Vodič kroz reformu javne uprave

Šta je reforma javne uprave?

Značaj javne uprave u uslovima globalizacije je nesporan, kako u pogledu širine i broja zadataka koje obavlja u svakom društvu, finansijskih sredstava kojima se koristi i koja preusmjerava putem javnih politika, broja ljudi koje neposredno ili posredno angažuje, tako i razvojnih i strateških planova koji će uticati na budućnost ljudske civilizacije.

Reforma javne uprave je reforma same države, odnosno državne i lokalne uprave. Složenost procesa ogleda se upravo u činjenici da sve aktivnosti koje se sprovode moraju imati direktne koristi za građane i privredu. Iz tih razloga javna uprava, koja je uvijek bila unutrašnje pitanje država članica Evropske unije, postala je jedno od tri ključna stuba u procesu proširenja EU.

Cilj je da se obezbijedi puna primjena prava EU, ali i osigura jednak tretman svih građana. Reforma javne uprave, u okviru opštih reformskih procesa u Crnoj Gori, predstavlja jedan od ključnih segmenata. Ministarstvo javne uprave, uz kvalitetnu koordinaciju i saradnju sa drugim institucijama koje su uključne u ovaj proces, snažno i posvećeno radi na sprovođenju reforme javne uprave u Crnoj Gori.

Koji je cilj reforme javne uprave?

Strategiju reforme javne uprave u Crnoj Gori 2022-2026, Vlada Crne Gore je usvojila u decembru 2021. godine i ona predstavlja krovni strateški dokument za unapređenje javne uprave u Crnoj Gori. Strategija reforme javne uprave 2022-2026. predstavlja platformu za rješavanje najvažnijih problema i izazova u javnoj upravi na svim nivoima. Ključni ciljevi Strategije RJU tiču se unapređenja efikasnosti i odgovornosti u radu institucija javne uprave, mjerenju učinka i rezultata rada zaposlenih u javnoj upravi, unapređenja transparentnosti rada javne uprave, kao i obezbjeđivanja inkluzivnog i participativnog procesa tokom kreiranja javnih politika sa ciljem njihove efikasne implementacije.

Strategija reforme javne uprave 2022-2026. kreirana je oslanjajući se na rezultate eksterne evaluacije o sprovođenju Strategije reforme javne uprave 2016-2020. kao i na Završni izvještaj o implementaciji Strategije reforme javne uprave 2016-2020, sa osvrtom na aktivnosti iz 2020. godine, na osnovu čega su definisani dalji pravci reforme javne uprave, oblasti i ciljevi reforme, indikatori uspjeha, način praćenja i sprovođenja strategije, kao i sva druga pitanja koja su od značaja za proces reforme javne upraveza navedeni period.

Koje oblasti obuhvata reforma javne uprave?

Strategijom reforme javne uprave 2022-2026. godine definisano je pet stubova reforme koji pokrivaju oblast organizacije i rada javne uprave, unapređenje pružanja usluga i uspostavljanje sistema mjerenja zadovoljstva, stvaranje profesionalne javne administarcije, kroz transparentan i otvoren  rad javne uprave kao i planiranje politika sa građanima i za građane.

Ko je zadužen za proces reforme javne uprave?

Da bi se sprovela reforma javne uprave  ključni preduslov je kvalitetna i efikasna koridinacija procesom reforme javne uprave, kako na političkom, tako i na administrativnom nivou. Bez kvalitetnih i iskusnih javnih službenika i snažne poltičke podrške, nije moguće sprovesti ove reformske procese.

Ministarstvo javne uprave je nadležno, između ostalog, za pitanja koja se odnose na oblast reforme javne uprave i pripremu propisa u oblasti sistema državne uprave i drugih nosioca javnih ovlašćenja, načina i metoda rada, upravljanja, odgovornosti, oblasti službeničkih odnosa, upravnog postupka i inspekcijskog nadzora; inspekcijski nadzor u pogledu pridržavanja zakona i drugih propisa kojima se uređuju državna uprava, prava i obaveze državnih službenika i namještenika, upravni postupak, slobodan pristup informacijama, pitanja lokalne samouprave,  ali i djeluje kao horizontalno ministarstvo u oblasti strateškog planiranja, praćenja implementacije i unapređenja stanja u oblasti reforme javne uprave.

Veoma važnu ulogu u procesu sprovođenja reforme javne uprave ima Savjeta za reformu javne uprave, kao savjetodavno tijelo Vlade koje sa političkog aspekta, pruža podršku u realizaciju aktivnosti koje se između ostalog odnose na organizaciju javne uprave, jačanje procesa upravljanja javnim politikama, razvoj modernog i profesionalnog službeničkog sistema, unapređenje sistema lokalne samouprave, unapređenje transparentnosti i otvorenosti rada uprave u cjelini, jačanje interne i eksterne kontrole javne uprave.

Na koji način EU pomaže reformu javne uprave?

Evropska unija, kao najveći donator, kroz instrument pretpristupne podrške, kontinuirano podržava Crnu Goru u procesu integracija, a jedna od ključnih oblasti pored vladavine prava i ekonomskih reformi, je reforma javne uprave. Odgovornim radom i dobrim rezultatima u prethodnom periodu stvoreni su preduslovi da Evropska komisija, prije svega, prepozna, a zatim i pruži i finansijsku podršku procesu reforme javne uprave kroz sektorsku budžetsku podršku.

Podrška reformi javne uprave u Crnoj Gori ima za cilj da unaprijedi kapacitete države u oblasti javne uprave kako bi se postigli specifični ciljevi programa koji se poklapaju sa opredjeljenjem Vlade da stvori efikasnu, servisno orjentisanu i transparentniju javnu upravu.

Šta je sektorska budžetska podrška?

Dodatni podsticaj i podršku sprovođenju reforme javne uprave čini sektorska budžetska podrška, kao poseban instrument u implementaciji pretpristupne podrške – IPA .U prethodnom periodu sredstvima EU, posredstvom tehničke podrške u okviru programa Sektorske budžetske podrške, podržane su aktivnosti koje se odnose na unapređenje i donošenje novih zakonskih rješenja koja predstavljaju okosnicu zakonodavnog okvira u procesu reforme javne uprave, u pogledu stvaranja održive javne uprave sa odgovarajućim brojem zaposlenih koja će biti u stanju da odgovori, kako na potrebe građana i privrede, tako i na poboljšanje javnih usluga.

Uredbom o uspostavljanju IPA III za period 2021–2027. još jednom je naglašen pristup „Fundamentals first” u skladu sa političkim kriterijumima iz Kopenhagena, što u praksi znači da zemlje kandidati moraju posebnu pažnju posvetiti napretku u tri ključne oblasti (stuba) procesa pridruživanja i to: vladavini prava, ekonomskom upravljanju i reformi javne uprave.

Postizanjem političkog dogovora na nivou EU o novom Instrumentu za pretpristupnu pomoć (IPA III) u vrijednosti od 14,2 milijarde eura za period Višegodišnjeg finansijskog okvira 2021-2027. poslata je snažna poruka EU o nastavku podrške zemljama kandidatima u procesu pridruživanja. Usaglašen je i nacrt Uredbe o uspostavljanju Instrumenta za pretpristupnu pomoć (IPA III) za period 2021–2027. kao krovni dokument za sprovođenje IPA III.

Kroz program IPA III, veći akcenat biće na učinku, odnosno relevantnosti (strateškom značaju) i zrelosti predloženih projekata, shodno pravilima unutar EU koja se tiču korišćenja Evropskih strukturnih i investicionih fondova.

U skladu sa IPA programskim okvirom, Ministarstvo javne upraveblagovremeno je pripremilo planski dokument za oblast reforme javne uprave, kojim će planirati podršku u okviru IPE, tzv. Strateški odgovor. Nakon dobijanja zelenog svjetla od strane Evropske komisije, a paralelno sa izradom nove Strategije reforme javne uprave 2020-2026. i u cilju obezbjeđivanja podrške za njenu što efikasniju implementaciju, intenzivno se radilo i na pripremi Akcionog dokumenta za novu pretpristupnu pomoć (IPA III).

Reforma javne uprave, kao takva, nije prepoznata kroz pregovaračka poglavlja, ali je posebno

istaknuta kao jedna od tri oblasti od ključnog značaja za proces prodruživanja u skladu sa Strategijom proširenja EU iz 2015. godine. U tom smislu, a težeći bržem napretku na putu evropskih integracija, u narednom periodu predvidjeli smo brojne aktivnosti u domenu unapređenja kvaliteta pružanja javnih usluga, digitalne transformacije društva, transparentnosti rada javne uprave, profesionalizacije i upravljanja ljudskim resursima kao i unapređenja upravnog nadzora.

KORISNI LINKOVI: 

- EK https://ec.europa.eu/info/index_en
- RESPA https://www.respaweb.eu/
- CAF https://www.respaweb.eu/109/pages/56/caf-resource-centre
 - PRIVREDNA KOMORA https://www.privrednakomora.me/