Интервју предсједника Владе Игора Лукшића за њемачки дневник „Франкфуртер Алгемајне Цајтунг (Франкфуртер Аллгемеине Зеитунг)“

Можемо да обогатимо ДНК ЕУ

Игор Лукшић је најмлађи премијер у свијету, његова земља, послије Косова, је друга најмлађа у Европи, а еуро је службено средство плаћања већ десет година. Он се у Берлину заложио за пријем Црне Горе у ЕУ.

Игор Лукшић је од децембра 2010. године црногорски премјер. Прошлог четвртка срео се у Берлину са савезном канцеларком Ангелом Меркел, што је прва државна посјета једног црногорског премијера од стицања независности 2006. године.

Црна Гора је крајем прошле године званично добила статус кандидата за пријем у ЕУ. Већи дио БДП-а ове државе је још деведесетих година прошлог вијека потицао од шверца цигарета.

Ви сте најмлађи премијер на свијету, али у поређењу са Вашим претходником, знатно сте старији - Мило Ђукановић је имао 29 година кад је 1991. постао премијер Црне Горе, Ви имате 34. Зашто у Вашој држави политичарима успијева да тако рано досегну такве владарске висине?

- Не знам, можда нам то лежи у генима. Старост није одлучујућа: имате пензионера са 25 година и људи који су са 70 година пуни енергије.

Кад је Ђукановић прије 20 година постао премијер, а у Словенији почели југословенски сецесионистички ратови, имали сте 15 година. Да ли се сјећате тог времена?

- Да. Било је ужасно. На путу ка фронту кроз мој родни град пролазили су војници, потпуно исцрпљени од борбе са некаквим непријатељима - наводно све бранећи социјалистичку Југославију. Вјерујем да ми уопште нисмо схватали шта се тада дешавало. Онда су са фронта кући враћали се са одвратним причама о пљачкама и осталим гадостима. Ужасно сам се осјећао тада.

Послије босанског рата, Ђукановић се полако дистанцирао од српског сведржитеља Слободана Милошевића.

- Од тада је Црна Гора савезница Запада. И данас надокнађујемо оно што смо деведестих изгубили. Ситуација је била веома конфузна, посебно кад су УН увеле санкције Југославији. Живјели смо спутани у кавезу. Посебно је било тешко младим људима који су морали да одлуче шта ће да студирају. Тек нам је временом постало јасно да нам је потребно нешто потпуно ново.

Шта се од тада промијенило?

- Пуно тога. Данас млади имају све што је деведесетих било изгубљено, при чему не мислим само на нове технологије и интернет, него и на могућност да путују, онако како су некад могли наши очеви. Наравно да у региону има и даље неријешених проблема, попут статуса Косова или улоге Републике Српске у Босни. Њих није лако ријешити, али помаже нам заједничка визија свих земаља да постанемо чланови ЕУ. Надам се да нам ЕУ шаље исти сигнал.

Ваша земља је у децембру 2010. званично проглашена кандидатом за пријем у ЕУ. Гдје видите Црну Гору између Словеније, која је већ чланица ЕУ, и осталих бивших југословенских република?

- Директно иза Хрватске. Наравно да Хрватска има неколико година предности у односу на нас, управо окончава приступне преговоре, док се ми надамо да ћемо их ускоро тек отпочети. Али, са друге стране, Црна Гора је прва држава Западног Балкана којој је у посљедњих 5 година дат статус кандидата, што је врло битан корак. Тиме смо дошли тачно тамо, гдје је Македонија већ стигла. Надам се да ће и Србија ускоро добити кандидатски статус и да ће такође Босна, Албанија и Косово успјети да напредују. Оно на шта смо се ми сконцентисали је испуњавање седам критеријума које нам је ЕУ поставила да бисмо добили зелено свјетло за почетак преговора.

Кад рачунате да ћете бити примљени у ЕУ?

- Датум није тако битан. Битно је шта ћемо ми за то учинити. Само од нас зависи извршавање наших домаћих задатака, што значи да изградимо институције и развијемо стандарде. Кад то успијемо, добићемо благовремено и чланство. Смисао интеграције је да наше друштво тако развијемо да досегне исти квалитет као и остале просјечне европске државе. То је пуно битније него да нагађамо: 2017, 2020. или кад год.

Македонија већ 5 година чека на почетак преговора.

- Македонија се, због свађе око имена са Грчком, налази у веома несрећној позицији. Надам се да ће се то ускоро промијенити, јер у интересу је свих земаља региона да се што брже крећу у правцу ЕУ, прије свега зато што наш регион, корак по корак, губи на значају. На нама је да развијемо нову енергију и остале убиједимо да смо зрели да преузмемо одговорност. Истовремено сам убијеђен да је и у интересу ЕУ да прими земље западног Балкана, јер тек тиме ће интеграциони процес бити окончан.

Ваша земља је већ 2002. године преузела еуро као валуту. Шта ће вам онда чланство у ЕУ?

- Сматрам да је то историјски међаш за свако друштво. Иако смо, по површини и броју становника, једна мала држава, ми вјерујемо да нашим приступом можемо да обогатимо ДНК Европске уније. Суштина Европе је: велика фамилија нација повезаних заједничким тржиштем, колективном безбједносном структуром и заједничким вриједностима. Црна Гора има веома патријархалну традицију са израженим колективним врло егалитарним структурама. То се може промијенити уз помоћ интеграционог и транзиционог процеса: све више људи ће схватати да и они лично могу допринијети изградњи једног просперитетног друштва. Да је Црној Гори мјесто у ЕУ, већ сада је убијеђено три четвртине нашег становништва, више него у свакој другој држави Западног Балкана појединачно.

Да ли је увођење еура било при томе од помоћи?

- Дефинитивно. Увели смо га одмах 2002. године као валутно насљеђе њемачке марке, која је већ крајем деведестих година прошлог вијека била службено средство плаћања. Реално говорећи, еуро има функцију усисивача: ништа испод стола не остане. Са јаком монетом сте присиљени да сва привредно битна питања транспарентно ставите на дневни ред, а, на крају крајева, немогуће је да се бавите простим штампањем новца. Тако нам је и пошло за руком да успјешно пребродимо протекле двије кризне године. Рејтинг агенција “Муди” нас је због тога подигла са негативног на стабилни статус.

Ваш претходник Мило Ђукановић је понудио држављанство Црне Горе странцима који су спремни да инвестирају пола милиона еура у земљу. Да ли је то прави пут за привлачење новца?

- То смо обуставили не само због тога што су и у Бриселу, и у појединим државама ЕУ, препознали могућност злоупотребе. Пошто чланство у евроатлантским структурама за нас има апсолутни приоритет, одлучили смо се против реализације овог плана. Коначно, он никад није ступио на снагу.

Да ли таква одлука има какве везе са бившим тајландским премијером Таксином Шинаватром, који је 2009. године постао Црногорац, а у својој домовини био осуђен због корупције?

- Не директно. Напокон, ради се о томе да виђеним страним инвеститорима створимо добру климу за улагања у пољопривредном сектору, туризму и на пољу енергије. За то сам се заложио и у разговорима у Берлину.

Европска Унија у каталогу захтјева инсистира на јасним мјерама против корупције у Вашој земљи. Колико је данас јака мафија у Црној Гори?

- Допустите ми да Вам одговорим једним примјером: почетком недјеље су црногорски и њемачки органи заједно разбили ланац шверцера дроге. У Хамбургу је заплијењено 300 кг кокаина. Убијеђен сам да се налазимо на добром путу да наше административне, правне и финансијске инструменте ојачамо тако да могу темељно да сузбију корупцију и организовани криминал. Већ сада, према резултатима испитивања, само је 12 одсто становништва спремно да се лати подмићивања службеника. Раније је тај проценат износио 18 одсто.

Ђукановић је више од двије деценије одређивао политику Црне Горе, био пет пута премијер и једном предсједник. Држи ли он и даље све узде власти у својим рукама?

- Он је и даље предсједник ДПС-а. Ако изузмем понеки телефонски разговор, кад попричамо о одређеним темама, он се не мијеша у дневну политику. Тиме он показује да је био озбиљан кад је изнио разлоге своје оставке: желио је да помогне Црној Гори да напредује у изградњи институција. Морате бити свјесни чињенице да је историја наше земље обиљежена јаким личностима које су увијек одлучивале о свему. Сад је наступило вријеме да се покаже да није све у личностима него и у институцијама.

Маркус БИКЕЛ

(Са њемачког превео Мирко Вулетић)

Оригиналан текст интервјуа можете преузети са: 
хттп://www.фаз.нет/с/РубДДБДАББ9457А437БАА85А49Ц26ФБ23А0/Доц~Е64426Ф9Ф32ЦЕ4Д99851Е62Е6ДБ4Д1558~АТпл~Ецоммон~Сцонтент.хтмл