Ekonomija se oporavlja u
2013., ali bi eksterni i domaći izazovi mogli da imaju efekat
ublažavanja tempa rasta.Visok javni dug
i rizici obnavljanja kredita i dalje predstavljaju izazove za politiku. Iako je nedavno došlo do određenog napretka u
pravcu fiskalne konsolidacije, potrebni su dalji napori da bi se postigle
ovogodišnje ciljane vrijednosti, a potrebna su i dodatna usklađivanja u 2014.
da bi se javni dug vratio na silaznu putanju.
Rizici finansijskog sektora povezani sa eksternim osjetljivostima su se
raspršili kako su banke smanjivale eksternu zaduženost, ali postoji potreba da
se pozabave rješavanjem problematičnih zajmova, koji nastavljaju da rastu. Strukturne reforme metalske industrije,
poslovnog okruženja i tržišta rada bi osnažile budući rast.
1. Očekuje se da će se ekonomija oporaviti
ove godine, ali bi problemi u sektoru metalske industrije i slabo eksterno
okruženje ograničili nivo rasta BDP-a na 1 do 2 procenta.
Dobri vremenski uslovi su osnažili proizvodnju i izvoz električne
enerigije, ali različiti faktori će vjerovatnosputati rast. Prvo, rast u turizmu bimogao biti skroman
zbog slabih ekonomskih izgleda u euro zoni i Rusiji i dok ne odmaknu
investicije za proširenje i unaprijeđenje nivoa kapaciteta. Drugo, projektovano je da će ukupni nivo kredita
i dalje stagnirati, zbog umanjenja vrijednosti bilansa stanja i averzije ka
preuzimanju rizika. Na kraju, veliki pad
proizvodnje metala će nastaviti da opterećuju ekonomsku aktivnost.
2. Ubrzano povećanje javnog duga od 2008.
predstavlja značajan rizik. Euroizacija Crne Gore, nisko
pokriće državnim depozitima, plitka domaća finansijska tržišta i značajno
povećana potreba za obnavljanjem kredita (posebno 2015-16) čine da se zemlja
skoro u potpunosti oslanja na eksterno finansiranje i da je osljetiljiva na
promjene u tržišnim uslovima.
3.Strukturni faktori koji su u osnovi
velikog fiskalnog deficita se nisu riješavili do ove godine.
Povećanja iznosa penzija koja su veća od uobičajenih pri kraju ciklusa
naglog rasta zajedno sa povećanom mogućnošću za prijevremno penzionisanje, su
proširili gap finansiranja penzija na 5 procenata BDP-a u 2012. sa 1,2 procenta
u 2008.; biće potrebno
revidirati formulu za indeksaciju penzija. Takođe,
ukupna izdvajanja za zarade u javnom sektoru su i dalje visoka u odnosu i na
zemlje u regionu i na druge male države. Nadležni organi su pokušali da smanje fisklani
deficit, ali je to do ove godine u velikoj mjeri rezultiralo smanjenjem
kapitalne potrošnje i troškova poslovanja i održavanja, podrivajući time
dugoročni potencijal rasta zemlje.
Koraci preduzeti ove godine su bili u ispravnom smjeru, ali će biti
potrebno više (vidjeti u nastavku).
Smanjiti rizike po fiskalnu
održivost od visoke javne zaduženosti
4. Potrebni su održivi, višegodišnji napori u
pogledu fiskalne konsolidacaje da bi se smanjilo opterećenje javnim dugom na
odgovorajuće nizak nivo tokom srednjoročnog perioda.
Nepostojanje instrumenata deviznog kursa i osjetljivost zemlje na
eksterne šokove stvaraju dodatno opterećenje na fiskalnu politiku i zahtijevaju
veće rezerve od onih koje se obično predlažu u tipičnim tržišnim ekonomijama u
nastajanju. Misija preporučuje ambiciozan
cilj za javni dug od 30 procenata BDP-a do 2023., koji su nadležni organi
ranije najavili, i poziva da se politike potrebne za postizanje ovog cilja
usvoje pravovremeno.
5. Mjere fiskalne konsolidacije koje su
usvojene ove godine bi trebalo produžiti u 2014.i nakon toga.
Istrošene fiskalne rezerve podrazumijevaju da treba da se nastavi sa
konsolidacijom, iako slaba ekonomija ukazuje da treba imati dobro izmjeren
pristup. Očekuje se da će zamrzavanje
penzija i usklađivanje zarada javnog sektora i povećanje stope poreza na
dohodak fizičkih lica za radnike sa većim zaradama dovesti do smanjenje
fiskalnog deficita za 1.5 procenat BDP-a u 2013., a time pomoći da se uspori
dinamika akumulacije javnog duga. Međutim, ostala bi razlika od 0,4 procenata
BDP-a u odnosu na ciljani nivo deficita Vlade, koji se može pokriti brzim
povećanjem standardne stope PDV-a sa 17 na 19 procenata, mjerom koja se
trenutno razmatra, a koju Misija podržava.
Međutim, za sljedeću godinu će biti potrebne dodatne uštede kako bi se
pokrili očekivani izdaci za otplatu garancija vezanih za kredite kombinata
aluminijuma (KAP) nakon predaha u 2013.
S obzirom na povoljne uslove finansiranja u ovom trenutku, treba
razmotriti mogućnost da se dio emisije ovogodišnjih duržničkih hartija od
vrijednosti izdvoji kao fiskalna rezerva koja bi služila za ublažavanje šokova.
6. Visok nivo zaduženosti i potrebe za
obnavljanjem kredita ograničava prostor za dodatno zaduživanje za finansiranje
velikih infrastrukturnih investicija. Unaprijeđenje transportnih veza
kroz izgradnju autoputeva bi moglo da poboljša dugoročne izglede za rast i da
olakša ekonomsku integraciju manje razvijenih djelova Crne Gore. Međutim, činjenica da ovi projekti počinju da se isplaćuju
relativno daleko u odnosu na njihov početak i potreba da se pristup
finansijskim tržištima održava za potrebe finansiranja budžeta i visoka potreba
za obnavljanjem kredita predstavljaju argumente protiv korišćenje zajmova za
finansiranje ovako velikih projekata.
Olakšati čišćenje bilansa
stanja banaka i privatnog sektora
7.Smanjivanje bankarskog sistema nakon
naglog pada ekspanzije kreditiranja je u poodmakloj fazi, iako povećanje
nekvalitetnih kredita (NPL-ova) i nastavak umanjenja vrijednosti bilansa stanja
privatnog sektora i dalje predstavljaju zabrinutost. Banke su
značajno smanjile inostrane obaveze od 2008. i sada se skoro u potpunosti
finansiraju iz lokalnih depozita. One su
takođe u nekoliko navrata pravile napore da isčiste svoje portfelje prodavanjem
problematičnih zajmova faktoring kompanijama.
Ostvarenje ograničeni napredak u restruktuiranju i rješavanju tih
potraživanja, a bilansi stanja sektora fizičkih i pravnih lica su i dalje
opterećeni vrlo visokim dugom. Kao
rezultat toga, i averzije banaka za preuzimanje rizika, odobravanje kredita
privredi se i dalje smanjuje.
8.Treba ukloniti strukturne distorzije koje
spriječavaju čišćenje bilansa stanja banaka i privatnog sektora.
Postoji potreba da se ubrza izvršenje obezbjeđenja koju ometaju
nekonzistentna primjena zakona u pravosuđu i dugotrajni sudski postupci. Treba učiniti napore da se unaprijedi
nezavisnost i tačnost procjena vrijednosti imovine, uvede sistem privatnih izvršitelja,
osnaži registracija zemljišta i unaprijedi kvalitet računovodstvenih i
revizorskih standarda.Treba ubrzati i implementaciju projekta koji je u toku i
koji se sprovodi sa Svjetskom bankom za omogućavanje van-sudskih poravnanja i
uklanjanje regulatornih i pravnih prepreka.
9.Stalni supervizorski nadzor je od
suštinskog značaja, a s obzirom na visok nivo NPL-ova i slabu profitabilnost,
od ključnog je značaja da nadležni organi zadrže njihov proaktivni pristup kod
zahtijevanja dodatnog kapitala, tamo gdje je to potrebno.
Pozdravljamo redovna stresnatestiranjabanaka koja sprovode nadležni
organi, a onabi trebalo da predstavljaju osnovu za procjenu potreba za dodatnom
kapitalizicajom. Nadležne institucije bi
trebale da nastave i da pomno prate NPL-ove, sprovode izdvajanje rezervacija i
da obezbijede da banke brzo odogovore na nedostatke kapitala, ukoliko je to
potrebno.Oni bi trebalo da obezbijede da se regulatorni i supervizorski okvir
proširi na adekvatan način na faktoring kompanije i da se smanji mogućnost za
biranje regulacije. Misija ohrabruje
nadležne organe da nastave sa jačanjem njihovog planskog okvira za nepredviđene
okolnosti (contingency planning) i planova implementacije u skladu sa nedavnim
preporukama tehničke pomoći MMF-a.
Sprovesti strukturne reforme
da bi se postigao potencijal rasta
10. Budžetska podrška KAP-u bi trebalo da prestane i treba pokrenuti korake ka
dobrovoljnoj likvidaciji u skladu sa jasnim i vremenski ograničenim planom.
Intervencije koje su se odnosile na podrušku KAP-u do sada nisu bile
uspješne da postave kompaniju na održive temelje, a doprinijele su da se
neadekavtno alociraju ionako nedovoljni resursi, potrebom za budžetskim
subvencijama i akumulacijom neplaćenih računa i potencijalnim obavezama. Nedavno smanjenje poslovanja fabrike je
pomoglo da se ublaži fiskalno opterećenje.
Međutim, izgledi za dugotrajnim dugoročnim rješenjem, koji su bez
subvencija i koji uklanjanju neizmirene dugove i obaveze, su ograničeni, a čini
se neizbježnim da KAP ne može biti održiv bez nepotrebnog opterećenja poreskih
obveznika tokom niza godina. Stoga će
biti potrebno dase brzo donese odluka o budućnosti KAP-a.Iako bi eventualna
likvidacija KAP-a, sa odgovorajućim planom kompenzacije za radnike koji su
višak, podrazumijevala da će se rast u kratkom roku prolongirati kao i dodatne
fiskalne troškove u kratkom roku, to bi takođe na srednji rok oslobodlo iako
nedovoljne resurse, uključujući energetske za izvoz i aktivnosti u kojima Crna
Gora ima dobar potencijal.
11. Dodatna unaprijeđenja u poslovnom okruženju bi pomogla da se privuku strane
direktne investicije (SDI) i povećala izglede za rast, posebno s obzirom na značajan
neiskoriščeni potencijal u turzimu i energetici. Rangiranje Crne Gore na međunarodnim
istraživanjima poslovne klime je nedavno poboljšano, ali su potrebne dalje
reforme za olakšavanje registracije imovine i izdavanje građevinskih dozvola,
posebno na opštinskom nivou. Rasprostranjenost
neregulisanih i neformalnih preduzeća, posebno u turizmu, sprječava priliv visokokvalitetnih
investicija i fiskalnih prihoda. Misija
pozdravlja nedavne inicijative nadležnih organa u ovim oblastima. Jačanje pravnog okvira i sprovođenje na nivou
pravosuđa, prevashodno imovinskih prava, treba takođe da budu teme na agendi
politika, kao i implementacija režima spriječavanja pranja novca i finasiranja
terorizma u borbi protiv korupcije.
12. Treba nastaviti i sa reformama tržišta rada. Kao mala
otvorena ekonomija bez instrumenta deviznog kursa kojim bi se ublažili šokovi,
takođe je od ključnog značaja da su rezultati tržišta rada efikasni. U tom kontekstu, nadležni organi treba da
nastave sa unaprijeđenjem okvira kolektivnog pregovaranja na način da se na osmišljen
način pozabave visokom strukturnom nazposlenošću i da osiguraju da su promjene
zarada odraz promjena u produktivnosti.
Treba unaprijediti konstrukt socijalne zaštite kako
bi bila ciljana ka onima sa najvećim potrebama i kako bi se osiguralo da ona ne
predstavalja prepreku učešću u radnoj snazi ili da predstavlja nepotreban namet
poslodavcima.
***
Misija se zahvaljuje nadležnim organima i drugim
partnerima na otvorenim i konstruktivnim razgovorima.
Završna izjava misije o konsultacijama za 2013. u vezi sa članom IV.pdf