Интервју предсједника Владе Црне Горе Мила Ђукановића београдском дневном листу ''Политика''

Разговор недеље: Мило Ђукановић, председник Владе Црне Горе

У неком тренутку ћу се повући из извршне власти

Желим нешто више слободног времена за себе. Али сада сам у потпуности усмерен на обављање одговорних послова и испуњавање приоритета Црне Горе на путу даљег стабилног напретка ка ЕУ и НАТО-у.

Црна Гора је претходне недеље добила препоруку за статус кандидата за чланство у Европској унији као признање спроведеним реформама. Европска комисија је црногорској власти поставила „домаће задатке“ које мора испунити да би добила статус кандидата, и то је био повод за разговор с Милом Ђукановићем, председником Владе Црне Горе.
Европска комисија није црногорским властима поставила „домаће задатке” које мора испунити да би добила статус кандидата, већ да би отпочела приступне преговоре. У мишљењу ЕК се децидирано наводи да „У светлу до сада оствареног напретка, Комисија препоручује Савету да Црној Гори додели статус земље кандидата”. Очекујем да ће Европски савет прихватити препоруку ЕК на свом првом, децембарском заседању.
Ако говоримо о приоритетима које је ЕК дефинисала као кључне да би се с Црном Гором отворили приступни преговори, реч је о одређеном броју тзв. Копенхашких политичких критеријума, који се тичу изборног законодавства, владавине права, административних капацитета, борбе против корупције и организованог криминала, медијских слобода и политике антидискриминације, каже Ђукановић.

Колико је тај „европски пут” реалан?
Ни најмање не потцењујем значај и комплексност ниједног од критеријумакоје треба испунити да бисмоотпочели последњу, али најсложенију и најзахтевнију фазу нашег европског пута – преговоре о приступању ЕУ. Али, дубоко верујем да су они реално дефинисани и реално достижни. Пре свега, јер смо и сами јасно спознали штасу нам приоритети и која питања захтевају континуиране напоре. И још важније, због тога што смо у Црној Гори, посебно у влади, већ увелико ангажовани у свакој од области које апострофирају и наши европски партнери. То само потврђује исправност и истрајност опредељења владе да актуелне и будуће реформе реализујемо због достизања већег европског квалитета живота грађана Црне Горе, а не зато штото очекују или захтевају наши европски партнери.

Да ли се под „домаћим задацима” подразумева седам услова Европске комисије, међу којима су владавина права, борба против корупције и организованог криминала, независност и одговорност судства, деполитизација јавне администрације, слобода медија...?
Да. Већ сам децидирано навео да су то услови у оквиру седам кључних приоритета у којима се очекује даљи, одговарајући напредак да би се отворили преговори о приступању Црне Горе ЕУ. Након обновљеног консензуса о проширењу из децембра 2006. године, вероватно подстакнута и неким негативним искуствима из последњих примера проширења, ЕУ сада инсистира на стриктном испуњавању Копенхашких политичких критеријума, и то већ у раним фазама приступања Европској унији.

Сматрате ли да су проблеми које је уочила ЕК реални проблеми црногорског друштва?
Сматрам да је ЕК реално идентификовала проблеме са којима се суочава црногорско друштво, као и остале државе региона. То потврђују и овогодишњи кључни налази годишњих извештаја о напретку балканских држава и Стратегије проширења ЕК.
Нема никакве сумње да, уколико желимо да обезбедимо не само интензиван демократски развој свих држава региона, него превасходно динамичан и одржив економски развој, морамо послати јасну поруку инвеститорима и пословним круговима: ово је регион поуздане стабилности и ефикасне владавине права.
Убеђен сам да се од држава овог региона очекују јасни сигнали напретка на плану политичке и безбедносне стабилности, владавине права, административних капацитета, ефикасности правосуђа, борбе против корупције и криминала. Апсолутно свесни да је то и услов интензивног развоја Црне Горе, већ смо озбиљно прионули на посао. Због тога не зебем од способности Црне Горе да испуни своје обавезе, како у овом, тако и у другим подручјима, која ће бити под посебном пажњом наших европских партнера у предстојећим фазама нашег приступања ЕУ.
Уз то, јасно је да су криминал и корупција глобални феномен и да се против таквог проблема не можете борити само националним ресурсима. Стога сматрам изузетно важним недавно потписана документа о сарадњи са суседним државама: Меморандум о разумевању између Врховног државног тужилаштва Црне Горе и Државне дирекције за борбу против мафије Републике Италије и споразуме Црне Горе са Србијом и Хрватском о изручењу држављана оптужених за најтежа кривична дјела.Сазадовољством констатујем да они већ дају резултате.

Изјавили сте да ЕУ нема добро искуство са доделом статуса кандидата када јасно не саопшти термин почетка преговора?
Имао сам у виду пример Македоније, која је 1995. године добила статус кандидата, али до данас није отпочела преговоре о приступању ЕУ. Међутим, овдје је, ипак, реч о донекле специфичној ситуацији, јер је даљи напредак Македоније, макар у последње две године, био блокиран због познатог спора око имена на релацији Скопље–Атина. Стога сматрам да се не може извести пуна аналогија у случају Црне Горе. Пре свега затошто је Црна Гора добила један пакет реално постављених и,верујем,реално достижних захтева за отварање приступних преговора, уз најаву да ће се за мањеод годину дана оценити напредак и,уколико он буде адекватан,отворити преговори. Очекујем да ћемо ту пожељну ситуацију у Црној Гори доживети веома брзо, током 2011. године.

Ваша влада је увела институт „економског држављанства”, чему су се успротивили неки европски лидери. О чему је реч?
Нема ту ништа спорно и то је мање-више очекивана реакција Брисела. Свакако да смо, као озбиљна и одговорна влада, размотрили могућност евентуалних злоупотреба и дефинисали тростепену процедуру, која укључује и рецензију иностраних консултаната, како би само пословни људи кредибилне међународне репутације могли да стекну ограничени број црногорских пасоша директним инвестирањем у црногорску економију. Циљ је да се на овај начин обезбеди и пренос ноухау, развијених технологија и иновација. Као и увек до сада, остварујемо конструктивну сарадњу са ЕК. Од наших бриселских партнера очекујемо конкретне сугестије и предлоге како бисмоунапредили овај оквир и осигурали пуну транспарентност и стриктну примену услова да би „програм економског држављанства”, који постоји и у Канади, САД, Аустрији, на прави начин заживео и у Црној Гори.

Недавно сте навели три разлога за повлачење са политичке сцене. Остало је нејасно да ли одлазите само из извршне власти или напуштате и челну позицију у владајућој Демократској партији социјалиста?
Тачно, и недавно сам поновио разлоге због којих ћу се у неком тренутку повући из извршне власти. Подсетићу, рекао сам да би то могло бити делотворно за даљи темпо политичке демократизације у Црној Гори. Ипак је, вјерујем разумљиво, током година које су претходиле референдуму дошло до наглашене идентификације дела јавности са индивидуалним политичким ауторитетима у Црној Гори. То је, извесно, користило у савладавању неких крупних изазова са којима смо се суочавала током тих година, попут одлуке да Црна Горе не учествује у рату против НАТО-а 1999. године, али то може објективно постати ограничење нужном снажењу институција које су неопходан темељ демократског развоја сваког друштва. Друго, сматрам да ће уступање места млађим људима из ДПС-а за доказивање на захтевним реформским пословима у извршној власти бити благотворно за саму партију. На крају, у питању је и квалитет мог будућег живота. Желим нешто више слободног времена за себе. Али, сада сам у потпуности усмерен на обављање одговорних послова и испуњавањеприоритета Црне Горе на путу даљег стабилног напретка ка ЕУ и НАТО-у.

Ваши политички противници упорно понављају да се из политике повлачите због „притиска међународне заједнице”?
Већ сам више пута децидирано казао да је то глупост коју конструишу немоћни политички конкуренти и једнако немоћни, њима наклоњени, медији. Као што знате, до данас, нисмо били у прилици да чујемо извор на који су наслоњене ове сензације. Нећемо га ни чути, јер су у питању смешне конструкције.
Далеко иза нас остало је време затворених политичких система, у којима је могло бити делотворно понављање неистина, ширење дефетизма и политичко манипулисање, као пут за остваривање појединачних амбиција и личних интереса.
Подсетићу да је Црна Гора достигла овај завидан ниво интеграције у ЕУ и НАТО као резултат реформских резултата на унутрашњем плану, за само три године. То су чињенице које говоре саме по себи и које, мислим да у то не треба никога уверавати, сви наши озбиљни међународни партнери искрено поштују.

Колико су истините тврдње да одлазите из Црне Горе на неку од значајних функција у ЕУ или НАТО?
То су једнако неозбиљне конструкције, још глупље од претходне. Јер, држава која није чланица ЕУ и НАТО-ане може имати своје представнике у овим организацијама. Но, ово јасно указује колико су се творци поменутих шпекулација уплели у контрадикторности и колико себе демантују. У једном тренутку пласирају гласине о мом повлачењу због наводног притиска међународне заједнице, а већ у другом о мом одласку на неку од значајнијих функција у ЕУ или НАТО – стратешки важним међународним организацијама. Тиме јасно показују да су, у суштини, мада невољно, свесни мог професионалног и личног кредибилитета.

У црногорској јавности се све више сумња да ће се градити аутопут Бар–Бољари?
Аутопут ће се градити, и ту нема места сумњи. Постоји чврста опредељеност владе за изградњу аутопута Бар–Бољаре. Морамо бити свесни да се ради о инвестицији која је вредна преко тримилијарде евра. То је нешто изнад вредности годишњег БДП Црне Горе. Дакле, све оно што Црна Гора створи за годину дана мање је од вредности аутопута. Јасно је да овакву финансијску конструкцију, посебно у годинама глобалне економске кризе, није лако затворити. Морамо разумети потребу међународних финансијских институција, у овом случају ЕИБ-а, која представља окосницу сваке финансијске конструкције за реализацију крупних инфраструктурних пројеката, да направи све додатне провере, прије него што да зелено светло за његову реализацију. На последњојседници Савета за изградњу аутопутева уважили смо позив ЕИБ-ада представници владе 25. новембра са њима обаве један од завршних разговора на ову тему, након чега ћемо имати јаснију слику да ли ће ЕИБ преузети свој део одговорности у финансирању овог пројекта. Уколико одговор буде негативан, онда ћемо размишљати о алтернативним моделима финансирања. Има интересовања са више адреса за финансирање овог пројекта. Али због пуне коректности према тендерској процедури и партнерима које смо одабрали као прворангиране за реализацију овог пројекта, а то је грчко-израелски конзорцијум, ми до данас нисмо желели да разговарамо на дуплом колосеку.

Новица Ђурић
-----------------------------------------------------------

Морача
Да ли ће за време Вашег премијерског мандата бити потопљена река Морача и на њој изграђено неколико хидроелектрана?
Не слажем се са Вашом констатацијом да ћемо потопити реку Морачу да бисмо на њој изградили неколико хидроелектрана. За потребе Пројекта хидроелектрана на ријеци Морачи урадили смо све техничке, енергетске, правне, финансијске, економске, еколошке и друге анализе потребне за доношење одговарајућих одлука. Оне су припремљене од стране ИФЦ-а (Светска банка), као консултанта владе на изградњи ХЕ на Морачи.
Стигли смо до фазе у којој Влада Црне Горе дефинише Концесиони акт као коначни документ, а Уговор о концесији и Уговор о подршци спонзора у форми нацрта.
Концесиони акт ће се са тендерском документацијом доставити квалификованим понуђачима, како би на основу тога припремили понуде. Наша су очекивања да ће се у наредно пола године доставити понуде, након чега би се приступило одабиру најповољнијег понуђача. Након тога, нацрти уговора о концесији и Уговора о подршци спонзора се усаглашавају у преговорима са изабраним понуђачем. Усаглашени уговори се затим достављају Скупштини Црне Горе на усвајање, која ће имати и завршну реч –надамо се – већ у другој половини наредне године.