Ministarstvu ekonomije nije jasna računica da će Vlada Crne Gore, za gradnju hidroelektrana na Morači, morati da se kreditno zaduži za 220 do 250 miliona eura i na osnovu kojih parametara je Forum 2010 došao do tih cifara. Takve paušalne ocjene zbunjuju javnost, utoliko više ako se ima u vidu da Vlada još nije donijela odluku, ni u formi predloga, o svom učešću u tom projektu. Sporno je i to što Forum 2010 navodi da bi Crna Gora dobijala, kako kažu “samo izvjesne benefite od koncesionih naknada, naknada za korišćenje vode, poreza, naknada za prenos energije ukoliko se izvozi van Crne Gore, poreza na profit preduzeća koje pozitivno posluje i drugo“.
Crna Gora će to svakako dobiti samom izgradnjom hidroelektrana, ali i ne samo to, već će hidroelektrane na Morači dovesti do porasta BDP-a, smanjenja spoljnotrgovinskog deficita, proizvodnje čiste energije i smanjenja emisije CO2, povećanja industrijske proizvodnje, razvoja turizma i poljoprivrede, unapređenja vodosnabdijevanja i navodnjavanja, povećanja zapošljavanja, posebno tokom šest godina izgradnje HE, kao i zaustavljanja migracije stanovništva i napuštanje prostora sliva Morače... Dakle, država dobija sve to i mnogo više i bez njenog učešća u projektu.
Međutim, ukoliko država uzme učešća u izgradnji hidroelektrana, kao što to Forum 2010 tvrdi, iako nejasno na osnovu kojih fakata, to neće biti ustupak ili poklon investitoru, jer će ta sredstva svakako biti nadoknađena ili kroz vlasničko učešće države u kompaniji koja dobije koncesiju, učešćem u profitu kompanije ili povraćajem sredstava iz poslovanja hidroelektrana. Dakle, država će zaštiti svoj dio investicija ukoliko se odluči da na taj način učestvuje u projektu. Sve to će, naravno, biti predmet rasprave kad bude pripremljen Nacrt koncesionog akta i Ministarstvo ekonomije uporno ponavlja da će svi zainteresovani imati priliku da na javnoj raspravi o tom dokumentu, iznesu primjedbe i sugestije. Ta rasprava će biti takođe organizovana u zakonom predviđenom roku od 15 do 30 dana, što je uz javnu raspravu o Nacrtu detaljnog prostornog plana i Nacrtu strateške procjene uticaja na životnu sredinu, koja takođe traje mjesec dana, više nego dovoljno da se svi konstruktivni predlozi iznesu i uvrste u ta dokumenta.
Ono što zabrinjava je činjenica da se uporno ističe da je projekat neisplativ za budućeg koncesionara. Ukoliko zaista bude tako, onda se neće ni graditi, jer se niko od investitora neće javiti na tender. Zašto onda tolika zabrinutost od štetnih posljedica projekta ukoliko se neće desiti?
Prioritet u iskorišćavanju hidropotencijala nije ekskluziva Crne Gore. Razvijene zemlje su davno prepoznale značaj tog izvora energije, a zemlje u regionu ubrzano rade na izgradnji novih energetskih potencijala, pa čak i nuklearnih elektrana. Energetika je razvojna šansa države i to ne samo na unutrašnjem planu. Takva orijentacija je rezultat detaljnih analiza i podrške koje je projekat hidroelektrana na Morači dobio od Svjetske banke, IFC-a, Pojrija, Kovija i drugih relevantnih institucija koje su obavljale istraživanja, ocjenivši da se na taj način može valorizovati hidro potencijal. Ponavljamo, prema analizama IFC-a (dio Svjetske banke i glavni konsultant Vlade na projektu) i Poyry-ja (ekonomski konsultant Vlade Švedske), benefiti koje će Crna Gora imati od tog projekta kreću se od 474 do 743 miliona EUR, i to samo od hidroelektrana.
Nemamo ništa protiv novih rješenja i predloga. Da li, međutim, treba da prođe još 30 godina u raspravi o njihovoj održivosti da bi ih na kraju proglasili zastarelim ili neisplativim? Za to vrijeme, kao i za proteklih 30 godina koliko Crna Gora nije izgradila nijedan novi energetski objekat, zemlje regiona i svijeta valorizuju energetske potencijale kako bi, budućim generacijama, ostavile neprocjenjivo blago.
Nije prvi put da Forum 2010 iznosi paušalne informacije o projektu. Podsjećamo da se upravo Forum 2010 uključio u raspravu o planu izgradnje hidrocentrala na Morači, tvrdeći da je Javni poziv za pretkvalifikaciju raspisan nezakonito. Međutim, dokazali smo da su u toj proceduri ispoštovani svi zakonski propisi. Upravo zbog toga apelujemo još jednom da se ne iznose ishitrene i neprovjerene informacije, već da se na osnovu činjenica a ne hipoteza vodi konstruktivan dijalog o projektu.