EU partnerstva su poduhvati koji zajednički (EU, privatni i javni partneri) podržavaju razvoj i implementaciju R&I programa.
EU partnerstva pomažu da se izbjegne dupliranje investicija dovodeći privatne i javne partneri zajedno i doprinose smanjenju fragmentacije R&I pejzaža.
Ključne karakteristike EU partnerstva su:
Postoje 3 vrste organizacija EU partnerstva:
1. Co-Programmed European Partnerships – realizuju se na osnovu memoranduma od razumevanje i/ili ugovorni aranžman između EK i privatnih i/ili javni partneri navodeći ciljeve partnerstva, obaveze svih strana uključene (institucije) za finansijske i/ili nenovčane doprinose, ključne pokazatelje učinka i efekte, rezultate koje treba isporučiti i definiše dinamiku i metode izveštavanja. Implementacija se odvija pre svega kroz rad Horizont Evropa programe i njihove pozive za podnošenje predloga. Grantovi koji proizilaze iz ovih poziva su u potpunosti finansira Horizon Europe.
2. Co-funded European Partnerships using a programme co-fund action – realizuje se na osnovu sporazuma o grantu između EK i konzorcijuma partnera, gde su partnerstva koja uključuju članice EU, sa finansijerima istraživanja i drugim javnim vlastima u središtu konzorcijuma.
3. Institutionalised European Partnerships – su partnerstva u oblasti istraživanja i inovacije između EU, MS i/ili industrije. Ova partnerstva zahtevaju zakonske predloge EK i zasnivaju se na Uredbi Saveta (član 187) ili Odluci Evropskog parlamenta i Saveta (član 185). Sprovode ih namenske strukture stvorene za tu svrhu. Samo će institucionalizovana partnerstva implementirati tamo gde su ostali delovi programa Horizont Evropa, uključujući i druge vrste partnerstva, ne bi postigli željene ciljeve ili očekivane uticaje. EIT Zajednice znanja i inovacija (ZZI) su takođe institucionalizovana partnerstva.
Većina EU partnerstava uspostavljena je u okviru sledećih tematskih grupa stuba II „Globalni izazovi i evropska industrijska konkurentnost“: