Стратегија развоја грађевинарства у Црној Гори до 2020. године

Стратегију развоја грађевинарства треба разумјети као дио стратегије развоја државе. Она зависи од економских и институционалних могућности у земљи, политика државе у области социјалне заштите,економије, заштите животне средине, односно једном ријечју у области одрживог развоја.

Циљ Стратегије је да се допринесе главном усмјеравању развоја грађевинарства Црне Горе до 2020. године, да би се на најефикаснији начин у највећој могућој мјери користили сопствени потенцијали. Главни циљеви су да област грађевинарства постане иновативна и задовољава потребе црногорских грађана и економије на ефикасан начин, да постане дио грађевинарства Европске Уније, да постане конкурентна у пружању услуга на међународним пројектима и испоручује производе са стандардним квалитетом.

Стање грађевинарства у Црној Гори у периоду од 2005. године до данас карактерише велики пораст инвестиција у дијелу одржавања и изградње путне мреже и осталих инфраструктурних објеката, као резултат алоцирања средстава за капиталне инвестиције од стране Владе Црне Горе и сарадње са међународним финансијским институцијама. Изузетан пораст инвестиција у објекте високоградње на црногорском приморју и у Подгорици је посљедица повећања броја страних улагача који уједно захтијевају примјену свјетских стандарда и квалитета у грађевинарству. Упоредо се одвијао континуиран процес стварања законске инфраструктуре у различитим областима са циљем директног или индиректног подстицаја и доградње инвестиционог амбијента, уклањања административних баријера за инвестирање посебно на локалном нивоу и обезбјеђивања потпуне и ефикасне заштите својинских права.

Стратегија дефинише визије и успоставља дугорочне смјернице за развој грађевинарства Црне Горе до 2020. године у којем је успостављен и план акција. Досљедна примјена Стратегије развоја грађевинарства у Црној Гори до 2020. године подразумијева дугорочни процес праћења реализације у којем ће се вршити и ревизија докумената, као и идентификованих проблема, постављених циљева И предложених мјера.

· Стратешки приступ грађевинарству кроз активности које су утврђене у Стратегији ће послужити држави за дефинисање дугорочније политике за развој грађевинске дјелатности.

· С обзиром на то да се у наредном периоду очекују значајна финансијска улагања у капиталне пројекте у Црној Гори, а учешће грађевинарства у БДП-у Црне Горе је свега 3-4%, док је у земљама ЕУ учешће и преко 12%, грађевинарство мора бити третирано као један од стратешких сектора развоја економије

· Министарство је у протеклих неколико година уложило велике напоре у реформу области уређења простора и изградње објеката и ту је остварен занчајан напредак посебно у дијелу унапредјења пословног амбијента. Инвеститори који су се овом Министарству обраћали за издавање грађевинске, односно, употребне дозволе, били су, раније, у обавези да пређу седам „управних корака“ сада само два (рјешење о грађевинској дозволи и рјешење о употребној дозволи).

· Инвестиције представљају скелет развоја грађевинарства, како оне капиталне, из буџета, тако и стране директне инвестиције. Стварање континуираног баланса инвестиционих пројеката је предуслов стабилног развоја грађевинарства.

· Услов да страни, али и домаћи инвеститори, своја средства уложе у развој пројеката и некретнина јесте правна сигурност инвестиције и ефикасност органа управе.

· Један од основних изазова црногорском грађевинарству су кадровски ресурси – домаћа радна снага, јер и по броју и по квалитету постоји дефицит радне снаге. Будуће активности ће бити усмјерене на анимирање младих, као и на то да се већ кроз средње образовање квалитетно обучавају за грађевинарство.

· Министарство уређења простора и заштите животне средине ће у складу са својим надлежностима и расположивим средствима и могућностима радити на изради нових програма и планова у циљу подстицања мотивисаности свршених основаца за упис у средње стручне грађевинске школе као и на обезбјеђивању њиховог запослења након школовања.

· Увођење програма образовања за доквалификацију, преквалификацију, усавршавање и специјализацију, образовање уз рада и друге облике образовања, у складу са дефинисаним потребама на тржишту рада

· Само високо оспособљени људски ресурси могу дати максимум у овој, као и свим другим областима. У наредних 15 година у Црној Гори планирају се велики и интересантни пројекти из области инфраструкутре, туризма, енергетике и др.

Јачање конкурентности грађевинске оперативе и формирање адекватне структуре радне снаге у области грађевинарства су једни од јасних праваца дјеловања и добар путоказ како и куда треба кренути у наредном периоду у грађевинарству Црне Горе.

· Спровођење активности на подизању свијести код послодаваца и менаџера у компанијама о важности даљег улагања у развој људких ресурса и стварању организација која уче

· Министарство активно ради на припреми Закона о грађевинским производима. Овај Закон ће узети у обзир подстицање развоја и производње и примјене еколошких грађевинских материјала који директно утичу на смањење загађења животне средине и повећање енергетске ефикасности објеката, односно на смањење потрошње енергије, како у фази производње грађевинских материјала, тако и у фази експлотације већ изведене конструкције.

· Црна Гора је примљена у ФИДИЦ асоцијацију на генералној скупстини ФИДИЦ-а 22. септембра 2010.године, а чланством у ФИДИЦ-у, широм ће се отварити врата црногорским компанијама да имају равноправан статус у међународним пројектима у земљи и иностранству.

· Текође, чланство у ФИДИЦ-у ће олакшати и увођење међународних стандарда, знања и вјештина у инжењерингу, и коначно, а не мање важно, створиће полазну основу и за потенцијални извоз консултантских услуга црногорских стручњака из области грађевинарства у Европу и свијет

· Примјена ФИДИЦ уговарања није новост за црногорску градитељску праксу, јер је изградња великог броја објеката који су финансирани од стране међународних институција вршена уз примјену ФИДИЦ уговора. С обзиром на то да је ФИДИЦ-ом регулисана не само припрема и уговарање, већ и комплетна реализација неког пројекта, од изузетне важности је да се кроз законску регулативу укључе ФИДИЦ правила, ради што бољег регулисања облигационих односа