Povodom izjava, da sam sakrio ponudu za kupovinu Gornjeg Ibra, i time onemogućio njegovu privatizaciju želim da saopštim sljedeće:Siguran sam da je svima jasno, da se zvanična ponuda za kupovinu preduzeća, koje je u stečaju ne dostavlja ni ministru ni Ministarstvu, već se dostavlja na Konkurs, koji raspisuje Stečajni sud, odnosno stečajni upravnik. Činjenica je da i, nakon petog konkursa za prodaju Gornjeg Ibra, s rokom predaje, završno sa 6. novembrom prošle godine, nažalost nije bilo nijedne ponude, pa ni ponude IMS kompanije iz Njemačke.Ponuda njemačke kompanije, koja je predmet spekulacija u javnosti, ponavljam, stigla je na pogrešnu adresu. Objektivnog informisanja radi, nje nije bilo na zvaničnom konkursu. Takođe želim da naglasim da je bazirana na Studiji održivog razvoja Gornjeg Ibra, a koju je uradilo Preduzeće za projektovanje, urbanizam i izgradnju Ambijent iz Novog Pazara.U najkraćem, želim da saopštim šta je suština te ponude: Gornji Ibar potpuno mijenja poslovnu orjentaciju zemljište Gornjeg Ibra se koristi za izgradnju poslovno-trgovinskog kompleksa, sportsko-rekreativnog i stambenog kompleksa strateški partner u projekciji prihoda planira zaradu od prodaje opreme Gornjeg Ibra u iznosu od 2.800.000 eura i od prodaje parcela za stambenu izgradnju 1.600.000 eura. Dakle ukupno 4.400.000 eura, a nudi za kupovinu 3.150.000 eura traži koncesije na sječu državnih šuma na deset godina koje bi prodavao malim i srednjim drvo-prerađivačima iz Rožaja traži da se projektovani kompleksi uvrste u urbanističke planove Rožaja traži od Vlade izgradnju mosta preko rijeke IbraSve ovo saopštavam zbog javnosti Crne Gore, posebno zbog građana Rožaja i radnika u Gornjem Ibru, koji su, i prije i poslije uvođenja stečaja, najmanje krivi za stanje u tom preduzeću.Siguran sam da ćemo svi zajedno, Privredni sud, lokalna samouprava, Vlada i Sindikat, svako radeći svoj posao, tražiti kvalitetno rješenje koje mora biti i ekonomski održivo i posebno socijalno pravedno.Milutin Simović
