Reforme ključne za podršku EU kroz Plan rasta

Novi Plan rasta za Zapadni Balkan predviđa dvostruko uvećanje sredstva Evropske unije za države u procesu pristupanja tokom narednom četvorogodišnjeg perioda, a od Crne Gore se u narednom periodu očekuje puna posvećenost sprovođenju reformi, naročito u oblastima vladavine prava, jačanja administrativnih kapaciteta i strateškog planiranja, kako bi država mogla da iskoristi dostupna sredstva.

To je poručeno sastanku Nadglednog odbora Instrumenta pretpristupne podrške (IPA), koji je danas održan u Podgorici.

Sastankom su kopredsjedavali državni sekretar u Ministarstvu evropskih poslova Bojan Božović i šef Jedinice za Crnu Goru i Srbiju u Generalnom direktoratu za susjedstvo i pregovore o proširenju (DG NEAR) Majkl Miler, uz učešće predstavnika resornih ministarstava, Evropske komisije, Delegacije EU u Crnoj Gori, te civilnog sektora.

Otvarajući sastanak, Božović je kazao da je Plan rasta za Zapadni Balkan usko povezan sa reformskim procesima koje ova Vlada planira da preduzme.

„Odlučni smo da reforme u oblasti vladavine prava postavimo kao glavni prioritet kako bismo u najskorijem roku stvorili uslove za postepeno zatvaranje pregovaračkih poglavlja,“ naglasio je Božović.

Kako je istakao, kroz Instrument pretpristupne podrške Evropske unije biće finansirani važni infrastrukturni projekti.

„Zahvaljujući ovoj podršci, Crna Gora će, između ostalog, dobiti novu zgradu za Klinike za infektivne bolesti i dermatovenerologiju, zatvorsku bolnicu i nove objekte u Upravi za izvršenje krivičnih sankcija, rekonstruisane sudove širom Crne Gore, kao i mrežu novih mikrobioloških laboratorija, što će značajno uticati na kvalitet života građana“, kazao je Božović.

„U okviru finansijskog sporazuma IPA 2021, Crna Gora je od Evropske unije dobila blizu 34 miliona eura bespovratnih sredstava za podršku u oblastima saobraćaja, životne sredine i poljoprivrede. Dodatno, EU je kroz finansijski sporazum IPA 2022 izdvojila preko 37 miliona eura za podršku daljim reformama u javnoj upravi i integrisanom upravljanju granicom,“ kazao je Božović, ističući da će se u periodu od 2024 do 2027. godine Crna Gora fokusirati na pripremu projekata u oblasti zaštite životne sredine i zapošljavanja i socijalne politike.

Majkl Miler je istakao da novi Plan rasta za Zapadni Balkan predstavlja strateški pomak u pogledu načina na koji se pretpristupna podrška dodjeljuje državama kandidatima za članstvo u EU.

„Plan promoviše ideju pristupanja jedinstvenom tržistu EU i prije članstva u Uniji, a istovremeno podstiče ekonomsku integraciju zemalja Zapadnog Balkana u okviru Zajedničkog regionalnog tržišta“, rekao je Miler. On je ujedno istakao neophodnost ispunjavanja privremenih mjerila za pregovaračka poglavlja 23 i 24, čime bi Crna Gora kreirala preduslove za početak zatvaranja preostalih poglavlja i ubrzala svoj put ka članstvu EU.

Objašnjavajući novi strateški pristup, Miler je naglasio je da je novi Plan rasta fokusiran na reforme, posebno u oblasti vladavine prava, pa je potrebno da se sredstva iz fondova EU iskoriste da se ubrzaju reformski procesi.

„Ono što je posebno važno je da se kroz novi Plan rasta udvostručuju sredstva za period od 2024-2027, a na vašim institucijama je da nađu način da taj novac maksimalno iskoriste. Zato je potrebno da strateški planirate i usredsredite se na jačanje administrativnih i stručnih kapaciteta javne uprave, pri čemu posebna pažnja treba da bude usmjerena na upravljanje programima i efikasno sprovođenje operativnih i finansijskih kontrola“, dodao je Miler.

Na sastanku je pohvaljen dosadašnji napredak u korišćenju fondova EU i realizacije projekata koji se iz njih finansiraju. Zaključeno je da je neophodno jačanje administrativnih i stručnih kapaciteta u javnoj upravi za potrebe strateškog planiranja, pripreme zrelih projekata i uspješnog korišćenja EU sredstava.

Video materijal: https://flic.kr/s/aHBqjB4rmU