Zaključak NVO Svetigora da je upravo završena javna rasprava „nedvosmisleno ukazala da hidroelektrane na Morači ne treba graditi“, donešen je na osnovu potpuno ličnog ubjedjenja članova ove NVO. Posebno ako se ima u vidu da je učešće mještana Rovaca i Morače u javnim raspravama bilo više nego konstruktivno, sa kvalietetnim sugestijama i primjedbama. Javna rasprava služi da se čuju sva mišljenja, te, osim ukoliko neko, prije donošenja izvještaja sa javne rasprave koji je posao Ministarstva uredjenja prostora, nije napravio tačnu računicu svakog glasa tokom rasprave, ne znamo kako se moglo doći do zaključka da je javna rasprava „nedvosmisleno“ rekla da ne treba graditi. Čak nasuprot. Ako bismo u ovoj fazi, paušalno, morali zaključivati o zaključku javne rasprave, onda je sigurno da se veliki broj učesnika nije protivio iskorišatvanju ogromnog hidropotencijala, već je samo, u skladu sa ciljem i svrhom javne rasprave, iznio nedoumice, pitanja, sumnje i sugestije oko načina iskorištavanja.
Takodje, tokom javne rasprave, više od mjesec dana, apsolutno se transparetno pokušalo odgovoriti na sva pitanja, a pozvana je i sva javnost da da sugestije na nacrt DPP i nacrt SEA. Stoga, smatramo da je mnogo konstruktivnije bilo slati sve konkretne kritike, primjedbe i sugestije direktno u Ministarstvo uredjenja prostora. Time bi se stvorila dobra komunikacija na jednom od najvećih državnih projekata, gdje ne smije biti jednostranih i krajnje radikalnih predloga za stopirnje projekta, a da se od Ministarstva uredjenja prostora pritom nijesu ni dobili odgovori na sugestije iznešene tokom rasprave! Jer, čemu nam je onda služila javna rasprava, ako smo svoj sud donijeli mnogo prije njenog održavanja. Takodje, na većinu stavova iznijetih u saopštenju ove NVO su već dat odgovori, ali, nažalost, i pored toga, u saopštenju ove NVO se daju paušalne „informacije“ i fatalističke sintagme poput: drastične i nepopravljive promjene, sablažnjujuće, nestanak značajnih arheoloških nalazišta, lom brane, aktivacija klizišta, velike klimatske promjene, pogubno, direktne štete, nenadoknadivo itd. Ovakve ocjene su: 1. opšte i fatalističke 2. su netačne.
Nije jasno ko je radio istraživanja koja su pokazala da će nestati značajna arheološka nalazišta. Dalje, već je rečeno da ne potoji apsolutno nikakav rizilk od aktivacije klizišta Djurdjevine, koje je već sada u procesu istražnih radova, i ako se na bilo koji način pokaže diskutabilnim, ponude zainteresovanih kompanija će biti korigovane u smislu spuštanja brane Andrijevo. Jako je začudjujuća i neobaviještenost o klimatskim promjenama nakon gradnje brana, s obzirom da je čitava crnogorska javnost do sada upućena što putem pres konferencija što tokom javne rasprave, da je uradjen ozbiljan dokument - Klimatski model, koji pokazuje da neće biti velikih klimatskih promjena. Što se tiče loma brane, takodje je do sada čitava javnost upoznata da se brane projektuju za stepen seizmičkog rizika koji je veći nego što je u toj oblasti moguće, te da oko 800 evropskih brana, među kojim ima i onih koje su visoke i do 260 metara, nadgleda Međunarodna komisija za velike brane (ICOLD), koja ima stroge instrukcije kada je riječ o bezbjednosti. Nije korektno ni iznositi tvrdnje da bi prostor Rovaca bio zbrisan sa geografske karte, kada sami Rovci znaju da će njihova infrstrkuturna pozicija i opremljenost biti mnogo bolja u slučaju gradnje brana. Nekoliko mostova koji se nalaze u zoni akumulacije, biće, ukoliko je tehnički izvodljivo, premješteni, te neće „nestati“, kako se kaže u saopštenju. Što se tiče tri milona za sanaciju manastrira Morača, za koje se tvrdi da nije dovoljno, ta tri milona su predvidjena samo za sanaciju platoa manastira. Opšta saglasnost javnosti je da se manastir Morača mora očuvati kao duhovno i kulturno-istorijsko nasljedje ovog kraja i čitave Crne Gore.
Nije jasno na šta se misli kada se kaže da bi direktne štete pretrpjele opštine Kolašin, Mojkovac, Šavnik, Žabljak, Pljevlja i Bijelo Polje. Računamo da je ovakav oštar sud o štetama iznesen na osnovu činjenica. A činjenica je da bi se direktan pozitivan uticaj na budžete lokalnih samouprava reflektovao na sljedeći način:
• Opština Kolašin i glavni grad Podgorica, na čijoj teritoriji je planiran projekat, imali bi direktnu korist kroz povećanje zaposlenosti i po tom osnovu povećanja zarada, jer im, shodno zakonskoj regulativi, pripada 10 % od naplaćenog Poreza na dohodak na njihovoj teritoriji. Osim toga, imali bi povećane prihode od Prireza na porez na dohodak.
• Ove dvije opštine bi takođe imale dodatni prihod od povećanja Naknada za korišćenje dobara od opšteg interesa, zato što im, shodno zakonskoj regulativi, pripada 30 % od naplaćenih naknada na njihovoj teritoriji.
Dalje, uz poštovanje imaginacije članova NVO Svetogora, smatramo da lične vizije i slike o tome kako bi možda izgledao prostor budućih akumulcija, nije ozbiljno navoditi u saopštenju protiv gradnje hidroelektrana.
Nije jasno ni to koje su to „relevantne analize“ koje pokazuju da nece biti koristi od ovog projekta, a očigledno je diskutabilno i to šta se smatra relevantnim. Za nas su to svakako analize svjetskih stručnjaka koje pokazuju da će planirana izgradnja sistema hidrocentrala na Morači imati dalekosežne i značajne pozitivne implikacije na crnogorsku ekonomiju, kao i na sistem javnih finansija. Realizacija projekta hidrocentrala na Morači bi, pored direktne koristi kroz sigurnost napajanja električnom energijom uz niži elektroenergetski deficit, imala i snažne multiplikativne efekte na rast ekonomije Crne Gore. Učešće u dobiti Crne Gore u smislu podjele profita zavisiće i od učešća koje bi Crna Gora imala u planiranoj investiciji.
Ne znamo ko su to zagovornici ili nezagovornici projekta HE na Morači. Mi, još uvijek govorimo u kategorijama nauke i analiza, a ne zagovaranja ili nezagovaranja, svidjanja ili nesvidjanja.
Uz puno poštovanje NVO Svetigora da iskaže sopstveni stav po pitanju gradnje HE na Morači, štetno je za sve strane uključene u ovaj proces, kao i sve gradjane Crne Gore, pa i za sami kredibilitet ove NVO, iznositi paušalne i, slobodno možemo reći netačne informacije, kao osnov iz koga je potekao bilo koji stav, a posebno stav o jednom od najbitnijih investicionih poduhvata u Crnoj Gori.
Na kraju, apelujemo i na citav civilni sektor, za koji smatramo da ima jako veliku ulogu u ovom projektu, da, bez opštih i emotivnih stavova, zajedno sa ovim ministarstvima i svim uključenim resorima, pokušaju da dodju do projekta koji će u krajnjem predstavljati ne samo veliki benefit, već i primjer dobre i prije svega kontruktivne saradnje onih koji donose odluke i onih koji se brinu o tome da te odluke budu najbolje moguće.