„Zelena ekonomija se definiše kao ona koja emituje malo ugljenika, efikasno koristi prirodne resurse i koja je socijalno inkluzivna. Buduće investicije moraju biti preusmjerene na obnovljive izvore energije, javni saobraćaj, energetsku efikasnost, održivu poljoprivredu i mjere za zaštitu ekosistema i biološke raznolikosti“ rekao je ministar ekonomije Vladimir Kavarić otvarajući Sastanak ministara održivog razvoja i energije Procesa saradnje u Jugoistočnoj Evropi (SEECP) koji je održan danas u Budvi u cilju da, kao formalna podregionalna pripremna inicijativa za Konferenciju UN-a o održivom razvoju u Rio de Žaneiru 2012. godine, identifikuje regionalne potrebe i prioritete, kao i da utvrdi smjernice i olakša usklađivanje donatorskih aktivnosti, izbjegavajući na taj način preklapanja i dupliranja.
Ministar Kavarić je podsjetio da su Procjene UN-a za sljedećih 20 godina da će samo investicije u energiju premašiti 350 milijardi dolara, dok će 200 milijardi dolara biti uloženo u razvoj i ,,ozeljenjavanje“ saobraćajnog sektora, a po 134 milijarde dolara u sektore građevinarstva i turizma. Više od 100 milijardi dolara je namijenjeno planu za upravljanje otpadom i vodnim resursima, a 76 milijardi dolara za povećanje efikasnosti u industriji.
Energetika je ključna oblast razvoja ekonomije svake zemlje. Energetika takođe direktno i indirektno utiče na životnu sredinu, ali i na rast GDP-a, porast zaposlenja, ispunjavanje osnovnih ljudskih potreba, i time se može smatrati privrednom granom koja utiče na sva tri stuba održivog razvoja.
Ministar Kavarić je istakao da je energetski sektor u Crnoj Gori je prepoznat kao važan pokretač nacionalne ekonomije.
„Najznačajnija pitanja se odnose na povećanje udjela obnovljivih izvora energije, promociju energetske efikasnosti i promovisanje investicija u datim oblastima. Obezbjeđenje održivog razvoja energetike temelji se na ubrzanom ali racionalnom korišćenju vlastitih energetskih resursa, uz uvažavanje principa zaštite životne sredine, povećanja energetske efikasnosti i veće korišćenje obnovljivih izvora energije, kao i na potrebi za socio-ekonomskim razvojem Crne Gore« smatra ministar ekonomije ističući da »usvajanjem Budvanske Zelene deklaracije na ovom Ministarskom sastanku prihvatamo da se vidljivi rezultati i stalna poboljšanja u održivom korišćenju energije mogu postići samo kroz koherentnu, integrisanu i transparentnu regionalnu saradnju i pristup. Regionalna saradnja će ostati jedan od naših prioriteta i doprinosa političkoj stabilnosti i privrednom rastu što je osnovni preduslov za privlačenje stranih direktnih investicija, inkluzivni rast i održivi razvoj“.
I ministar održivog razvoja i turizma Predrag Sekulić podsjeća da je Crna Gora čvrsto opredijeljena da svoj ekonomski razvoj zasniva što više na principima ’’zelene ekonomije’’. “Kao država koja je Ustavom definisana kao ekološka, Crna Gora preuzima mjere koje na nivou sektorskih politika treba da omoguće usklađivanje razvojnih potreba i prioriteta sa globalno prihvaćenim principima i načelima održivog razvoja. Cijeli koncept ekonomskog razvoja i svaki pojedinačni projekat biće konstantno filtrirani kroz okvir razvojne održivosti i zaštite životne sredine” naglasio je ministar Sekulić.
Naša zemlja je prva osnovala Nacionalni savjet za održivi razvoj kao savjetodavno tijelo Vladi u oblasti održivog razvoja koje razmatra dugoročne nacionalne politike sa aspekta njihovog integrisanog pristupa i uvažavanja principa održivog razvoja. Usvojena je Nacionalnu strategiju održivog razvoja (2007. godine), osnovana Kancelarija za održivi razvoj (2005) i usvojena Komukaciona strategija održivog razvoja Crne Gore 2011-2013 (decembra 2010. godine).
Bosiljka Vuković, V.D. direktora Kancelarije za održivi razvoj naglasila je da je suština zelene ekonomije u Crnoj Gori strateški razrađena kroz principe održivog razvoja i smjernice za njihovo sprovođenje, koji su definisani Nacionalnom strategijom održivog razvoja.
„Svaka od sektorskih politika usvojenih nakon Strategije održivog razvoja, takođe, sadrži reference o neophodnosti integrisanja pitanja životne sredine u sve ekonomske politike“ istakla je Vuković.
„Čestitam zemljama koje su već prihvatile koncept zelene ekonomije u njiohe nacionalne politike i ohrabrujem ih da dijele njihova iskustva i najbolje prakse sa drugima. Međutim, moramo biti oprezni jer ne postoji univerzalno rješenje u pristupu zelenoj ekonomiji. Svaka zemlja mora da usvoji sopstveni pristup zelenoj ekonomiji u skladu sa onim što su njene razvojne perspektive i specifični uslovi” upozorio je kopredsjedavajući Komisije UN za održivi razvoj Park In Kook, podsjećajući da zelena ekonomija nije zamjena za održivi razvoj već njegov sastavni dio.
Ministri zemalja članica Procesa saradnje u jugoistočnoj Europi, odgovorni za održivi razvoj i energetiku usvojili su danas i „Budvansku deklaraciju o jačanju regionalne saradnje i koordinacije u promovisanju energije u kontekstu održivog razvoja i zelene ekonomije u Jugoistočnoj Evropi“, kojom su istakli čvrstu opredijeljenost za koordinaciju aktivnosti javnog sektora u istraživanju, razvoju i promociji inkluzivnog rasta i održivog razvoja, prepoznajući važnost privatnih investicija, javno-privatnog partnerstva i međunarodnu saradnju, uključujući i regionalne centre za inovacije.
Deklaracijom koja je podržana na današnjem Sastanku ministara održivog razvoja i energije Procesa saradnje u Jugoistočnoj Evropi je potvrđena i potreba za zajedničkim radom na uklanjanju barijera, stvaranju podsticaja, unapređenju izgradnje kapaciteta i sprovođenju odgovarajućih mjera na osnovu politika iz najbolje prakse, kao i na snažnom ubrzavanju implementacije i transfera ključnih postojećih i novih tehnologija sa niskim nivoom ugljenika, u skladu s nacionalnim okolnostima.
Posebno je naglašeno i promovisanje korišćenja postojećih nacionalnih i međunarodnih instrumenata i mehanizama za olakšavanje na osnovu pristupa višestrukog uključivanja zainteresovanih strana i obostrano korisne saradnje između vlada, civilnog društva, poslovnog sektora, industrije i naučnika.
Glavni cilj UN Konferencije i samita o održivom razvoju Rio +20 je osigurati političko interesovanje za održivi razvoj, izvršiti procjenu napretka i definisati preostale praznine u sprovođenju rezultata glavnih samita o održivom razvoju uz rješavanje novih i nadolazećih izazova. Težište će biti na konceptu zelene ekonomije u kontekstu održivog razvoja i iskorjenjivanja siromaštva. Događaj u Riju imaće poseban značaj za socio-ekonomska globalna kretanja, jer će po prvi put na svjetskom nivou konkretizovati „zeleni” aspekat makroekonomske politike zemalja. Naime, uvođenjem terminologije, kao što su „zelena ekonomija”, „zeleni poslovi”, „strategija zelenog razvoja”, elementi zaštite životne sredine kao trećeg stuba nosioca održivog razvoja još bliže i direktnije se povezuju sa programima klasičnog ekonomskog rasta i napretka.
Proces saradnje u Jugoistočnoj Evropi (South-East European Cooperation Proces - SEECP) pokrenut je 1996. godine u Bugarskoj na sastanku ministara inostranih poslova zemalja Jugoistočne Evrope. Od 23.juna 2010. godine predsjedavanje Procesom saradnje u Jugoistočnoj Evropi preuzela je Crna Gora.
Zemlje učesnice SEECP-a su: Albanija, Bosna i Hercegovina, Bugarska, Hrvatska, Grčka, Makedonija, Moldavija, Crna Gora, Rumunija, Srbija, Slovenija i Turska.