Delegacija Ministarstva kapitalnih investicija, predvođena državnim sekretarom za energetiku i rudarstvo Markom Perunovićem, učestvovala je na Osmom sastanku vijeća ministara za južni gasni koridor koja se održava u glavnom gradu Azerbejdžana Bakuu.
Sastanak je otvorio predsjednik republike Azerbejdžan Ilham Aliev koji je prisutnim delegacijama poželio dobrodošlicu. Tokom izlaganja, on je iznio status projekta gasovoda i osvrnuo se na do sada utvrđene rezerve gasa i tekuće projekte koji su fazi razvoja a koji bi obezbijedili nove stotine milijardi kubika prirodnog gasa. Predsjednik Aliev je naglaslio da je je Azerbejdžan pouzdan partner okolnim zemljama kao i Evropskoj uniji, da je prepoznat kao izvoznik sirove nafte, gasa, naftnih derivata, mineralnih ulja i struje i da pretenduja da budu lider iz ove oblasti u regionu.
Izlaganje je nastavila gospodja Kadri Simson, Evropski komesar za energetiku, koja je projekat gasovoda ocijenila kao ključan za snadbijevanje EU prirodnim gasom. Ona je istakla da EU teži ka smanjenju C02 emisije i usmjerava zemlje članice na LNG, prirodni gas i vodonik želeći da 2030. godine 25% proizvodnje energije bude bazirano na gasu.
Izjavu je dao i Evropski komesar Oliver Varhelji, koji je takođe naglasio važnost Azerbejdžana kao strateškog partnera EU, kao i da je gas kao eneregetski izvor neophodan za zelenu tranziciju. Komesar Varhelji je rekao da EU pruža finansijsku podršku Azerbejdžanu a samim tim, Azerbejdžan postaje atraktivna sredina za strane investitore. Takođe je napomenuo da je EU izdvojila 13 milijardi eura za podršku Zapadnom Balkanu za projekte koji bi pomogli zelenoj tranziciji.
Ministar Energetike Azerbejdžana, predstavnici SOCAR-a, British Petroleuma, TANAP-a i Trans Adriatic pipeline-a iznijeli su podatke o količinama upumpanog gasa tokom 2021. godine i planove za 2022. godinu kao i razvoje projekata koji će povećati kapacitete gasa za snadbijevanje.
Ministri ostalih zemalja istakli su vaznost ovog projekta za ekonomski razvoj, proizvodnju električne energije i grijanje koja je od velikog značaja zbog energetske krize.
Državni sekretar Marko Perunović se na početku svog izlaganja zahvalio na dobrodošlici i istakao da je Crna Gora mala, jadranska zemlja, sa velikim energetskim potencijalom. Posebno se osvrnuo na obnovljive izvore energije i korespondirajuće projekte koji su u toku, kao i na unaprjeđenje hidro potencijala. Takodje je naglasio da je TE Pljevlja predstavlja osnovu energetskog sistema i čini 40-45% ukupne proizvodnje električne energije u Crnoj Gori, te da u skladu sa energetskom tranzicijom, poseban fokus treba staviti na ovu termoelektranu. Da bi se zelena tranzicija sprovela na pravilan i održiv način, neophodan je stabilan izvor energije kakav je prirodni gas.
Zbog toga je Crna Gora fokusirana na projekat južnog gasnog koridora, TAP-a i IAP-a, čime bi se obezbijedilo stabilno snabdijvanje gasom i izgradili novi energetski objekti, koji će biti predviđeni gasnom studijom, na kojoj radi EPCG.
U popodnevnom dijelu konferencije održan je sastanak predstavnika zemlalja Zapadnog Balkna sa EU komesarom, g. Varheljijem i ministrom energetike Azerbejdžana, g. Šahbazovim. Domaćini sastanka su naglasili da će pružiti punu podršku daljem razvoju projekta južnog gasnog koridora.