Šesti godišnji sastanak visokih budžetskih zvaničnika iz zemalja centralne, istočne i jugoistočne Evrope (CESEE) počeo je danas u hotelu Splendid, u Budvi.
Sastanak, čiji je domaćin ove godine Crna Gora, otvorili su uvodnim govorima predsjedavajući sastanka, Ričard Emeri /Richard Emery/, pomoćnik ministra finansija, Nemanja Pavličić, direktor slovenačkog Centra za razvoj finansija (CEF), Mira Dobovišek, kao i vršilac dužnosti direktora sektora za budžet i javnu potrošnju u Organizaciji za ekonomsku saradnju i razvoj (OECD), Dirk Kraan.
Pavličić je ocijenio da su Crna Gora, ali i druge zemlje prisutne na sastanku, na polovini puta fiskalnog prilagođavanja, zbog čega je za naredni period bitno uspostavljanje fiskalnih politika koje će dugoročno omogućiti stabilnost javnih finansija. On je rekao da je najvažnija lekcija koju smo naučili iz krize to da se tekuća potrošnja mora uskladiti sa strukturnim prihodima. “Naravno, iznos strukturnih prihoda najteže je pitanje za nas koji vodimo politiku, pri čemu je bitno da identifikujemo koji su ciklični prihodi i da ih iskoristimo koliko možemo, prije svega, kroz ulaganje u produktivne kapacitete, kapitalni budžet i otplatu duga”.
Pavličić je saopštio da Crna Gora treba da nastavi sa restriktivnom politikom, odnosno mjerama smanjivanja javne potrošnje, jer je to dobar kurs koji je nedavno potvrđen i na evropskom tržištu kapitala, a prepoznale su ga i međunarodne finansijske institucije. “Vjerujem da je to karakteristika svih postkriznih budžeta, pronaći najbolju mjeru daljeg razvoja i smanjenja potrošnje”.
On je naveo da očekuje da će crnogorska iskustva doprinijeti unapređenju budžetskih rješenja prisutnih zemalja, kako bi se dugoročno obezbijedio stabilan okvir ekonomskih i makroekonomskih politika.
Jednu od ključnih poruka sa sastanka poslao je profesor Univerziteta iz Ljubljane, Mojmir Mrak, koji je izlagao na temu Da li ekonomije regiona CESEE mogu ponovo rasti bržim tempom nego zapadna Evropa u narednim godinama, kao i koji uslovi moraju biti ispunjeni kako bi se to i ostvarilo.
Profesor Mrak rekao je da faktori koji generišu potencijalne stope rasta regiona, koje će biti niže u predstojećem srednjoročnom periodu u odnosu na na pretkrizni, imaju dva izvora - prvo, očekuje se da će izmijenjeno međunarodno okruženje pružati znatno manju podršku za generisanje visokog ekonomskog rasta regiona, drugo - niži rast u zemljama zapadne Evrope osujetiće potražnju za izvoznim proizvodima iz istočne Evrope.
„Nema sumnje da će drastično smanjeni potencijalni rast novih zemalja članica u predstojećem srednjoročnom periodu značajno uticati na posljedice realnog ekonomskog približavanja EU prosjeku. Dugoročno gledano, realno je za očekivati da će se proces razvoja normalizovati i predstavljati “proces približavanja“ manje razvijenih zemalja istočne Evrope, koje se razvijaju brže u odnosu na partnere iz zapadne Evrope“, naveo je prof. Mrak.
On je saopštio da postoje tri ključna elementa reforme postojećeg modela rasta istočne Evrope, kako bi se stvorili uslovi za ostvarivanje dinamičnog ekonomskog rasta i održivog približavanja regiona. Prvi element je povećanje domaćih depozita, čime bi se umanjila zavisnost od stranih depozita. Prilagođavanja makroekonomske i fiskale politike predstavljaju drugi element, koji bi trebalo da odigra veću ulogu u upravljanju prilivima kapitala, uključujući stimulisanje tih tokova u trgovinske, izvozno orjentisane aktivnosti. Na kraju, radikalne strukturne reforme, čiji je cilj povećanje produktivnosti, predstavljaju treći neophodan element za ponovno uspostavljanje dinamike i održivog ekonomskog rasta u istočnoj Evropi. Institucionalne promjene predstavljaju ključnu komponentu reformi.
Prof. Mrak zaključio je da nema dovoljno prostora za primjenu potpuno novog modela rasta u zemljama regiona, već da je neophodna korekcija postojećih modela rasta kako bi male i otvorene ekonomije bile otpornije na eksterne šokove. „Kratkoročno gledano, umanjena zavisnost od stranih depozita biće valorizovana ekonomskim rastom, dok će dugoročni izgledi rasta regiona umnogome zavisiti od uzajamnog djelovanja svih navedenih komponenti za utvrđivanje potencijalne stope rasta regiona“.
Predsjedavajući sastanka, Ričard Emeri, podsjetio je da je prije sedam godina radna grupa viših budžetskih zvaničnika OECD-a donijela program reformi i osposobljavanja u cilju pružanju podrške reformama budžetskog procesa zemljama koje nijesu članice OECD-a. Mreža je od samog početka imala za cilj razmjenu informacija i iskustava između svih zemalja u regionu, bez obzira na njihovu povezanost sa međunarodnim organizacijama. On je naveo da mreža ima istu ulogu kao i radna grupa visokih budžetskih zvaničnike: neformalna razmjena mišljenja o iskustvima i planovima za budućnost, kolegijalni pregled budžetskog procesa, diskusija o dokumentima koje su pripremili stručnjaci za izradu budžeta i temama od zajedničkog interesa.
Vršilac dužnosti direktora sektora za budžet i javnu potrošnju u OECD-u, Dirk Kraan, kazao je da je Sekretarijat OECD-a za potrebe današnjeg sastanka izvršio kontrolu dva budžeta- Litvanije i Moldavije.
„Ove dvije zemlje se dosta razlikuju između sebe i imaju različite budžetske institucije. Moldavija je predstavljala poseban izazov našem timu za kontrolu budžeta jer se suočavala sa određenim previranjima u fiskalnoj politici, koja su imala određene reperkusije na budžetska pravila i postupke koje smo kontrolisali“, rekao je Kraan.
Domaćin i organizator sastanka, koji se završava sjutra, je Ministarstvo finansija, u saradnji sa OECD-om i slovenačkim CEF-om.
PR SLUŽBA
MINISTARSTVA FINANSIJA