Ауторски текст савјетника министра финансија Борислава Ратковића – „Генс уна сумус“, објављен у рубрици „Форум“, НД Вијести, 16.12. 2011.

Узимајући за наслов овог непретенциозног текста крилатицу по којој смо, ипак, један род на овој планети, пред почетак нове године, учинило ми се стварнијим увјерење да, ипак, припадамо једном истом свијету и да, као мали етнос и систем, дијелимо судбину глобалних промјена, па и оних у сфери тако непредвидиве економије.

Ових дана у свјетској економији брзо се смјењују догађаји узбуркани дужничком кризом који генеришу забринутост и неизвјесност пред развојем догађаја. Глобални систем је уздрман и рашомон могућих рјешења за санирање угроженог раста, колико год да ћиктивииа одбрамбене механизме у оквирима интереса националних економија, ипак афирмише спознају о повезаности економија и припадности глобалном свијету.

Околности везане за грчки дуг и рањивост финансијских перформанси Италије, Шпаније и Португала условиле су одређену концентрацију исходишта нових могућих поремећаја на земље југа, али и ојачале потребу фискалне консолидације и чвршће контроле у оквиру еурозоне, као и већег степена координације економских политика у оквиру ЕУ. Стварна угроженост еурозоне, са опцијама напуштања система од стране појећУних земаља и ограничења у погледу карактера и квантума мјера подршке земљама дужмцима, била је повод за процјене појединих аналитичара о крају пројекта еурозоне са мрачним перспективама у погледу развоја свјетске економије и глобалног финансијског система. Но, чини се да европска идеја, са свим својим бенентима и манама, ипак представља довољно јак мотив да развијени свијет стане у одбрану еура, еурозоне и интегративних процеса који су у току. У том болном процесу, добар дио оптерећења припада најразвијенијим земљама што свакако производи тензије и објективну фрустрацију (не)одговомошћу појецлиних чланица за ефекте управљања надоналним финансијама.

У том контексту, повод за овај текст су појединачна катастрофична виђења позиције црногорске економије, у домаћој лаичкој, па и стручној јавности, која немају довољно објективан и кохерентан поглед на свеукупне прилике, међународни статус, могућности и стварне перспективе у, свакако, хировитим догађањима чији смо актери и свједоци.
Аналитички процес макроекономских токова у трећем кварталу ове године показао је да се црногорска економија налази у процесу благог опоравка, али да тај процес, колико год да у мачајним параметрима охрабрује, није дефинитиван, те да ће у наредном периоду бити суочен с новим изазовима. Промет у туризму је повећан за 10,2%, трговини на мало за 16,2%, вриједност извршених грађевинских радова, тако индикативна за динамику привредне активности, за 2,1%, док је сектор телекомуникација забиљежио раст од 14%. Расли су и индустријски сектори вађења рада и камена и прерађивачке индустрије. На тој основи, процијењено је да је економија Црне Горе у деветомјесечном периоду остварила реални раст БДП-а од око 2% и да су сасвим реални изгледи да се 2011. заврши остварењем пројекције раста од 2,5%, што је, у условима изложености екстерним утицајима и рањивости недовољно стабилизованих транзиционих процеса, сасвим респектабилан резултат.

Наравно, резултат је праћен структурним неусклађеностима, падом инвестиционе активности и, уопште, агрегатне тражње, те недовољном подршком банкарског система пројектима малих и средњих предузећа, што свакако утиче на повећање неликвидности привреде са ризицима у погледу финансијске стабилности. Уз хроничне тешкоће у стабилизовању прилика у веУким мдустријским системима из комплекса металне индустрије, који у структури продукције и извоза свакако представљају значајну ставку, круг објективних тешкоћа није занемаријив.

Виђења објективних могућности развоја у 2012. у основи су везана за очекивано дејство одложеног ефекта економске кризе на основне токове у економији Црне Горе, као и развојна сценарија која чине одговор земаља еурозоне и ЕУ на нове изазове дужничке кризе. Предвиђања неминовне контракције економије у том оквиру условила су да и процес припреме буџета Црне Горе за 2012. обиљежи потреба смањења јавне потрошње, очувања конституисаних обавеза према зарадама у јавном сектору, пензијама и социјалним давањима, те потреба новог задуживања којим би се примамо сервисирале приспјеле дужничке обавезе и створили услови за предвиђено емнинисање буџетског

дефицита до 2013. Рестриктиван приступ изазвао је одређене тензије у форми захтјева за побољшање материјалног статуса појединих сектора у непривреди (образовање, здравство, правосуђе), али је у суштини очуван принцип да се се не може дијелити оно што систем није створио. Овакав приступ у концепту фонмирања буџетског оквира за 2012. годину, уз снажну корелацију са процесом започетих структурних реформи које су усмјерене на јачање одрживости јавних финансија и достизање буџетске равнотеже уз смањење релативног удјела јавног дуга у створеном БДП-у, од релевантних међмрародних институција (ММФ) оцијењен је као "храбар" и компетентан избор у сусрет догађајима који слиједе.

Оно стоје од нарочите важности у процесу обликовања економске политике за 2012. и наредне године, а биће садржано у Пред-приступном економском програму за период 2011-2014. године, који припремају земље кандидати за чланство у ЕУ у оквиру мултилатералног фискалног надзора, уз приоритет стварања услова макро-еко-номске стабилности, ликвидности и фискамих резерви за могуће изванредне кризне ударе, свакако је и компонента развоја. Она је у буџету за 2012. генерално препозната у оријентацији на јачање фискалног капацитета, у релативно ограниченом капиталном буџету (70 милиона еура), очекивањима улагања у неколико развојних пројеката туристичких капацитета и подршке малом и средњем бизнису. Приликом недавних посјета делегација ММФ-а и Свјетске банке потврђена је исправност усмјерења економске и фискалне политике, адекватност употријебљеног економског инструментаријума и усаглашеност развојних виђења са изазовима брзих промјена и њихове повезаности. Зато ће међународне финансијске институције, у пооштреним условима доступности комерајаЈриих кре-дитних средстава и нових инвестиција, посебним кредитним линијама финансијски подржати напоре да се очува стабилност и ликвидност јавних финансија, а банкама понудити кредитни аранжман којим би се подржао сектор малих и средњих предузећа. Ове иницијативе, у сваком случају, представљају израз снажног повјерења међународне заједнице.

Разумљив опрез у погледу имплементације политике проширења ЕУ, судећи по оцјенама које долазе с мериторних адреса, не може да угрози пут Црне Горе ка процесу отварања преговора и чланству у ЕУ. Неки мјесец прије или касније, као датум почетка преговора, није озбиљна тема ако су перцепције дугорочног промишљања неприкосновене.

Зато у 2012. улазимо са извјесношћу успоренијег раста, искушења штедње и опреза, али и вјере у припадност једном свијету који тежи да очува европске вриједности и будућност.

Ауторски текст -Генс уна сумус-.пдф