Предсједник Владе Игор Лукшић посјетио Завод за запошљавање Црне Горе

Фото галерија

 Запошљавање младих - ,,Рачунај на Будућност"

Велико ми је задовољство да Вам се у име Владе Црне Горе обратим и представим концепт запосљавања младих који ћемо у наредном периоду спроводити под слоганом »Рачунај на будућност«.

Стопа незапослености, могућности запошљавања, тешко запошљиве групе, преквалификација и доквалификација, технолошки вишкови, развој људских ресурса – неизоставан су сегмент питања приликом актуелних дебата о развоју Црне Горе.
Питање запошљавања младих је једна од основних тема данас у ЕУ.

Вјерујем да је овакав приступ неопходан, али такође сматрам кључним да размишљамо и говоримо о запошљавању као о заједничкој мисији, заједничкој одговорности Владе, послодаваца, запослених и незапослених.

Чини ми се да свако од нас, у свом дијелу одговорности, може учинити нешто како би установили ефикаснију и прихватљивију политику запошљавања за све.

У том контексту поздрављам иницијативу Уније послодаваца Црне Горе која за циљ има отварање старт-уп предузећа у 2012. години у областима пољопривреде, туризма, занатства и умјетничког занатства и металопрепраде.

Истовремено, потребно је нагласати да дугорочни економски раст, па тиме и раст запошљености може бити остварен само растом инвестиција. Као домаћих тако и страних директних.

У том смислу се улажу напори да се подстакне почетак значајног инвестиционог циклуса у областима туризма, зелене енергије, пољопривреде, занаства као и других предузетничких иницијатива.

Дозволићете ми да се, прије свега, осврнем на неколико чињеница или је можда боље рећи питања око којих, на жалост, не постоји довољно сагласности, када је ријеч о запошљавању.

Како гледамо на издвајања државе за запошљавање, који се подаци наводе када је ријеч о улагању државе у запошљавање?

Примјера ради, Буџетом Владе за 2011. годину опредијељено је 8.000.000 ЕУР за спровођење активних, а 14.500.000 ЕУР за спровођење пасивних мјера запошљавања. Ако се питате да ли смо у Влади задовољни овим издвајањем одговор је 'Не!' - али као одговорна Влада одлучили смо се да не идемо изван оквира који би угрозио систем.

Крајње је вријеме да преиспитамо структуру ових издвајања како би почели све више средстава да усмјеравамо на промовисање запошљавања и ситуацију у којој ће новац бити зарађен, а не додијељен.

Мијењајући приступ почећемо да мијењамо и начин размишљања, али ћемо постати и праведнији, јер ћемо одговарајућу помоћ пружати онима којима је заиста потребна.

Економска политика у овој области и примјена од стране Министарства рада и социјалног старања и Завода за запошљавање Црне Горе треба да обезбиједи »сељење« корисника пасивних мјера запошљавања према активнима, а на располагању треба да буде предвиђени буџет.

Зато сва располозива средства која су дио соцјалног будзета треба калкулисати као сансу за активне мјере.

Има ли посла у Црној Гори?

За првих десет мјесеци ове године у Црној Гори издато је 17.045 дозвола за рад и запошљавање странаца, што је чак 36,69% више у односу на исти период прошле године.

Дакле, слободних радних мјеста је било, али наши грађани, нажалост, нијесу исказали интересовање за њихово попуњавање, зато поздрављам напоре дијела цивилног сектора да помогне у том смислу.

Први корак који смо ми као Влада већ учинили како би подстакли запошљавање црногорских грађана јесте да смо на сједници, одржаној 27. октобра 2011. године, донијели одлуку да у 2012. години смањимо број дозвола за рад и запошљавање странаца на 25.050, што представља смањење од 2.000 у односу на 2011. годину.

Вјерујем да ћемо се сложити да ситуација иако није задовољавајућа, посматрана из овог угла, ипак је знатно другачија.

Међутим, немогуће је не истаћи да се управо од младих људи очекује да преузму иницијативу и у будућем периоду пошаљу јасан сигнал да се раст будуће продуктивности може заснивати на њима, а не на увозној радној снази – у супротном и нови инвестициони циклус биће мамац за раднике и способне менаџере из региона.

Рјешење није да проводимо вријеме за шалтером већ у активној потрати за послом.

Колико има незапослених у Црној Гори?

На евиденцији Завода за запошљавање се на дан 1. новембра 2011. године налазило 30.158 незапослених лица, што је у односу на исти датум прошле године смањење за 8,88%.

Без обзира на смањење броја незапослених, спроводимо и планирамо активности како би ове бројке убудуће биле што мање.

Од овог броја 58,59% или 17.672 лица запослење тражи преко једне године, њих 30,36% или 9.157 лица преко три и 17,89% или 5.395 лица запослење тражи преко 5 година.

У погледу старосне структуре према подацима Завода за запошљавање, 1. новембра 2011. године, на евиденцији се налазило:

• 5.364 лица старости до 25. година (17,78%),
• 10.502 лица старости преко 50. година (34,82%).

Дакле, структурна незапосленост, односно, природни праг незапослености у Црној Гори је доста висок.

Од укупног броја незапослених 7.171 лице (23,77%) нема евидентирани радни стаж (односно, први пут тражи запослење), док радни стаж посједује 22.978 лица (76,23%).

За првих 10 мјесеци 2011. године, Завод за запошљавање је евидентирао 32.733 лица, од чега 9.918 оних који су се први пут пријавили и 22.815 лица раније евидентираних.

Дозволите ми да овај податак »упарим« са податком да је у истом периоду од стране ЗЗЗЦГ оглашено 39.748 слободних радних мјеста, кроз 21.227 пријава о слободним радним мјестима. Посматрано према врсти радног мјеста 18.972 (47,73%) су новоотворена радна мјеста, док су 20.776 (52,27%) упражњена радна мјеста.

Према повратним информацијама добијеним од послодаваца, у периоду од 1. јануара до 1. новембра ове године, Завод за запошљавање евидентирао је да је запослено 18.648 лица.

Ко су заиста незапослени?

Свједоци смо честих расправа о броју незапослених. Надам се да ћемо све чешће бити у ситуацији да расправљамо да ли су активне мјере запошљавања уродиле плодом, а да ће се сужавати простор за расправу да ли су сви на евиденцији заиста незапослени и да ли имају неке друге извора прихода.

Сви ми појединачно познајемо или смо чули за лице које се налази на евиденцији Завода за запошљавање, али има још неки додатни извор прихода. И овдје морам да кажем одговорност је заједничка. И лица што узимањем надокнада смањују могућности онима којима су заиста потребне, али и државе што још увијек не примјењује досљедно законске механизме који ће укинути овакву праксу.

Дакле, питање је да ли на евиденцији треба да буде неко ко је одбио понуду Завода за обављање посла за који је радно способан, односно да ли ћемо досљедно примјењивати Закон и након прве понуде и одбијања запошљавања сматрати да лице није у потреби да се запосли.

Млади незапослени са високом стручном спремом

Према подацима са евиденције Завода за запошљавање на дан 1. новембра 2011. године у Црној Гори смо имали 4.577 лица са високом школском спремом, што чини 15,21% од укупног броја пријављених незапослених.

Забрињава чињеница да је највише незапослених високошколаца у старосној групи 18-25 година – њих 1.708 или 37,32%, а затим у старосној групи 25 до 30 година – 1.429 или 31,22%.

Највише високошколаца – њих 1.689 или 36,90% запослење тражи до 6 мјесеци, док запослење до једне године тражи 2.605 лица или 56,91%.

До 1. новембра ове године оглашено је 6.636 слободних радних мјеста за високошколце, док се до истог датума на евиденцију Завода пријавило 5.409 високошколаца, од чега 2.184 без радног стажа.

Такође, до 1. новембра 2011. године, посредством Завода за запошљавање, запослење добило 3.270 високошколаца.

Подсјетићу вас да, из године у годину, држава пружа подршку запошљавању не само кроз издвајања за активне и пасивне мјере запошљавања, него и кроз усвајање Уредби којима су на годишњем нивоу дефинисане субвенције за запошљавање одређених категорија незапослених лица, како би послодавци били стимулисани за њихово запошљавање.

Дакле, чињеница је да, као држава, улажемо знатне напоре, али и да смо свјесни неопходности додатних корака како би подстакли образовање младих у Црној Гори.

Без обзира на актуелну финансијску кризу истрајни смо у настојањима да обезбиједимо субвенције у случају запошљавања:

• Приправника који након обављеног приправничког стажа заснују радни однос на неодређено вријеме,
• Незапослених лица припадника Рома, Ашкалија и Египћана,
• Лица које се налазе на евиденцији Завода дуже од пет година,
• Лица која су запослена на извођењу јавних радова,
• Лица са најмање 40 година живота,
• Лица за чијим је радом престала потреба, а налазе се на евиденцији Завода,
• Лица која су запослена ради обављања сезонских послова,
• Незапослених лица са преко 25 година стажа осигурања, која су корсници новчане накнаде.

Приликом припреме Уредбе о субвенцијама за запошљавање одређених категорија незапослених лица, која се доноси на годишњем нивоу, посветићемо посебну пажњу питању дефинисања критеријума који ће подстицати, како запошљавање лица која припадају најугроженијим категоријама друштва, тако и онима на чије залагање и допринос рачунамо када је ријеч о даљем развоју Црне Горе.

Нажалост, не могу рећи да сам задовољан на који начин послодавци користе ове шансе. Зато је потребно да у будућем периоду ЗЗЗ додатно у сарадњи са послодавачким удружењима анимира привреднике да користе ову врсту бенефита, и то буде додатан допринос да се ослањамо на домаће раднике.

Истовремено, морамо схватити да је вријеме социјализма прошло и да без обзира понекад на квалификациону спрему треба прихватити сваку радну шансу.

Чини ми се и да не размишљамо довољно у правцу сектора који и у овом тренутку нуде различите могућности. Осврнућу се данас само на један од најзначајнијих сектора - пољопривреду и рећи да ће, кроз МИДАС пројекат чија је реализација у току, до средине 2013. године директно за инвестиције у пољопривредну производњу бити неповратно уложено 7.200.000 ЕУР, што са учешћем корисника пројекта даје укупну вриједност инвестиција од преко 14.000.000 ЕУР.

Подсјетићу да Министарство пољопривреде и руралног развоја води регистар пољопривредних произвођача по основу кога се у овом тренутку остварује субвенционирање 40% учешћа за доприносе за пензијско и здравствено осигурање.

Разматрамо могућности да у 2012. години за сва лица старости до 40 година која се буду регистровала као пољопривредни произвођачи покријемо и до 100% доприноса за пензијско и здравствено осигурање, чиме бисмо смањили број евидентираних незапослених лица.

Додатно, само током 2011. године Инвестиционо-развојни фонд је кредитно подржао 147 пројекта за чију је реализацију издвојио 11.870.000 ЕУР, а банке додатних 1.370.000 ЕУР.

ИРФ ће и у наредне двије године наставити на сличном нивоу кредитно-гарантну активност. У том циљу разговара се са међународним финансијским институцијама у циљу одобрења повољних кредитних линија које би кредитну-гарантну активност могле држати најмање на нивоу 15 милиона годишње.

Поштоване даме и господо,

У Експозеу мандатара за састав Владе, децембра прошле године, говорио сам о потреби промјене вриједности и неодрживости чињенице да је већина пунољетних грађана Црне Горе корисник неког од давања из буџета и да је, истовремено, велики број оних који то желе да постану.

Чини се да је проблем запошљавања, управо, најбољи примјер онога што сам и тада примијетио, а то је да се »већина пита што од Владе може да добије, а мало њих што су сами урадили и што могу урадити да би ријешили своје проблеме и тако помогли и себи и држави«.

Најавио сам спремност да радим на промјенама уобичајеног понашања и навика и још тежим промјенама начина размишљања.

У том правцу желим да искористим данашњи скуп да најавим да ћу се у наредних пар мјесеци лично посветити питању уређења оквира социјалне заштите којим ће се очекивати од радно способних лица и корисници су разних социјалних накнада да буду у обавези да одређени број дана током мјесеца буду ангажовани на обављању друштвено корисних послова, у складу са њиховим квалификацијама.

Такође, сложићемо се да нема државе која у јавном сектору запошљава све своје грађане, али и да врло често не размишљамо предузетнички. Због тога сам са својим сарадницима у протеклом периоду помно разматрао питање изучавања предузетништва у школама и његове промоције у систему образовања, што може имати дугорочно позитивне ефекте на динамику нашег друштва.

Мислим да предузетништво мора чинити саставни дио система и мислим да будућност даљег развоја малих и средњих предузећа, без којих не можемо очекивати веће промјене, није могуће уколико не развијамо управо способност појединца да идеје претвори у акцију.

Стога смо на јучерашњој сједници Владе разматрали и усвојили материјал који се односи на унапријеђење изучавања предузетништва у нашим школама и на факултетима.

Дакле, циљ нам је да у наредном периоду предузетништво чини саставни дио образовних програма за основне и средње школе, али и да пружимо подстицај да предузетништво буде изучавано и на установама високог образовања.

Због тога вас позивам да почнемо заједнички да размишљамо и у овом правцу.

Даме и господо,

Када говоримо о запошљавању младих, незаобилазно питање у овим расправама чини и питање приправничког стажа. Подсјетићу вас да сам у Експозеу дословце рекао: »Иницираћу анализу измјена прописа који уређују питање приправничког стажа. Сматрам да је то продужетак образовања и стога треба да буде доступан свим свршеним високошколцима по аутоматизму, што ће бити нови допринос државе образовању младих«.

Запошљавање младих је есенција дугорочне социјалне и стабилности тржишта рада. Зато се реализују многобројни пројекти с том амбицијом.

Поменућу да је Завод за запошљавање је, између осталог, финансирао запошљавање 542 приправника високошколца.

Такодје, Дирекција за развој малих и средњих предузећа реализује пројекте, као што су: »Шанса младим менаџерима«, »Ваучерске шеме за подстицај иновативности«, »едукација постојећих предузетника«, а у току је и реализација заједничког пројекта »Твоја идеја твој бизнис«, за који ће бити обезбијеђено 100.000 ЕУР за кредите за 5 најбољих бизнис идеја и додатна средства за награде најбољима.

Међутим, потребно је направити додатни корак.

Имам задовољство да вас данас обавијестим да је тим у мом Кабинету размотрио законске основе и отишао корак даље и припремио Нови концепт приправничког стажа који ће свим свршеним високошколцима, као што је и обећано, омогућити продужетак образовања.

Укратко, у наредних годину дана биће стављен у функцију систем захваљујући којем ће свршени високошколци бити оспособљени за самостално обављање занимања кроз 9-мјесечно ангажовање у јавном секотру или приватним фирмама.

Концепт је да се држава, ради улагања у младе људе који су њен највећи капитал, одрекне приходовања по основу пореза и доходака, како би се осигурало да приправници примају плату у износу од 50% просјечне нето зараде за прошлу годину.

Према подацима Министарства просвјете и спорта, на годишњем нивоу можемо очекивати око 4.300 особа које стичу високо образовање. За 30% њих биће отоворена могућност обављања приправничког стажа у органима државне управе, док ће 70% њих приправнички стаж обављати у приватним фирмама, при чему ће сваки свршени високошколац имати могућност да искаже своје преференције по реду приоритета.

Дакле, држава ће, почев од 2013. године уложити додатних 10.000.000 ЕУР за потребе наставка образовања и оспособљавања приправника за самостално обављање занимања, кроз исплате накнада приправницима и одрицања од прихода по основу пореза и доприноса.

То значи да ангажовање приправника неће изискивати трошак послодавцу, а укупно ће доприносити продуктивности економије.

Враћајуци се на причу о заједничкој мисији и подјели одговорности, Влада ће кроз издвајања за накнаде или одрицањем прихода у буџету пружити подршку овом процесу, али ће приватни сектор, такође, морати да покаже сензибилитет и вољу да улаже у кадар.

Очекујем да ће након законских измјена и успостављања и тестирања информационог система који ће пратити приправнилки стаж прва група високошколаца почети да одрађује приправнички стаж у складу са овим концептом јануара 2013. године.

Како смо често у прилици да чујемо да су млади људи вољни да раде и стичу знања потребна за обављање посла, искористићу прилику да најавим да ће Влада у наредних пар седмица по хитном поступку разматрати Приједлог закона о измјенама и допунама закона о волонтерском раду, како би се дио планираног програма вец од идуће године могао реализовати.

Поштоване даме и господо,

Моје кључне поруке су сљедеће:

• Акценат и издвајања се морају све више помјерати са пасивних на активне мјере запошљавања,
• Морамо успостављати механизме који ће утицати на развој предузетничког начина размишљања,
• Током наредних седмица иницираћемо измјене Закона о волонтерском раду, како би се стручно оспособљавање за самостално вршење послова, односно обука привравника без заснивања радног односа, као вид волонтерског рада, признала као одрађен приправнички стаж.
• У наредне двије године у циљу подрске запосљавању, како постојецем тако и подстицању новог, дрзава це улозити по разним основама и програмима ЗЗЗ који укљуцују и нови модел финансирања приправницког стаза, ИРФ, Министарства пољопривреде око 55.000.000. еура, плус субвенције послодавцима за запосљавање тезе запосљивх категорија и активну улогу подстицања нових инвестиција приватног сектора у областима туриза, зелене енергије, пољопривреде, зантства и других предузетницких иницјатива.

Планиране активности Владе усмјерене су на остварење краткорочних ефеката, али ипак, не могу дозволити да се овдје зауставимо. Данашњи скуп посматрам као почетак једне мисије, процеса у који желим да будемо сви укључени.

Стога данас упућујем отворени позив представницима сва три универзитета да дају предлоге (појединачно или заједно) како они дугорочно виде политику запошљавања.

С обзиром на то да питање запошљавања не може бити ваљано разматрано без питања односа понуде и тражње и питања уписне политике, користим прилику да вас обавијестим да ћу, у сарадњи са универзитетима, иницирати спровођење истраживања које ће за циљ имати утврђивање података о томе: 1) колико се студената са три универзитета, чије представнике имамо овдје данас, запошљава, 2) у ком року налазе запослење и 3) колико су њихове просјечне плате, како би нам и ови подаци користили као инпут за године које су пред нама и додатне анализе уписне политике у контексту дугорочног развоја.

Запошљавање је наша заједничка обавеза и одговорност и стога ми дозволите да вас још једном позовем да као партнери, свако у свом домену уложимо напоре у испуњавању мисије запошљавања младих како би »Рачунали на будућност«, како њихову, тако и будућност државе Црне Горе.

Хвала вам!!!