Predstavnici Kancelarije za održivi razvoj u Generalnom sekretarijatu Vlade Crne Gore gđa Aneta Kankaraš i gdin Igor Pejović učestvovali su na trodnevnoj radionici posvećenoj izgradnji kapaciteta o cirkularnoj ekonomiji na Zapadnom Balkanu koja se održala u Kopenhagenu u Danskoj od 4. do 6. juna 2024. godine.
Učešće na radionici je od posebnog značaja za Kancelariju jer se na događaju razgovaralo o potencijalnim implementacijama održive i cirkularne ekonomije u zemljama Zapadnog Balkana.
Cirkularna ekonomija je ključna poluga za smanjenje uticaja trenutne globalne potrošnje i proizvodnje na životnu sredinu i klimu. Da bi se omogućila tranzicija bez incidenta (smooth transition) i inkluzivna tranzicija, važno je osigurati da sve evropske zemlje imaju neophodnu ekspertizu o obimu i potencijalu cirkularne ekonomije. Projekat Izgradnja kapaciteta za cirkularnu ekonomiju na Zapadnom Balkanu ima za cilj jačanje kapaciteta zemalja Zapadnog Balkana za razvoj i implementaciju koncepata i praksi cirkularne ekonomije.
Poseban fokus je na unapređenju njihovog znanja o praksama cirkularne ekonomije. Program ima za cilj da uskladi učesnike sa dinamičkim okvirom politike EU i iskorištavanjem stručnosti ključnih stručnjaka na evropskom nivou i podsticanjem razmjene među zemljama.
Predstavnici Kancelarije za održivi razvoj su aktivno učestvovali u razmjeni ideja, znanja i mišljenja iz oblasti ističući posvećenost prema ispunjavanju ciljeva održivog razvoja i Agende 2030. Učesnicima su predstavljene prezentacije na temu: Angažovanje zainteresovanih strana o temama cirkularne ekonomije; predstavljanje aktivnosti Kancelarije za održivi razvoj u okviru Generalnog sekretarijata Vlade Crne Gore i Nacionalnog savjeta za održivi razvoj, kao i aktivnosti radnih grupa u okviru savjeta.
Gđa Kankaraš je istakla da Nacionalna strategija cirkularne tranzicije do 2030. godine sa pratećim Akcionim planom za period 2023-2024. godine predstavlja osnovu i infrastrukturu za budući razvoj privrede i podržava unapređenje investicione klime u Crnoj Gori, rukovodeći se principima ekonomske, socijalne i ekološke održivost. Napomenula je da je prvobitno izrađena Mapa puta za cirkularnu ekonomiju koju je pripremila Privredna komora Crne Gore, a koja daje smjernice za održivu i zelenu ekonomiju.
Napomenula je da je Skupština Crne Gore usvojila Zakon o upravljanju otpadom, izmjene i dopune Zakona o industrijskim emisijama, kao i izmjene i dopune Zakona o biocidnim proizvodima.
Takođe je dodala da Ministarstvo ekonomskog razvoja, kontinuirano sprovodi Program unapređenja konkurentnosti crnogorske privrede. Program ima za cilj jačanje ekonomske aktivnosti uz posvećenu podršku rastu srednjih i malih preduzeća uz snažnije subvencije za investicije, digitalnu transformaciju poslovanja, prelazak sa linearnog na kružni model poslovanja, jačanje izvoznog potencijala MSP, kao i podršku za startap kompanije uz mentorsku podršku.
Kroz Program tehničke saradnje sa Svetskom bankom biće realizovan Pilot projekat lokalnih mapa puta za cirkularnu tranziciju, koji će obuhvatiti tri regiona (sjeverni, centralni i južni). Cilj projekta je da se izvrši detaljna analiza stanja i daju preporuke za ubrzani ekonomski održivi razvoj, koji će biti osnova za transformaciju poslovnih modela zasnovanih na principima cirkularne ekonomije. Dajući prioritet ovim oblastima, ove godine su kroz IPA III instrument EURF započeti pregovori o tehničkoj podršci za pripremu Programa industrijske simbioze. Treba imati u vidu praksu evropskih zemalja i praksu koju razvija UNIDO i uzeti ih u obzir u kreiranju politika na lokalnom nivou.
Cilj i vizija cirkularne ekonomije u Crnoj Gori je da postane međunarodno konkurentna i obezbijedi kvalitet života građana, uspostavljanjem platforme progresivnog rasta povoljne za domaće tržište i kompanije, bazirajući svoj razvoj na integrisanom, održivom, inkluzivnom i pametnom razvoju.
Projekat uključuje šest zemalja Zapadnog Balkana i to: Albaniju, Bosnu i Hercegovinu, Kosovo*, Crnu Goru, Sjevernu Makedoniju i Srbiju, kako bi se zadovoljile njihove potrebe u smislu ekspertize za cirkularnu ekonomiju, uvida i praktičnih primjera, a radionici su prisustvovali predstavnici/ce gore pomenutih zemalja.
U narednom periodu potrebno je raditi na razvoju baze indikatora za praćenje cirkularne ekonomije imajući u vidu buduće obaveze izvještavanja o ovoj politici prema Evropskoj agenciji za zaštitu životne sredine.
Projekat se realizuje u okviru Instrumenta za pretpristupnu pomoć EU uz podršku Evropske agencije za životnu sredinu (EEA). Projekat traje do oktobra 2024. godine, a sprovode ga CSCP i VITO.