Kroz edukativnu ulogu Ministarstva za ljudska i manjinska prava do veće podrške razvoja ženskog preduzetništva

U Crnoj Gori žensko preduzetništvo prepoznato je kao jedan od važnih uslova za ukupni ekonomski razvoj Crne Gore i uspostavljanju pune rodne ravnopravnosti, poručeno je sa regionalne konferencije “ U korak sa novim vremenom”, koje je organizovalo Ministarstvo za ljudska i manjinska prava u saradnji sa Privrednom komorom Crne Gore.

Načelnica za poslove rodne ravnopravnosti Biljana Pejović je saopštila da Ministarstvo za ljudska i manjinska prava u kontinuitetu radi na stvaranju boljih uslova za uključivanje žena i mladih ljudi u kreiranju sopstvenih biznisa kako bi se poboljšao životni standard naših građana/ki.

Pejović je kazala da socijalna politika jačanjem ekonomskog položaja žena kroz razvoj ženskog preduzetništva traži izlaz iz nezaposlenosti u mnogim zemljama, pa i u Crnoj Gori.

U oblasti podrške razvoju ženskog preduzetništva Ministarstvo za ljudska i manjinska prava ima edukativnu ulogu. Takođe, kroz projekat pretpristupne pomoći koji realizujemo sa Kancelarijom UNDP-a u Crnoj Gori i uz finansijsku podršku Delegacije EU u Crnoj Gori brojne aktivnosti će pomoći i budućim preduzetnicama da ostvare ili unaprijede sopstvene biznise, rekla je Pejović.

Tokom 2015. godine imali smo 9,6% žena preduzetnica, sad ih imamo preko 23%, to pokazuje trend rasta ženskog preduzetništva. Međutim, treba nastaviti sa radom, da se ne zaustavimo dok ne postignemo punu jednakost i u ovoj oblasti, saopštila je Pejović.

Glavni pregovarač Aleksandar Drljević je istakao da je Vlada Crne Gore posvećena punoj implementaciji evropskih vrijednosti, ali da je u prvom redu usmjerena na zaštitu ljudskih prava i uspostavljanje vladavine prava, jer je to mjera uspješnosti njenog sveukupnog razvoja.

„Crna Gora kroz pregovore upravo radi na kreiranju uslova koji će omogućiti svima pristupačnost, jednakost, zapošljavanje, obrazovanje, socijalnu zaštitu i međunarodne aktivnosti. Dobar primjer nastojanja u tom pravcu jeste i slika pregovaračke strukture gdje, od oko 900 članova u radnim grupama, preko 68% predstavljaju žene“, rekao je on.

Glavni pregovarač je poručio da je promjena socijalnog konteksta s ciljem stimulisanja žena da koriste svoje potencijale izazov, ali i podsticaj da zajednički radimo na osmišljavanju daljih koraka ka pozitivnoj transformaciji društva.

Prema riječima Drljevića, žene u preduzetništvu mogu da podstiču ekonomski razvoj, ali samo ukoliko im je omogućeno da ostvaruju svoja prava i ako poslovna zajednica, vlada i civilni sektor partnerski rade na unapređenju njihovih mogućnosti. „Iako statistički podaci još uvijek upozoravaju na veliki jaz među polovima, posebno na tržištu rada, inspirativni su primjeri dobre prakse žena preduzetnica koje zasigurno treba da budu podsticaj za dalji napredak u ovoj sferi“, dodao je on.

Potpredsjednica Privredne komore Crne Gore Ljiljana Filipović je rekla da prateći evropske trendove Privredna komora Crne Gore podržava doprinos ženskom preduzetništvu privredi.

Ona je kazala da bez obzira na jednakost pred zakonom žene i dalje doživljavaju prepreke u pogledu nasleđivanja odnosno posjedovanja imovine. 

Ciljevi današnje konferencije između ostalog su promovisanje važnosti ženskog preduzetništva, ohrabrivanje ostvarenih i budućih preduzetnica za nove preduzetničke projekte, kao i razmjena iskustava i unaprijeđivanje saradnje žena preduzetnica u regionu.

Pored predstavnika/ica državnih institucija, učesnici/e konferencije bili su i predstavnici/e zajednice opština i Investiciono-razvojnog fonda.

Ministarstvo za ljudska i manjinska prava