„Ребаланс буџета – прилагођавање новој реалности“ – ауторски текст министра финансија, др Милорада Катнића

Према пројекцијама ММФ-а, глобални економски раст успориће са 3,8% у 2011. на 3,3% у 2012. години. Еурозона је пред новом рецесијом, а истовремено су несигурност и неизвјесност највећи, од пропасти Лехмана. Кризе дугова Грчке и Португала нијесу ријешене, а највећи ризици долазе од већих економија - Шпаније и Италије. ММФ је процијенио економски пад еурозоне од 0,5%, а Европска комисија од 0,3%. Најснажнија економија Европе, Њемачка, оствариће скроман раст од 0,3%, док ће Италија потонути на -2,2%. И у већини држава Југоисточне Европе економски раст је успорен, а пројекције за 2012. су погоршане. Свјетска банка процјењује да ће привредни раст 2012. године у шест земаља Западног Балкана, укључујући Црну Гору, бити упола спорији у односу на 2011. годину. У цјелини, сада је јасно да ће 2012 година бити врло напорна у Европи.

Неповољно међународно окружење негативно утиче на економију Црне Горе. Обими трговинске размјене, страних инвестиција и кредитне активности су смањени, што условљава нижи економски раст од пројектованих 2%. Први квартал, који је у Црној Гори препознат по циклично мањим буџетским приходима, обиљежили су додатни буџетски притисци. Изразито неповољни временски услови, који су крајем јануара и почетком фебруара економски паралисали Црну Гору, условили су значајно смањење буџетских прихода и створили нове обавезе. У прва три мјесеца 2012, приходи су били нижи за преко 25 милиона еура, у односу на исти период прошле године. Уз то, активирање дијела гаранција за кредите Комбината алуминијума, у износу од 23 милиона еура, значило је потребу обезбјеђења додатног финансирања.

Сплет неповољних екстерних и интерних околности учинио је први квартал 2012. фискално најизазовнијим од почетка кризе. Упркос томе, одржали смо буџетску стабилност и ликвидност. Извршена је додатна контрола и рационализација државне потрошње, без задирања у постојећа права. Измирили смо све редовне и ванредне буџетске обавезе, није било кашњења у исплати зарада, пензија и социјалних права. Уз подршку Свјетске банке и комерцијалних банака, обезбјеђена је већина средстава неопходних за финансирање буџета у 2012. Ликвидан буџет и обезбјеђена средстава значе стабилност и подршку за привреду и финансијски сектор. У овом контексту, иако са неинвестиционим кредитним рејтингом и отежаним условима финансирања, успјешно смо пребродили најтежи буџетски период.

Претходне двије године обиљежио је економски раст од 2,5% на годишњем нивоу. Иако су имплементиране значајне позитивне промјене, још увијек је дуг пут до обезбјеђења одрживог дугорочног раста. Предуслов за наставак раста је фискална и финансијска стабилност. Како бисмо ојачали фискалну стабилност и повјерење међународне финансијске заједнице, потребан је конкретан и кредибилан план мјера које ће додатно смањити дефицит, притисак на задуживање и цијену задуживања. Црна Гора као врло мала, отворена привреда је, по природи, врло осјетљива на погоршање спољних услова. Стога морамо помно да пратимо дешавања у спољном окружењу, анализирамо могућа сценарија утицаја на домаћу привреду и да се активно, одговорно и благовремено прилагођавамо новим реалностима.

Имајући у виду све наведено, Министарство финансија предложило је ребаланс буџета, који предвиђа смањење расхода и повећање пореске основице. На страни расхода, издаци буџета су смањени за 16 милиона еура, што представља 0,5% БДП-а, од чега се највећи дио мјера односи на смањење непродуктивних трошкова, тачније оних који економски не оправдавају камату коју тренутно плаћамо. Заштитили смо развојну компоненту буџета и нијесмо значајније умањивали капиталне пројекте и јавне инвестиције.

Додатно смо предложили и сет фискалних мјера при чему смо бирали приоритете у настојању да се избјегне повећање основних пореза. И уз предложени ребаланс, Црна Гора остаје једна од ријетких држава у Европи која није повећала основе пореске стопе нити смањивала плате, пензије и социјална давања.

Ребаланс буџета и приједлог фискалних мјера које га прате изазвао је велики број коментара и опречних мишљења. Свјесни смо да неке од мјера нијесу популарне и не наилазе на подршку, али су неопходне како бисмо обезбиједили стабилност и избјегли да се дужничка криза озбиљније прелије на Црну Гору. Сви други сценарији, који за посљедицу могу имати већи дефицит и већи раст државног дуга, су много лошији.

Криза у еурозони и криза појединих држава је, у великом дијелу, криза државног дуга, који је убрзано и у континуитету растао посљедњих година. Негативан тренд раста јавног дуга присутан је и у Црној Гори, што нас чини ризичнијим и подложнијим екстерним шоковима, те стога морамо промијенити трендове. Од пресудне важности је да смањимо потребу за задуживањем. Неопходно је да повећамо кредибилитет и омогућимо приступ међународном тржишту, али и да обезбиједимо подршку међународних финансијских институција. Евентуална нова ескалација кризе Црну Гору мора затећи спремном, што значи да не смијемо чекати да се фискални удар из иностранства врло брзо прелије у каматни шок или немогућност финансирања.

Због свега наведеног за Министарство финансија предложени ребаланс представља неопходан корак ка већој стабилности, која је предуслов за одрживи раст и просперитет. У том смислу, предложени ребаланс буџета значи препознавање реалности и доказ одговорности.

Др Милорад Катнић

министар финансија