Na drugom konsultativnom sastanku na izradi Koncepta Prostornog plana Crne Gore, koji je održalo Ministarstvo ekologije, prostornog planiranja i urbanizma sa stručnjacima iz oblasti energetike zaključeno je da se prilikom izrade Plana mora obezbijediti energetska sigurnost i istovremeno rezervisati prostor za ključnu infrastrukturu, poput dalekovoda, hidroelektrana, solarnih i vjetroelektrana. Glavni izazovi na tom putu biće otvoreno tržište energije, kao i puna integracija obnovljivih izvora energije. 

Kako je izjavio ministar ekologije, prostornog planiranja i urbanizma, Ratko Mitrović „energetika je, poput saobraćaja, pokretač razvoja Crne Gore, ali u isto vrijeme, energetski razvoj, mora da prati i zaštita životne sredine.“

S tim u vezi, obrađivač Plana u oblasti energetike, Zoran Miljanić izložio je prezentaciju u kojoj je predstavljeno stanje i vizija kad je u pitanju oblast energetike i veza sa budućim Prostornim planom Crne Gore. On je naveo da je u periodu trajanja Plana, do 2040. godine neophodno obezbijediti sigurnost snabdijevanja energijom, razvoj konkurentog tržišta i održivi energetski razvoj.

Prof. Branko Radulović, koji je sastanku pristustvovao kao stručnjak iz oblasti privrednog razvoja, poručio je da: „Moramo da imamo viziju, da napravimo Plan da bude održiv, ali i ekonomski isplativ. Nadam se da će, na kraju, predlog Plana izglasati 81 poslanik, jer nam je to jedan od najvažnijih strateških dokumenata.“

Kada je u pitanju oblast elektrokomunikacija, glavni zaključak sa sastanka je da infrastruktura mora biti dostupna u cijeloj Crnoj Gori, jer nam je pandemija COVID-19 pokazala značaj novih trendova u poslovanju i digitalne tranzicije.

Svetlana Jovanović, rukovodilac izrade Prostornog plana CG predstavila je strateške ciljeve za rudarstvo, mineralne sirovine, ugljovodonike, i navela važnost razumne eksploatacije mineralnih sirovina kako bi se riješio konflikt između eksploatacije i zaštite životne sredine.

Sastanku su prisustvovali predstavnici Ministarstva kapitalnih investicija, EPCG-a, CEDIS-a, CGES-a, Inženjerske komore, Uprave za ugljovodonike, profesori Elektrotehničkog fakulteta, kao i predstavnici MEPG-a.