1. Kako ocenjujete aktuelnu ekonomsku situaciju u Crnoj Gori i koje mere treba preduzeti kako bi se postigao brži rast crnogorske ekonomije?
Kao relativno mlada država, Crna Gora je svoj ekonomski sistem gradila u periodima ekonomske ekspanzije sa prosječnom stopom rasta od 8,7% i najvišim iznosom stranih direktnih investicija po glavi stanovinika u Evropi od 1.600 eura ili u ukupnom iznosu 25% BDP-a. Kao i u ostalim evropskim državama, i u Crnoj Gori je izgradnja institucionalnog okvira prošla i kroz fazu krize, pada BDP-a i rasta budžetskog deficita i duga. Period izlaska iz krize pratila su bolna fiskalna prilagođavanja, najviše usmjerena na smanjenje javne potrošnje i strukturne reforme. Cilj reformi jeste stabilan fiskalni i finansijski sistem.
Danas se nalazimo na putu ekonomskog oporavka sa procijenjenim realnim rastom BDP-a u 2014. godini 3,6%, u poređenju sa 2013. kada je bio 2,6 procenata. Naše procjene su da bi Crna Gora naredne tri godine mogla zabilježeiti ekonomski rast između 3,5 i 3,8 procenata. Ipak, time se ne treba zadovoljiti i tu se ne treba zaustaviti, već ćemo nastaviti sa aktivnostima na kontinuiranom unaprjeđenju poslovnog ambijenta.
2. S obzirom da je MMF procenio da će privredni rast biti niži od prvobitno planiranog (2,4 odsto umesto 2,9 odsto) kakve su po Vama šanse da se ostvari i taj relativno visok rast?
Međunarodni monetarni fond je uradio drugu reviziju prognoze kojom je poboljšao prognozu rasta crnogorske ekonomije sa 2,4 na 2,8 odsto za ovu godinu. Prema novim prognozama, crnogorska ekonomija će nastaviti trend rasta 2,9 odsto u 2015. i 3,1 odsto u 2016, što ohrabruje.
Međutim, kada govorimo o malim i visoko otvorenim ekonomijama kao što je Crna Gora, prognoze bilo kakve vrste su nezahvalne, jer samo jedna velika investicija može drastično da utiče na promjenu nivoa BDP-a. Na pomolu je početak realozacije nekoliko velikih projekataa iz ibjasti saobraćaja i energetike, tako da u ovoj godini očekujem upravo da velike investicije krenu u realizaciju, kao i da Crna Gora završi proces restrukturiranja velikih sistema. Smatram da se rijetko koja ekonomija u ovakvoj globalnoj atmosferi, a posebno male kao što je crnogorska, mogu pohvaliti tako velikim interesovanjem investitora.
3. Razvoj energetskog sektora je jedan od prioriteta Vlade Crne Gore u ovoj godini. Koji su strateški koraci koji će dovesti do realizacije ovog prioriteta?
Energetika je prepoznata kao strateška grana crnogorske ekonomije i u tom dijelu smo, tokom prošle godine, imali značajne aktivnosti, kako na međunarodnom, tako i na unutrašnjem planu.
Podsjetiću da je Crna Gora skoro već deceniju član Energetske zajednice, čime se obavezala na usklađivanje, između ostlog, i svog energetkog sektora i regulativnog i zakonskog okvira sa evropskom tekovinom. U skladu sa opredjeljenjem u Evropskoj uniji, ciljevi Crne Gore u oblasti energetike su povećanje sigurnosti snabdijevanja energijom, povećanje korišćenja energije iz obnovljivih izvora, unapređenje energetske efikasnosti, privlačenje investicija i razvijanje tržišne
konkurencije u energetici. U skladu sa tim, Vlada Crne Gore u ovoj godini planira da donese Strategiju razvoja energetike Crne Gore do 2030. godine.
Potvrda strateškim projektima Vlade Crne Gore u ovoj oblasti je veliko interesovanje investitora za projekat izgradnje Drugog bloka TE Pljevlja, a pored toga, interesovanje investitora za projekte u Crnoj Gori, ali i regionu, povećano je i zbog projekta uspostavljanja interkonektivne veze između Crne Gore i Italije. Neizostavno je pomenuti i projekte mHE, kroz čiju planiranu izgradnju ćemo nastaviti sa procesom valorizacije hidropotencijala države. Kao projekti od značaja za energetski sektor Crne Gore su i TE Maoče, HE Morača i HE Komarnica i u tom smislu Vlada Crne Gore je otvorena za saradnju sa svim investitorima koji pokažu interesovanje za ove projekte. U planu je izgradnja dvije vjetroelektrane na lokalitetima Krnovo i Možura, a raste interes i za izgradnju solarnih elektrana na zemljištu. Dakle, naša energetska politika omogućava da se sektor energetike razvija kao otvoren sistem u skladu sa energetskim sistemom EU i Energetske zajednice, otvoren i za privatna, domaća i inostrana ulaganja.
4. Dokle se stiglo u realizaciji projekta izgradnje drugog bloka Termoelektrane Pljevlja i šta taj projekat znači za Crnu Goru?
Potvrda strateškim projektima Vlade Crne Gore u oblasti energetike je veliko interesovanje investitora za projekat izgradnje Drugog bloka TE Pljevlja, za koji se prijavilo devet kompanija/konzoricjuma iz cijelog svijeta. U trci za izgradnju II bloka ostale su tri kompanije‚ jedna češka i dvije kineske, i očekuje se dostavljanje njihovih konačnih ponuda i predloga ugovora za realizaciju, nakon čega će se pristupiti izboru najpovoljnije. U skladu sa tim, početak realizacije projekta očekuju se u ovoj godini.
Plan razvoja predviđa da Blok II TE “Pljevlja” bude snage u opsegu 220-300MW, na lokaciji postojeće jedinice TE “Pljevlja”-I električne efikasnosti ne manje od 38%. Projektom je predviđena i toplifikacija grada u saradnji sa opštinom Pljevlja, a novi blok će se graditi uz primjenu najsavremenije tehnologije u skladu sa najnovijim uslovima za zaštitu okoline. Izgradnjom Bloka II TE “Pljevlja” ostvario bi se strateški cilj u energetici – obezbjeđivanje elektroenergetske nezavisnosti države, eliminacija aktuelnog deficita električne energije, poboljšanje sigurnosti snabdijevanja potrošača, kao i poboljšanje stabilnosti i održivosti elektroenergetskog sistema Crne Gore. Realizacijom TEP-II , uz zajedničku proizvodnju oba bloka, pojavio bi se značajan višak električne energije, što predstavlja jako dobru polaznu poziciju za vrijeme nakon ugradnje podvodnog kabla između Italije i Crne Gore.
5. Podmorski kabl između Italije i Crne Gore je projekat koji je u začetku. Šta taj projekat znači za Crnu Goru i njenu privredu i kakav je značaj za region?
Podmorski kabl, čija se realizacija očekuje najkasnije do 2017. godine, biće most koji će povezati elektro-energetske sisteme Evropske unije i Balkana, tehnološki najsavremenija podmorska veza, a čijom izgradnjom se Crna Gora pozicionira kao važno energetsko čvorište u regionu. Akreditacija Crne Gore kao pouzdanog partnera u prihvatanju i razvoju velikih međunarodnih investicija znači i kreiranje povoljnijeg ambijenta za privlačenje novih investicija u proizvodnju energije, kroz moguća partnerstva sa lokalnim i stranim investitorima, usmjerenih ka korišćenju značajnih energetskih resursa zemlje, ali i regiona, prije svega u značajnim obnovljivim hidro potencijalima. Sa međunarodnog stanovišta, podmorska interkonekcija sa Italijom učiniće da Crna Gora postane jedina balkanska država koja je direktno povezana sa Evropom, konkretno doprinoseći procesu političke i energetske integracije u EU i dajući dodatno priznanje državi da je pouzdan partner koji može ugostiti velike inicijative međunarodne saradnje i razvoja.
6. U maju je istekao rok da zainteresovane kompanije dostave ponude za dodelu koncesija za istraživanje i proizvodnju gasa i nafte u crnogorskom podmorju. Ko se prijavio, koliko novca godišnje može očekivati Crna Gora od ovog posla kada eksploatacija krene?
Sa velikim zadovoljstvom mogu reći da se na Javni poziv za dostavljanje ponuda za dodjelu ugovora o koncesiji za proizvodnju ugljovodonika u podmorju Crne Gore, koji je bio otvoren do 15. maja, prijavilo šest kompanija koje su dostavile tri ponude. U pitanju su kompanije iz SAD, Austrije, Italije, Rusije, Grčke i Velike Britanije koje su u 2013. godini imale prihod preko 70 milijardi dolara, profit preko 10 milijardi dolara, a sve zajedno imaju operacije u preko 80 zemalja svijeta. Imajući u vidu globalnu prirodu ovoga biznisa, kao i globalne reference ovih kompanija, možemo konstatovati da je prva faza okončana uspješno i da je crnogorski institucionalni sistem u oblasti nafte i gasa položio svoj ispit. Očekivanja su da će Vlada do kraja ove godine izabrati partnera ili više njih za dodjelu ugovora o koncesiji. Teorijski, svi mogu da budu nagrađeni koncesijom. Interes države je efikasno korišćenje resursa za koje se svi nadamo da postoje. Podsjetiću da je tenderom određeno je 13 blokova ukupne površine 3.191 km2 i ovim projektom Crna Gora se pozicionirala kao prva zemlja na Balkanu koja je krenula u takav poduhvat.
Takođe je važno istaći jeste da je Vlada Crne Gore, usvajanjem seta zakona i podzakonskih akata, zaokružila najveći dio propisa u ovoj oblasti. Kada je riječ o prihodu koji bi Crna Gora imala od ovog posla, nezahvalno je govoriti o novcu, ali zato možemo govoriti o procentima. Definisali smo okvire državnog zahvata i sve ukupno, država bi trebalo da dobije 60 do 70 odsto ukupnog profita koncesionara. Fiskalnom politikom je predviđeno da to nijesu budžetska sredstva već će većina prihoda od nafte (80 odsto) biti usmjerena u naftni fond, kao što to radi Norveška.
7. Kakav je značaj IAP projekta za Crnu Goru i šta Vlada Crne Gore očekuje od njegove implementacije?
Poznato je da, za razliku od ostatka Evrope, kod nas ne postoji gasna infrastruktura, a tržište gasa je veoma ograničeno. Namjera Evropske unije je da se izvrši gasifikacija cijelog regiona jer prirodni gas, zbog svojih karakteristika postaje polako, ali sigurno, energent broj jedan, i to prije svega zbog niske cijene, ali i činjenice da ovaj energent ne utiče negativno na životnu sredinu. Crna Gora sa 600.000 stanovnika i veoma malih potreba za gasom ne može, sama po sebi, biti cilj za gasifikaciju neke velike gasne kompanije, već je naša jedina šansa da se nađemo na putu nekog međunarodnog gasovoda. U tom smislu, odluka Šahdeniz grupe, operatora najvećeg gasnog nalazišta na Kaspijskom moru, da taj energent transportuje preko TAP-a, odnosno IAP-a kao jednim njegovim krakom u Evropu, je velika šansa za Crnu Goru, jer postoje realni izgledi da prirodni gas dođe i kod nas i tako smanji našu zavisnost od ostalih energenata.
Finalna verzija Studije izvodljivosti IAP-a je gotova, a važno je istaći i da je Crna Gore u okviru 10. kruga WBIF (Western Balkan Investment Framework) dobila grant u iznosu od 550.000,00 eura za izadu Master Plana Gasifikacije Crne Gore, koji će biti urađen do kraja ove godine.
8. Da li je u Crnoj Gori promenjena struktura investitora? Iz kojih zemalja imate najveći interes investitora i koji privredni sektori su najatraktivniji?
Dosadašnja iskustva govore da su investitori prepoznali energetiku, turizam, saobraćaj i poljoprivredu kao ključne sektore ekonomije u kojima Crna Gora ima komparativne geografske i druge prednosti. Možemo se pohvaliti činjenicom da podjednako uspješno sarađujemo i sa investitorima iz EU, kao i onima van Unije. Imajući u vidu geografsku pozicioniranost Crne Gore i njenu povezanost sa komplentnim regionom, struktura investitora se nije značajno mijenjala, pa su, u tom smislu, i dalje najviše prisutni investitori iz zemalja EU. Međutim, dokaz da je Crna Gora na pravom putu kada je u pitanju investiciona politika je i interesovanje investitora iz zemalja kao što su Kina, Turska, Azerbejdžan, Ujedninjeni Arapski Emirati (UAE) i Rusija, sa kojima smo već započeli ili ćemo u bliskoj budućnosti krenuti u realizaciju značajnih razvojnih projekata.
Podsjetiću da je Crna Gora punopravna članica STO, potpisnik CEFTA i EFTA Sporazuma o slobodnoj trgovini, a u primjeni su i sporazumi o slobodnoj trgovini sa: EU, Rusijom, Turskom i Ukrajinom. Članstvo u STO-u, zajedno sa potpisanim sporazumima o slobodnoj trgovini, ukazuje da je Crna Gora ne samo destinacija sa jasno definisanim trgovinskim pravilima, već i da investitori imaju jeftiniji pristup ostalim tržištima od oko 800 miliona ljudi.
9. Od Vlade se očekuje da osnaži kapacitete pravosudnog sistema, u delu izvršenja ugovora. Koliko će ovo uticati na poboljšanje poslovne klime u Crnoj Gori?
Crna Gora je posvećena jačanju vladavine prava u svim aspektima, pa i kada je riječ o unaprjeđenju poslovnog i investicionog ambijenta. Dakle, paralelno sa sistemskim aktivnostima u oblasti pravosuđa, crnogorska administracija radi na projektima od kojih direktno zavisi atraktivnost poslovnog ambijenta. Tokom ove godine, Savjet za unaprjeđenje poslovnog ambijenta biće posebno posvećen unapređenju stanja u oblasti izvršenja ugovora, i to kroz pojednostavljenje postupka kroz povećanje efikasnosti, smanjenje troškova i trajanje postupka, odnosno početak rada javnih izvršitelja. Sve to će doprinijeti poboljšanju poslovne klime u Crnoj Gori.
10. Šta predviđa Akcioni plan za sprovođenje Strategije razvoja prerađivačke industrije u Crnoj Gori 2014 – 2018 i kako ga Vi ocenjujete?
Prerađivačka industrija je vrlo važna grana za ukupan privredni razvoj svake savremene zemlje, i to ne samo zbog njenog učešća u BDP-u zemlje, već i zbog značaja koji ima na području zaposlenosti i pri stvaranju uslova za ravnomjeran regionalni razvoj. U skladu sa tim, Strategija razvoja prerađivačke industrije Crne Gore 2014-2018 koju je pripremilo Ministarstvo ekonomije navodi ciljeve koje je neophodno dostići u narednom periodu, a to su povećanje zaposlenosti i konkurentnosti, jačanje izvoznih mogućnosti i rast BDP-a. Akcionim planom definisani su okvirni prioriteti radi ostvarenja ovih ciljeva, a to su unaprjeđenje poslovnog i investicionog okruženja, završetak privatizacije i restrukturiranje preduzeća, zatim jačanje ponude i dostupnosti finansijskim sredstvima, jačanje ljudskih resursa i prilagođavanje zahtjevima tržišta rada, kao i unaprjeđenje preduzetničke infrastrukture. Dakle, Strategija i prateći Akcioni plan su temeljni planski dokumenti buduće industrijske politike, koji se donose u skladu sa pregovaračkim procesima sa EU.
Intervju ministra Kavarića, kao i kompletno izdanje magazina "Montenegro Business Sector 2014" na engleskom jeziku možete pogledati
ovdje.