Govor potpredsjednika Vlade i ministra finansija, dr Igora Lukšića na konferenciji Evropskog foruma o finansijskom tržištu u Albahu

Evropski forum Alpbach, Simpozijum o finansijskim tržištima 2 - 4, 2010
Finansijska tržista i realna ekonomija

 Govor dr. Igora Lukšića, potpredsjednika Vlade i ministra finansija
"Ekonomska budućnost centralne i istočne Evrope" 


Dame i gospodo,

Počastvovan sam što sam danas sa vama kao panelista na Alpbach forumu. U isto vrijeme, dozvolite mi da izrazim zadovoljstvo što imam priliku da razmjenim mišljenje i diskutujem o aktuelnim temama sa vama.

Nedavni pokazatelji ukazuju da su se transformacija i zavidni rezultati u centralnoj i istočnoj Evropi ostvarili za manje od dvije decenije. Dvije različite tranzicije su se dogodile za kratko vrijeme – od centralno planske, pa do struktura tržišne ekonomije i povećanih ekonomskih prednosti donesenih talasom globalizacije.

Ekonomije svih zemalja centralno istočne Evrope, uključujući i moju zemlju Crnu Goru, su prije krize ostvarile visoki rast. Članstvo u EU i NATO ili perspektive budućeg priključenja umnogome su doprinijeli takvom ekonomskom rastu u smitovskom smislu tržišne ekspanzije i podjele rada. Članstvo u EU je oblikovalo glavne aspekte ekonomske politike i novog zakonodavstva. Takođe, u pogledu globalizacije, međunarodna finansijska integracija je predstavljala okosnicu strategije rasta. Takva integracija je doprinijela stalnom prilivu kapitala, uključujući ne samo strane direktne investicije, već i tokove bankarskog kreditiranja. Priliv stranih direktnih investicija, ekonomske slobode, napredak u strukturnim reformama i priliv pomoći su u korelaciji sa stopom rasta BDP - a u ovim zemljama. Veliki broj empirijskih studija ukazuje da veliki priliv stranog kapitala igra značajnu ulogu u ekonomijama centralno istočne Evrope, kao i da predstavlja indikator unaprijeđenog procesa globalizacije u ovom regionu. Države centralno istočne Evrope su poboljšale poslovno okruženje i uvele mjere politike usmjerene ka liberalizaciji, promociji i zaštita stranih direktnih investicija, obezbjeđujući pritom relativno niske zarade, niske poreze na dobit pravnih lica, itd.

Globalna ekonomija se suočila sa svjetskom finansijskom krizom u 2008. godini. Tokom globalne ekonomske i finansijske krize, privrede država centralno istočne Evrope suočile su sa ozbiljnim izazovima, koji su se razlikovali od zemlje od zemlje. Kriza je prekinula stabilnost procesa rasta u ekonomijama centralne i istočne Evrope. Međutim, prema nekim analizama, ne može se zaključiti da će ekonomije regiona centralno istočne Evrope na kraju biti više pogođene krizom u odnosu na druge regione. Ekonomska i finansijska kriza je nametnula obavezu preispitivanja i prilagođavanja politika ekstremnim uslovima i globalnim ekonomskim trendovima. Unutar ovog regiona, a i šire, ovo je bio izazov, ali istovremeno i svojevrsni ispit zrelosti i odgovornosti država kako bi se provjerila dugoročnost i održivost ekonomskih politika.

U godinama prije krize, većina centralno istočno evropskih zemalja su se ubrzano razvijale. Možda se može reći da takav rast nije bio održiv. Smanjenje priliva stranog kapitala je uzrokovalo mnogo brži pad nego što je bilo očekivano, a postoji i jasna potreba za preispitivanjem modela razvoja. Krize je najjače pogodila baltičke zemlje, što je za posljedicu imalo ozbiljne korekcije njihovih stopa rasta. U cilju ublažavanja efekata krize i korigovanja eksternih disbalansa, nacionalne vlade su usvojile i implementirale veliki broj mjera. Primijenjene mjere razlikovale su se od zemlje do zemlje, u zavisnosti od manevarskog prostora pri usvajanju podsticajnih monetarnih i fiskalnih politika. Takođe, međunarodna i evropska zajednica je obezbijedila značajnu finansijsku podršku nekim zemljama centralno istočne Evrope. Važno je istaći da investitori u ovim zemljama nijesu pobjegli kada je finansijska turbulencija pogodila region.

Negativne posljedice krize će značajno unazaditi napore i ekonomske rezultate koje su postigle mnoge zemlje, uključujući region centralne i istočne Evrope. To će uticati na kontinuitet rasta na planu unapređenja privrednih sistema i buduću realizaciju makroekonomskih scenarija. Istovremeno, mogućnost ispunjavanja odgovarajućih kriterijuma uspostavljenih sa ciljem obezbjeđivanja uslova za ostvarivanje makroekonomske stabilnosti i adekvatnog funkcionisanja ekonomskog sistema biće predmet dalje analize. Ovdje se može pomenuti primjer jedne zemlje članice EU. Ulazak u euro zonu omogućio je privredi te zemlje da privuče strani kapital i da se ubrzano razvija. Međutim, nemogućnost jačanja internih izvora produktivnosti je uticala na naglu promjenu dinamike. Nakon visokog deficita tekućeg bilansa i visokog rasta, ta zemlja se suočila sa visokim spoljnim deficitom i slabim rastom. Ovo nameće zaključak da euro kao valuta ne ostavlja prostor za improvizaciju, već za suočavanje sa gorućim pitanjima u jednoj ekonomiji.

Postoje različite prognoze za predstojeće godine, a pitanje je da li postoji optimalna kombinacija ekonomskih politika koja bi smanjenjila efekte krize na minimum. Finansijska kriza je jasno pokazala koliko je bitno za svaku zemlju, ne samo za zemlje centralno istočne Evrope, da implementiraju politike čiji je cilj održivi rast. Nakon završetka krize, vraćanje održivim politikama u ovim zemljama je od suštinske važnosti za dalji proces konvergencije. Postizanje održive konvergencije se može smatrati važnom okosnicom. To je, takođe, prilika za ekonomije centralno istočne Evrope da usvoje ekonomske politike koje će u krajnjem doprinijeti uspješnom uvođenju eura. Stoga, postoji potreba za zdravim ekonomskim politikama, kao i za sprovođenjem agende regulatornih reformi. Dalje strukturne reforme su neophodne ukoliko ove zemlje žele da povrate konkurentnost u današnjem svijetu i da oporave usporene privredne segmente. Zadatak vlada biće da pomognu u rušenju zida neizvjesnosti, kao i da pomognu ekonomiju u smanjivanju troškova socijalnih prilagođavanja, bez posebnih intervenciju u ekonomiji, osim strukturnih reformi.

Sigurno je da, bez obzira na državne programe i programe fiskalnih i monetarnih podsticaja, zemlje centralno istočne Evrope treba da pronađu način za podsticanje tražnje u zapadnoj Evropi, što je više od 80% njihovih izvoza. Započeta fiskalna konsolidacija u centralno istočnoj Evropi i mnogo manji nivo javnog duga daju ovim zemljama više prostora za očuvanje pozitivnog izgleda za visok rast u predstojećim godinama i dugoročnu makroekonomsku stabilnost. Zemlje regiona centralno istočne Evrope su bile korisnice velikog priliva kapitala, ali percepcija rizika se neće vratiti na pretkrizni nivo. Najvjerovatnije je da će jedan od najvažnijih rezultata postojeće krize biti potreba prilagođavanja i da će tranzicione i ekonomije u razvoju trebati da se prilagode mnogo težim finansijskim uslovima, ne samo onim koje diktiraju domaće institucije već i međunarodna i evropska zajednica. Teško je predvidjeti koliko dugo će trajati percepcija visokog rizika. Stoga je neophodno implementirati čitav niz politika – tehnološku, politiku razvoja ljudskih resursa, industrijsku i regionalnu politiku kako bi se ojačao sektor trgovine i donekle kompenzovao smanjeni priliv stranih direktnih investicija u zemljama centralno istočne Evrope. U isto vrijeme, ne postoji druga formula osim one koja podrazumijeva kombinaciju novih stranih direktne investicije i unaprijeđenog poslovnog ambijenta.

Dame i gospodo,


Reforme zahtijevaju vrijeme i iako je evidentno da je ostvaren značajan napredak, dug put je još pred nama. Ovaj zadatak, koji neće biti nimalo lak, moraće da se sprovede u okruženju izmijenjenih internih i eksternih uslova. Očekivani dugoročni uticaj krize na potencijalni put ka rastu nije relevantan samo za region centralno istočne Evrope, već i za glavna izvozna tržišta zemalja zapadne Evrope. Sa druge strane, to će biti faktor ograničavanja rasta zemalja ovog regiona. Ovaj region, kao i region zemalja jugoistočne Evrope ne može kopirati formulu bogatih zemalja, zato što te zemlje mogu sebi da priušte luksuz odlaganja određenih bolnih koraka, kao što je primjera radi implementacija socijalnih politika. Budući da su ekonomije zemalja centralno istočne Evrope u razvoju, one bi trebalo da napreduju brže. Ovaj region ima jak potencijal za ekonomski rast i takav potencijal bi trebalo da bude, a čvrsto vjerujem i da će biti iskorišćen. U međuvremenu, doprinijeće procesu sistemske ekonomske harmonizacije na globalnom nivou.


Hvala vam na pažnji.

dr Igor Lukšić, potpredsjednik Vlade i ministar finansija