smo makroekonomsku stabilnost i osigurali redovno funkcionisanje državnog trezora.

Dragan Vrankić: Negativne posljedice svjetske ekonomske krize, iz SAD, a potom evrozone, prenijele su se, direktno ili indirektno, i na Bosnu i Hercegovinu, što pokazuje smanjenje ključnih ekonomskih indikatora u zemlji.

Uz pad privredne proizvodnje, znatno je smanjena potražnja za robom iz BiH te i nivo izvoza i uvoza, što je imalo negativne posljedice na ekonomski krvotok u BiH. Uz to je spoljnotrgovinski debalans 50 odsto. Pad prihoda, u oba entiteta, uticao je na smanjenje investiranja u različitim oblastima. Smanjena su i strana ulaganja u BiH što je direktno povezano i s izostankom prioritetnih reformi koje su mogle da uklone prepreke stranim ulaganjima. Za 17 odsto je manje doznaka iz inostranstva, u 2008. iznosile su dvije milijarde 522 miliona KM, a u prošloj godini dvije milijarde 91 milion KM. Direktna posljedica svega jeste smanjenje BDP-a od tri odsto.

Zoran Stavreski: Nakon relativno visokih stopa rasta u 2007. i 2008. od 5,9, i 4,8 odsto, makedonski BDP je u 2009. smanjen za 0,7 odsto i to je očekivana posledica krize u EU i SAD i pogoršanja ekonomskih aktivnosti u zemljama regiona. Ali, u poređenju sa ostalim evropskim zemljama, gde su u pojedinim slučajevima zabeležene i dvocifrene stope pada BDP-a, rezultati makedonske ekonomije u 2009. su relativno dobri. I u najtežim mogućim uslovima visokog pada spoljne tražnje, smanjenog izvoza, prepolovljenih stranih investicija i duboke recesije svetske privrede, statistike pokazuju da Makedonija ima treći najbolji rezultat u Evropi prošle godine.

To se pripisuje dobroj kondiciji s kojom je makedonska privreda ušla u krizu: preduzetim reformama u prethodne tri godine (niski porezi, smanjeni doprinosi, popravljena biznis klima), dobro odmerenoj podršci fiskalne politike i preduzetim antikriznim merama. Za malu i otvorenu ekonomiju razumljiv je povećan deficit tekućeg platnog bilansa u 2009. No, već u drugom kvartalu uvoz je zabeležio veću kontrakciju od izvoza i to je umanjilo deficit i pritisak na devizno tržište. U tom cilju pozitivan efekat je imao i rebalans budžeta, priliv deviza od izdavanja evroobveznica u visini 175 miliona evra, ali i povećan priliv doznaka iz inostranstva.

Tokom krize fiskalna politika je balansirala između dva osnovna cilja – potrebe da se održi makroekonomska stabilonost i potrebe da se podsticanjem ekonomske aktivnosti kompenziraju negativni efekti svetske recesije. Uspešnost fiskalne politike se ceni po nivou budžetskog deficita, a Makedonija je uspela da ga zadrži na jednom od najnižih nivoa u regionu i Evropi, na 2,8 odsto BDP-a. Tako se i makroekonomska stabilnost uglavnom ogledala u smanjenom deficitu platnog bilansa, stabilnosti cena i kursa denara.

Dva rebalansa budžeta kao antikrizne mere tokom 2009. imala su za cilj prilagođavanje fiskalne politike stanju ekonomije i u uslovima smanjenih budžetskih prihoda to je značilo i smanjenje rashoda. Mere štednje preduzete su kroz zabranu zapošljavanja u javnom sektoru, zamrzavanje plata i smanjenje svih neproduktivnih troškova, kao i kapitalnim projektima sa prevashodno uvoznom komponentom. Po ocenama MMF-a u poslednjem izveštaju za Makedoniju fiskalna politika je bila adekvatna uslovima krize i održavanjem višeg nivoa investicija ona je pomogla ublažavanju posledica svetske krize po makedonsku privredu.

Koje ste mere preduzeli da biste sprečili negativne efekte?

D. Dragutinović: Država i Narodna banka Srbije su brzo i koordinirano reagovale. Centralna banka je povećala kamatnu stopu da bi sprečila prekomernu depresijaciju dinara, ali je i čestim intervencijama na deviznom tržištu i smanjenjem inače visoke obavezne rezerve na devizne depozite i zaduživanje, obezbedila deviznu likvidnost.

Diana Dragutinović: Javni dug u ovom trenutku ne predstavlja pretnju za sistem javnih finansija. Ali, ovo što se desilo Grčkoj i što preti nekim drugim evropskim zemljama u EU i van nje, treba da bude upozorenje. Najvažnije je da Srbiji ne preti “grčki scenario” i da građani mogu biti mirni i spokojni
Država je, sa svoje strane: povećala garanciju na depozite sa 3.000 na 50.000 evra. Zatim, suspendovala je porez na prihod od kamate i porez na trgovinu hartijama od vrednosti, subvencionisala je kamatne stope na kredite za likvidnost i investicije namenjene preduzećima. Isto tako subvencionisala kamatne stope na kredite građanima. Obezbedili smo garancije na investicione kredite kompanijama, garancije Narodnoj banci Srbije za likvidnosne kredite koji se obezbeđuju bankama.

Država je i uvela mere koje su bile fokusirane da se ljudi zadrže u radnom odnosu, kao što su subvencije i pozajmice preduzećima sa perspektivom, pokrivanje dela troškova rada, start-up kreditima omogućila samozapošljavanje mladih. Obezbedila je, takođe, povoljne kredite od međunarodnih finansijskih institucija za krupne investicione projekte kao što je Koridor 10. Sklopili smo aranžman sa MMF čije su osnovne poluge: zamrzavanje plata, penzija i kupovine robe i usluga da bi se stvorio prostor za veće investicije i podsticaje. Potom, Bečki sporazum, kojim je obezbeđena podrška lokalnih banaka od strane njihovih matica.

I. Lukšić: Antikrizni paket pomoći iznosio je više od 10 odsto BDP-a i bio je upućen privredi, bankarskom sistemu i građanima. Sve naše mjere bile su usmjerene na poboljšanje ukupne likvidnosti crnogorske privrede i bankarskog sistema.

Početni paket podrške se odnosio na smanjenje poreza na dohodak građana sa 15 odsto na 12 odsto u 2009., snižavanje stopa doprinosa za obavezno socijalno osiguranje, ukidanje naknade za korišćenje građevinskog zemljišta, za autoputeve, smanjenje cijena električne energije za mala i srednja preduzeća i najugroženije. Obezbijedili smo, takođe, kreditnu podršku privredi i bankarskom sektoru u iznosu od oko sedam odsto BDP-a, a Zakonom o budžetu za 2010. planirali smo garancije za podršku privredi u iznosu od 140 miliona eura.

Obezbjeđivanjem garancija za kreditnu podršku kod međunarodnih finansijskih institucija u iznosu od 141 milion eura omogućili smo program za poboljšanje likvidnosti i dalji razvoj malih i srednjih preduzeća. Ukinuli smo obavezu plaćanja poreza na dobit preduzećima u vidu mjesečnih akontacija. Ostali smo pri daljem smanjenju poreza na dohodak građana sa 12 na devet odsto i izjednačili poreske stope za akontativno plaćanje za sve izvore dohotka na devet odsto.

Takođe, Vlada je u cilju poboljšanja likvidnosti opština i privrede, uspostavila model za naplatu poreskih dugova, kroz odloženo plaćanje poreza na dobit preduzeća i carinskog duga.

D. Vrankić: S obzirom na to da smo složena zemlja, djelovanjem u okviru svojih nadležnosti, Vijeće ministara i entitetske vlade usvojile su pakete mjera za suzbijanje posljedica svjetske ekonomske krize i očuvanje fiskalne stabilnosti BiH. Naglasio bih da mi, osim fiskalne politike, i nemamo jake poluge djelovanja, pogotovo što imamo valutni odbor.

U prvom talasu krize radi očuvanja povjerenja u komercijalno bankarstvo, državne institucije povećale su osiguranje depozita na 35.000 KM i smanjile obvezne rezerve banaka u cilju povećanja njihove likvidnost ali i slobodnih izvora za plasmane.

U javnom sektoru preduzeli smo velike mjere štednje, zato što smo procijenili da treba smanjiti javnu potrošnju i povećati finansijsku disciplinu. U skladu sa tim, zaključili smo da nam je potreban aranžman s Međunarodnim monetarnim fondom (MMF-om). Dvije su osnovne odrednice tog aranžmana: smanjenje javne potrošnje i reforma socijalnog sektora.

Ovdje možete pogledati link sa intervjuom: http://www.emg.rs/zines/bankar/123272.html