Интервју потпредсједника Владе и министра финансија, др Игора Лукшића, за Монтенегро Бусинесс Оутлоок

1. Како је економска криза утицала на црногорску економију и како оцјењујете антикризне мјере које је спровела Влада Црне Горе? Да имате прилику, да ли би сте сада нешто промијенили у том погледу?

Као и у свим свјетским економијама, и у Црној Гори, усљед економско финансијске кризе, била је угрожена ликвидност финансијског и реалног сектора. Влада Црне Горе је реаговала на кризу промптно и благовремено и донијела веома разуђен антикризни пакет. Са ове дистанце, мислим да смо све урадили како треба, пажљиво ослушкивали потребе финансијског и реалног сектора, што је допринијело да сучавамо ликвидност ова два система. Са друге стране, овај пакет је пратио и низ других мјера на стабилизацији јавних финансија које су, између осталог, подразумијевале контролу и смањење потрошње, заустављање нових запошљавања, штедњу на страни дискреционе потрошње, а што је резултирало смањењем потрошње за око 9% процентних поена БДП-а у периоду 2008-2010. година. Суштина нашег приступа је била то да се нисмо само бавили ликвидношћу система (која и даље остаје изазов) већ смо покренули читав низ структурних реформи које треба у дугом року да економски систем учине резистентнијим на кризне ударе.

2. Какве су Ваше прогнозе за 2011/12? У складу са најавама, црногорска економија ће изаћи из кризе.

Технички посматрано, црногорска економија је већ изашла из рецесије, а према нашим пројекцијама до краја 2010. године очекујемо раст 0,5%. Наредна година је година опоравка наше економије. С тим у вези, буџетом за наредну годину планирали смо реални раст економије у износу од 2,5%, а у складу са праксом коју смо увели претходних година, а подржала Европска комисија, као одговорна Влада разрадили смо и алтернативни позитивни и негативни сценарио од 3,5%, односно 0,5% реалног раста БДП-а. Економски раст у 2011. години је базиран на очекивању додатне консолидације банкарског система, пораста активности у реалном сектору и високом нивоу страних директних инвестиција, који је у 2011. години планиран на нивоу од око 550 мил. €.

У 2011. години наставићемо активности усмјерене ка регулаторној реформи и унапређењу пословног амбијента. Наставићемо структурне реформе у домену јавних услуга, али и покренути нови цикус реформе државне управе. Спроводићемо мјере на јачању активности малих и средњих предузећа и одржавање производње у великим индустријским системима. Циљ је да се обнови тренд раста запослености.

У наредном периоду очекујем даљу реализацију пројеката саобраћајне инфраструктуре, пројеката у области енергетике и валоризацију туристичких локалитета, као и реализацију пројеката инфраструктуре локалног и регионалног карактера, што ће допринијети отварању нових могућности за наше грађане и побољшању квалитета живота.

3. Каква су Ваша очекивања у погледу будућег економског раста и који ће то бити главни покретачи раста?

У наредним годинама очекујемо опоравак наше економије уз динамизирање привредног раста И смањивање проблема неликвидности привреде и јачање конкурентности наше економије. Главни покретачи, биће, прије свега, започети процеси оживљавања, добар интерес страних инвеститора, успјешно реализован пројекат еуро обвезница, повећање кредитне активности банака, подршка реалном сектору. Носиоци економског раста биће туризам, сектор енергетике и пољопривреда. Стабилан политички оквир и напредак у евро-атлантским интеграцијама томе ће значајно помоћи.

4. Који су главни изазови за даљи развој црногорске економије?

Црна Гора је мала и отворена економија. То је са једне стране позитивно, јер једна мала инвестиција може пуно да уради за даљи развој наше економије. Са друге стране, као што је и економско финансијска криза показала, отворене економије су осјетљивије на спољне утицаје. Свакако, да смо свјесни ових пријетњи, али смо у годинама нарушених економских услова показали да умијемо да управљамо ситуацијом. Оно што је позитивна вијест да све земље окружења излазе из рецесије, што је, свакако, повољан спољни амбијент и за насу економију.

5. Црна Гора је одлично дебитовала са еурообвезницама. Колико је добро Црна Гора позиционирана у смислу економске стабилности у поређењу са земљама из региона?

То је засигурно један од најважнијих економских „догађаја” у овој години. То није било само задуживање, како се понекад представља, то је био догађај који је отворио врата цијелој Црној Гори на европска тржишта капитала и потврдио да инвеститори имају повјерење у наше јавне финансије. О значају саме емисије говоре и недавне оцјене челника ММФ-а да је то позитивна вијест за цијели регион. Мислим да чињеница да смо сами обезбиједили новац на тржишту капитала говори сама за себе, Нисмо били принуђени да улазимо у хитан станд бy аранжман са ММФ-ом, као земље из региона, самостално смо спроводили политику смањивања јавне потрошње и дугорочно стабилизовали јавне финансије, што се одразило и наш добар рејтинг код инвеститора.

6. Можемо ли очекивати даље побољшање пословног окружења у Црној Гори и у којим областима?

На предлог Савјета за регулаторну реформу и унапређење пословног амбијента, којим предсједавам, Влада Црне Горе је усвојила Акциони план за регулаторну реформу и унапређење пословног амбијента. Овим документом су обједињена три стуба реформи: Регулаторна реформа »Гиљотина« прописа, Реформа лакоће пословања и Процјена регулаторних ефеката (РИА), које ће у наредном периоду имплементирати Влада, у сарадњи са Свјетском банком, односно Међународном финансијском корпорацијом (ИФЦ). Наш циљ је да да стварамо Црну Гору као атрактивну бизнис дестинацију са ниским пореским стопама. Са тим циљем, у претходном периоду кроз активности Савјета додатно је унапријеђено пословно окружење кроз смањење и изједначење пореске стопе на доходак физичких лица за све категорије дохотка, на 9%, укључујући и предузетнике. Истовремено, укинута је обавеза мјесечног аконтативног плаћања пореза на добит правних лица, смањене су стопе доприноса које се плаћају на терет послодавца и тиме су послодавци растерећени дијела финансијског трошка који имају по основу ангажовања радне снаге. У току су активности на измјени законских прописа о финансирању локалних самоуправа. У претходном периоду усвојен је и Закон о унапређењу пословног амбијента, које је припремило Министарство финансија, а којим се мијењају одредбе десет других закона, а све у правцу скраћења рокова, смањења броја процедура и смањења такси и других оптрећења према бизнису, чиме је започет процес унапређења “бизнис” регулативе. Наши напори недавно су препознати и у Извјештају Свјетске банке о лакоћи пословања према којем је Црна Гора је забиљежила 3 реформе, што је сврстава међу 21 земљу које су направиле толико реформи, а само 8 земаља спровело је више реформи него наша земља. Истовремено, једина смо земља у региону која је спровела 3 реформе, што указује да смо спровели највише реформи у региону

Савјет за регулаторну реформу и унапређење пословног амбијента утврдио је приоритетне области за наредни период, које се односе на успостављање јединственог шалтера за регистрацију предузећа, финализацију реформе процедура лиценцирања предузећа, доношење Закона о извршном поступку, даље поједностављење процедура за запошљавање странаца, успостављање јединствене процедуре за наплату пореза и доприноса, смањење административнх такси, проширење обухвата кредитног регистра, као и побољшање регострације имовине. Дакле, бавићемо се оним индикаторима гдје смо и даље незадовољни рејтингом. Континуирано се спроводе активности у оквиру Пројекта регулаторне реформе, које се реализују у сарадњи са Међународном финансијском корпорацијом, а које укључују Гиљотину прописа и увођење анализе ефеката прописа у црногорски систем, односно Регулаторy Импацт Ассессмент. РИА обухвата системску анализу утицаја доношења прописа на систем у цјелини, поспјешује дијалог приватног и државног сектора у конципирању регулативе, те повећава степен свјесности доносиоца одлука о импликацијама регулативе коју доносе. Ове и друге активности које предузимамо треба да учине Црну Гору и црногорску економију конкурентнијом и динамичнијом. У крајњем, овај заједнички посао треба да резултира отварањем нових предузећа, побољшаним пословањем постојећих, новом запошљавању и расту животног стандарда.

7. Када посматрамо Црну Гору као потенцијалну инвестициону дестинацију, шта би сте Ви поручили међународним инвеститорима?

Свака влада жели да види што више инвеститора у својој земљи. Нарочито у периоду након кризе биће занимљив даљи слијед догађаја. Мислим да смо у претходном периоду показали да смо земља која штити инвеститоре, што је показао и недавни извјештај Свјетске банке о лакоћи пословања, према којем је Црна Гора на 28. мјесту од 183 посматраних земаља по заштити инвеститора, а истовремено и земља која је посвећена даљем унапређењу пословног амбијента. Међутим, и други извјештаји као онај УН о квалитету живота или Свјетског еконмског форума о конкурентности сугеришу атрактивност инвестирања код нас. Наше предности у односу на друге земље су најниже пореске стопе и једноцифрени порези, повољно пословно окружење, слободан проток капитала и роба, дакле, сви предуслови који су важни за за једног инвеститора. Мислим да је то најбоља препорука инвеститорима. СДИ ће и даље бити кључне за убрзани економски развој.

8. Према Вашем мишљењу, на путу ка Европској унији, који су највећи изазови за Црну Гору?

Црна Гора је посвећена европским интеграцијама, што потврђује и добијање мишљења за статус кандидата за чланство. Велики посао је иза нас, а засигурно још већи пред нама. Очекује нас добијање датума преговора за чланство и у том тијелу велико ангажовање наше администрације у дијелу отварања и затварања преговарачких поглавља. Нимало лак задатак за нашу администрацију, али вјерујем да смо у досадашњим интеграцијама показали да је наша администранција спремна за овај велики посао.

9. Да ли сте задовољни сарадњом са међународним финансијским институцијама (ММФ, ЕИБ, ЕБРД итд) и очекујете ли даље побољшање односе?

Недуго по стицању независности, Црна Гора је успоставила изузетно успјешну сарадњу са готово свим релевантним међународним финансијским институцијама. У том погледу, нарочито се истиче сарадња са развојним банкама (WБ, ЕБРД, ЕИБ и КфW) које су до сада у Црну Гору пласирале значајан износ средстава намијењених реализацији развојних пројеката, највећим дијелом из области енергетике, транспорта, водоснабдијевања и одлагања отпадних вода, затим банкарског сектора, те развоја малих и средњих предузећа. Чак је Црна Гора у времену кризе била иноватор по појединим пројектима, као што је на примјер подршка банкарском сектору и малим и средњим предузећима преко ЕИБ-а. За очекивати је да ће се сарадња са развојним банкама, за коју се може рећи да је базирана на чврстим основама међусобног повјерења и позитвног досадашњег искуства, наставити и у будућности. Буџетом за 2011. годину планирана су средства за реализацију неколико пројеката. Када је у питању сарадња са ИМФ-ом, треба нагласити да Црна Гора одржава редовну комуникацију са овом институцијом која се огледа у текућој размјени података и пројекција.

10. Како видите Црну Гору 2015. године?

Као земљу на путу у ЕУ и НАТО, препознату као атрактивну бизнис дестинацију, у којој је отворен велики број компанија и у којој се реализују инвестиције попут ауто-пута, Луштице, Порто Монтенегро, хидоелектране, подводни кабал са Италијом и др., са великим могућностима за запошљавање, бољим зарадама и стандардом наших грађана и, свакако, бољим буџетским приходима што је допринијети и повећању средстава за унапређење инфраструктуре и других сервиса од значаја за наше грађане.