Osnovne informacije
Nakon globalne krize koja je ostavila snažne udarce na ekonomiju u toku je pokušaj oporavka. Tokom 2010. dobra turistička sezona je bila propraćena obnavljanjem proizvodnje metala, dok su obilne kiše u regionu pojačale proizvodnju i izvoz električne energije. Nakon kontrakcije, koja je trajala skoro dvije godine, industrija je ponovo počela da raste u drugoj polovini 2010. Međutim, i pored toga, industrijska proizvodnja je na kraju 2010. godine i dalje bila značajno ispod svog vrhunca prije krize. Očekivane strane direktne investicije u kapitalne infrastrukturne objekte se nijesu materijalizovale do sada, građevinska djelatnost je i dalje potisnuta. Ukupan rast BDP-a u 2010. je procijenjen na 1,1 procenat, čime je output i dalje ispod nivoa iz 2008. godine.
Počelo je potrebno ponovno usklađivanje ekonomije. Inflacija i rast zarada su naglo usporile i deficit tekućeg računa se prepolovio na oko 26 procenata BDP-a u 2010. Iako je veći dio poboljšanja bio rezultat vremenskih prilika, koje su dovele do naglog rasta izvoza električne energije i usljed oporavka proizvodnje metala, nedavna usklađivanja na strani troškova su takođe dovela do unaprjeđenja konkurentnosti. Unaprjeđenje kod osnovnih indikatora je doprinijelo i premijernoj emisiji Euroobveznica u septembru 2010. u iznosu od 200 miliona eura, nakon toga i smanjenju kamatnog spreda i dodatnoj emisiji obveznica od 180 miliona eura u aprilu 2011. godine.
Počela je fiskalna konsolidacija. Ona uglavnom odražava značajna smanjenja kapitalnih rashoda, procjena je da je fiskalni deficit u 2010. pao za 1½ procenat BDP-a na 3,9 procenata, iako su industrijskim kompanijama date garancije za zajmove u iznosu od 3,6 procenata. Kada su u pitanju dalje aktivnosti, nadležni organi imaju za cilj da budžet bude izbalansiran u 2012. i da se ostvare značajni suficiti nakon tog perioda kako bi se podstakla održivost, smanjio finansijski rizik i osnažila otpornost ekonomije na šokove.
Počelo je da se vraća povjerenje u bankarski sektor, čemu svjedoči povećanje depozita, iako je njihov nivo i dalje ispod nivoa iz trećeg kvartala 2007. Međutim, nekvalitetni zajmovi se još nijesu stabilizovali na uobičajeni nivo i kvalitet finansija je nastavio da se pogoršava. Nedostatak poboljšanja u sadašnjem trenutku primarno odražava nedostatak bonitetnih projekata.
Procjena Izvršnog odbora
Izvršni direktori su napomenuli da, iako se oporavak zahukatava, ograničeni prostor za politiku i nezavršene reforme predstavljaju rizike za izglede ekonomije. Shodno tome, direktori ohrabruju nadležne organe da pojačaju napore na uvođenju fiskalnih, eksternih i finansijskih rezervi i da riješe nefleksibilnosti na tržištima robe i rada.
MMF pozdravlja početak fiskalne konsolidacije i podržava plan nadležnih organa da se budžet centralne vlade izbalansira do 2012. i da nakon toga postigne suficit. Oni su stanovišta da trajno fiskalno usklađivanje treba da uključi i mjere za prihode i za rashode, uključujući i korake potrebne da bi se povećao prinos iz poreza na imovinu i da se smanje izdavanja za zarade u javnom sektoru. Rana implementacija penzione reforme bi takođe osnažila javne finansije, a unaprijedila bi napore na izbjegavanju rashoda za neizmirene obaveze iz prethodnih perioda i za direktnu budžetsku pomoć privatnim kompanijama.
Izvršni direktori su naglasili značaj ponovnog uspostavljanja zdravog bankarskog sistema, kako bi se pomogla otpornost ekonomije i promovisao rast vođen privatnim sektorom. Oni su pozdravili nedavne korake na snaženju zakonskog i prudencijalnog okvira i ohrabrili su snažnije supervizorske prakse. Posebno, imajući u vidu da puna euroizacija ograničava sposobnost Centralne banke da pruža podršku bankama za likvidnost, Direktori pozivaju da se primijene konzervativni uslovi za kapital i likvidnost i postepeno uvode regulatorne olakšice.
Napominjujući značaj jačanja konkurentnosti kako bi se obezbijedila eksterna stabilnost, izvršni direktori su saglasni da strukturne reforme treba da ostanu politika najvećeg prioriteta. Veća fleksibilnost u definisanju zarada i zaštiti zaposlenih bi pomogla stvaranju radnih mjesta u privatnom sektoru, dok bi istovremeno rješavanje zamki nezaposlenosti i siromaštva osnažilo učešće u tržištu rada i stepen integracije u regularno tržište rada. Unaprjeđenja u poslovnom okruženju i investicionoj klimu su takođe dio nezavršene agende.
Direktori upozoravaju da dugo pristune slabosti u ekonomskoj statistici ometaju kreiranje i ocjenu politika. Oni ohrabruju nadležne organe da naprave dodatni napredak u njihovom rješvanju.