Predsjednik Vlade Crne Gore Zdravko Krivokapić danas je zajedno sa ministrom kapitalnih investicija Mladenom Bojanićem i kineskim ambasadorom Liu Đinom, obišao završne radove na prioritetnoj dionici auto-puta Smokovac-Mateševo.
„Ovo je jedinstvena prilika da se saberemo danas i kostatujemo činjenice oko izvođenja auto-puta i onoga što svi građani s nestrpljenjem očekuju. Sabrali smo sve koji su izvođači, i podizvođači, i nadzor, i naravno, komisiju, kao i naše predstavnike Ministarstva kapitalnih investicija i što je najvažnije, Monteput. Moram da kažem nešto što sam nekoliko puta napominjao - da postoji nezadovoljstvo Vlade Crne Gore sa realizacijom ovog projekta. Mi smo uradili sve što je do nas. Iskazali smo dobru volju i permanerntno pratili stanje koje se dešava sa izvođenjem radova i u ovom trenutku konstatujemo da su građevinski radovi završeni, osim nekih „finih ruku“, a moje iskustvio, sa stanovišta samo domaćinskog odnosa kaže, da nekada te „fine ruke“ traju nekada više nego ove koje su glavne. Takođe, 30% elektromašinskih instalacija nije završeno, i imaćemo jedan probni period za koji svi kažu da će trajati malo duže nego što treba. Ja mislim da građani od nas očekuju da će ovaj auto-put da bude u dijelu probnog, eksperimentalnog, kako hoćete, pušten u rad bar tokom ove zimske sezone.
Znam sve razloge, ali sam upozoravao da ne postoji više nikakav izgovor da bismo ono što je naša obaveza, odradili blagovremeno. Bio sam iznenađen saznanjem, jer je to u mojoj struci prosto nemoguće, da imate mašinu za koju niko nije napravio projekat održavanja te mašine. Znači, ovaj dan govori o tome koliko je bitno blagovremeno i kvalitetno održavanje auto –puta. I da taj projekat koji se radi, ne može da bude ništa drugo nego jedan cjelovit pogled. Zašto će nam auto-put, a ne možete da idete njim kada nema definisanog održavanja? Ne razumijem ko je dao takav projektni zadatak. Ne razumijem da do danas nemamo ni rješenja za to. Svi se pravdamo da je krivica kod nekog drugog. Krivica je kod svih nas. I ovi koji su iz Vlade permamnetno pratili i brižili od maja mjeseca da projekat bude u ovakvom stanju danas. Sa druge strane, mislim da je došlo vrijeme da jasno definišemo odgovornost za ono što je neko uradio, ili nije uradio i neka pravni eksperti nađu načina da kažu da je ovaj auto-put manje bezbjedan od puta kanjonom Morače i ja to prihvatam. Ali ne prihvatam da bilo ko strada više kanjonom Morače. To je nedopustivo! Jedan život više vrijedi od naših pravnih akata i, naravno, nekoordinacije koja je bila vidljiva na svakom koraku. Sve komisije koje su radile, radile su i trebalo je da završe svoj posao u skladu sa onim za šta su dobijale novac. Ovdje je bilo dovoljno prostora i svi su nagrađivani, a ne možemo danas da kažemo građanima ono što očekuju. I sam Centar koji je trebalo da bude simulator, u vremenu kada se simulira let aviona, a ne auto-puta. O čemu se radi? Ko nije završio svoj dio posla, to me ne interesuje, ali svaki propust pojedinca mora na kraju da snosi ono što je najvažnije – kažnjivost. Jer nijeste u skladu sa propisom odgovorili na izazov. Ovaj Centar je danas trebalo da bude pun ljudi koji sjede za stolovima, a mi nemamo ni sistematizaciju! Zašto to nije neko uradio? Da li je problem to što neko nije uradio sistematizaciju radnih mjesta potrebnih za funkcionisanje ovog sistema? Zaboravite Tetru! Ne pravdajte se Tetra sistemom! Auto-put u mnogim državama funkcioniše bez takvih sistema. Imate stare auto-puteve koji nemaju to. Imate i auto-puteve koji nijesu sasvim osvijetljeni. Molim vas, mene interesuje kao građanina i premijera da ovu zimsku turističku sezonu obezbijedimo sa svim mogućim. Radili danonoćno! Ovdje je pitanje nerada! Od maja mjeseca prolazim auto-putem. Svaki put konstatujem da nema dovoljno radnika, da nema dovoljno angažovanja, da mašine stoje pored puta. Taj nerad koji je izgleda crnogorski manir, više ne može da bude i opravdanje za ono što je najbitnije, a to je da se ni Skadar na Bojani nije radio koliko ovaj auto-put. Nađite mi jedan ovakav primjer, bez obzira na naše vrleti. Danas saznajem da je najviša tačka viša nekoliko desetina metara u odnosu na Željezničku stanicu u Kolašinu. Ne mogu da shvatim da je neko tako projektovao da biva viša tačka auto-puta, u odnosu na Stanicu u Kolašinu. Nisam stručnjak iz te oblasti, ali mogu da zaključim kao što su nekada stari pravili put, puštajući magarca da on napravi putanju. Šta se dešavalo?! Neko mora da snosi odgovornost za ovo! Ko je taj, ne znam, ali vjerujte da ću insistirati na odgovornosti, pa makar me sjutra ili prekosjutra smijenili. To me ne inetresuje. Interesuje me da ono što započnemo, završimo na korist građana. Centar zbivanja je čovjek! Kakvo preduzeće? Kakvi dilovi? Ovdje je centar života svaki pojedinac i ako ne odgovorimo na pravi način, nećemo uspjeti. Nedopustivo je da nadzor nije blagovremeno reagovao na mnoge probleme. Nemoguće da neko 2018. kaže da je ovaj kabl dobar, a danas ovaj kabl ne valja. Šta je to sa kablom? Kakvo je pitanje kabla?! Pitanje je našeg odnosa i ne možemo u jednom trenutku da damo jedan odgovor, a u sljedećem, drugi odgovor. Udružimo se! Pozivao sam na koordinaciju, sinhronizaciju, na razmjenu informacija, tehničku dokumentaciju. Nađite rješenje kako građanin da bude zadovoljan, makar putovao jednom stranom puta kao mi danas. Jer to je sigurno bezbjednije, nego ići kanjonom Morače zimi. Prolazio sam ne znam koliko puta i svaki put strepio šta će mi se desiti od potencijalnih opasnosti. A ovaj put je pripreman da bude kvalitetan, bezbjedan i da bude najkraća veza da bi uštedjeli vrijeme - to je igra današnjice. Ušteda vermena!
Mi nijesmo uspjeli da nađemo odgovore, nego svi krive jedan drugoga. Prebacujemo odgovrnost sa izvođača na podizvođača, sa nadzora na Monteput, sa Monteputa na ne znam koga. I onda otkud će ministar kapitalnih investicija koji pokušava od prvog zadatka da se bavi ovim putem, da bude dorastao prebacivanju krivice. Ne može! Ovdje je stvar samo vas – dogovorite se zašto ne može, i snosite odgovornost za to. Recite da ne može jer nijeste pregledali tehničku dokumentaciju, pa ću da pitam šta je ko radio i primao platu. Od prvog trenutka do današnjeg dana. Niko neće da vrati novac! Ovdje je pitanje rada. Radite zajedno, sinhronizovano i dozvolite građanima da uživaju i da skrate vrijeme putovanja, da budu bezbjedni, sigurni i da mogu doći od jedne do druge lokacije za vrijeme koje je predviđeno. Smanjite brzine, uvedite patrole, kažnjavajte ukoliko neko pogriješi, napravite video-nadzore kao svuda po svijetu. Neka vozačima dolaze kazne na kućnu adresu, ali ovo više ne može ovako. Ovo je nedopustivo! Ne zato što ja želim da pustim auto-put. Vjerujte, to ne me interesuje, nego što to građani očekuju od nas. Nema opravdanja nema izgovora.
Jedini put je put zajedništva. Angažujte se, nađite načina, angažujte advokate, pravnike, kao što znate kada tražite vaša prava. Sve smo obezbijedili, i nadzoru, i izvođaču i svim drugima. Ne može tako! Jovane, možete da mislite šta hoćete, ne može tako! Vjerujte! Mora napokon neko da kaže: Dosta je! Evo, ja danas kažem – Dosta je! Dosta je igre sa građanima! Hoću da put 15. januara, pred zimsku turističku sezonu bude spreman. Radite dan – noć! Ja ću ako treba da radim sa vama. Da vas podstičem, ali nemojmo dozvoliti kao što ste mi obećali da čekamo turističku sezonu, ali to nije zimska, nego ljetnja. Vrlo sam jasno rekao – zimska, ne ljetnja. I to može! Može ako hoćemo! Ako hoćemo da pravimo opstrukcije, ništa ne može!
Još vas jednom pozivam da zajedničkim djelovanjem, obezbijedimo ono što se od nas očekuje. Sve može! Ne postoji to što ne može. Postoji „ne može“ zbog toga što nekome to kažete. Znam inženjerski kako je to. Ne pričam kao premijer, već kao inženjer. Ne vidim da u civilnom, građevinskom inženjerstvu je to drugačije nego u mašinstvu. Naprotiv, to je najsatrija grana koja je najviše uređena. I ako je najviše uređena, dajte doprinos da građani to osjete. Što smo dogovarali da će to biti 30. novembra? Da bi se igrali? Zato što je neko rekao da to može! E, pa dokažite da to može, imate još mjesec i da se vidimo 15. ovdje u punoj sali radnika koji će ovdje da rade. Koji će da prate ono što se dešava na auto- putu.
Čujem priču o spašavanju! Ima dovoljno i opreme i obučite ljude da budu korisni u tom dijelu. Zašto to nije urađeno do sada? Koji je bio taj problem? Definišite ga! Nemojmo da se izgovaramo, već pokažimo prstom: taj nije uradio svoj zadatak! Kakva priča o spašavanju?! Treba da pustimo put u promet, a nemamo službu za spašavanje. Ko je mogao da nas dovede u ovu situaciju?! Do kad ćemo da se bavimo „tajnim igrama“ bez kraja? Ova „igra“ je „igra“ zbog građana koji ovo očekuju. Molim vas da svi ovo shvatite najozbiljnije. Juče sam od mnogih dobio obećanje da će nam pomoći, da vidimo šta je to. Pričao sam vam o mnogo čemu. Nijesam nikoga dirao, ali to ne znači da neću, jer sve se može ispitati, provjeriti i dokazati“.
„Ova Vlada je naslijedila ovaj projekat i bez obzira na to šta mi mislili i kako i na koji način i kada je ugovaran i projektovan autoput, nismo tražili alibi u tome, nego smo od prvog dana učinili sve što je u našoj moći da privedemo kraju ovaj projekat. Potpuno svjesni i uvažavajući svu težinu samog projekta i izvođenja, smatramo da jeste bilo propusta, objektivnih ili subjektivnih, sad u ovom momentu nije ni važno, i ja se pridružujem zajedničkom apelu svih nas ovdje, da uložimo još dodatan napor da damo maksimum, svi, od svih kompanija, do zadnjeg pojedinca uključenog u ovaj projekat, da ga što prije pustimo u funkciju. Paralelno sa tim, samo Ministarstvo i Vlada sa nekom eksternom pomoći, mi ćemo svakako raditi reviziju svega i potpuno do kraja utvrditi svačiju odgovornost u cijelom ovom projektu. Dakle, da još jednom podsjetim da su svi od izvođača, nadzora i svih radnika imali partnera u ovoj Vladi i u MKI, i da pokažu i oni tu odgovornost kakvu smo mi pokazali prema njima, uvažavajući sve njihove zahtjeve, ali da daju i jedan dodatan napor, maksimum svoga angažovanja, da što prije stavimo ovaj put u funkciju. Nismo daleko i da ubrzamo te završne radove koji su još ostali“.
„Danas mi je veoma drago da u ovom velikom snijegu svjedočimo završetku građevinskih radova na prioritetnoj dionici auto-puta. Slažem se sa premijerom da moramo zajedno da ubrzamo ostale radove. Jer je ovaj projekat auto-puta jako važan. Ovo je kao put prijateljstva, jer Crna Gora i Kina imaju tradicionalno prijateljstvo, za šta je auto-put konkretan dokaz i značaj autoputa je za ekonomski razvoj Crne Gore jako veliki. Takođe, smatram da je ovaj put, kao put saradnje, jer je auto-put vodeći projekat i važan rezultat dvije zemlje u okviru Inicijative „Pojas i put“ i saradnje Kine i zemalja centralne i istočne Evrope. Smatram da su u ovom procesu obje Vlade iz dvije države uložile velike napore u tom cilju i pokazale su spremnost za prijateljsku saradnju. Smatram da je značaj auto-puta za ekonomski razvoj i regionalnu povezanost jako važan i takođe smatram da je auto-put dobar temelj za našu buduću saradnju u više oblasti. Želim da posebno zahvalim graditeljima iz Kine i Crne Gore, koji su radili u teškim uslovima za gradnju. Takođe bih želio da se zahvalim kineskim radnicima koji su došli u Crnu Goru uprkos pandemiji i velikoj udaljenosti između dvije zemlje. Koliko ja znam, ovaj projekat je među top 3 najtežih projekata kompanije CRBC u inostranstvu. I kineski radnici su prevazilazili teškoće sa kojima se nikada nisu susreli u građevinarstvu u Kini i dobro su sarađivali sa crnogorskim kolegama. Želim da ukažem poštovanje svim radnicima iz Kine i Crne Gore na doprinosu i prijateljskoj saradnji između dvije zemlje, kao i izgradnji infrastrukture Crne Gore“.