Будва: Предсједник Владе Игор Лукшић говорио на отварању конференције „Економија Црне Горе - пут до привредног раста“

Транскрипт одговора премијера Игора Лукшића на новинарско питање након учешћа на конференцији “Економија Црне Горе- пут до привредног раста" можете преузети овдје.

Фото галерија

Излагање предсједника Владе Црне Горе Игора Лукшића поводом отварања Конференције на тему “Пут до привредног раста”,
Будва, 29. мај 2012. године

Уважене Екселенције,

Уважене Екселенције,

Поштоване даме и господо,

У тренутку када тражимо што конкретнији и у пракси примјенљив одговор на питања најбољег пута до привредног раста, скуп који данас отварам, у Вашем присуству, има посебан значај. Ова, као и многе конференције које се на сличне теме организују у данашње вријеме диљем Европе, имају исти циљ.

Влада и Привредна комора су природни партнери у свакој озбиљној економији. Стога је данашња конференција у Будви, у организацији Привредне коморе, у присуству представника Владе, еминентних домаћих и страних професора, аналитичара, експерата, привредника доказ континуитета наше сарадње. Вјерујем да ће закључци и препоруке конференције помоћи код конципирања економске политике за наредни период.

Данашња конференција је потврда наше посвећености и озбиљности да се суочимо са економским изазовима. Са визијом и амбицијом да дефинишући дугорочне развојне правце црногорског друштва, имамо кључ да кренемо путем просперитета. На тај начин, валоризоваћемо ресурсе којим располажемо, али и привући оне који своју валоризацију с правом очекују у оквиру црногорског економског простора.

Кључ просперитета је континуитет економског раста. Али не економски раст као циљ сам за себе, за узак круг појединаца. Напротив, његово остварење треба да на нивоу друштва обезбиједи благостање, сигурност, задовољење разноврсних потреба и већи степен квалитета живота за сваког од нас појединачно. Управо искуства указују да се у средњем, а посебно дугом року бенефити високих стопа економског раста расподјељују на све грађане једног друштва. Ова расподјела није линерна. Подаци указују да грађани на најнижој социјалној љествици у богатим државама имају значајно веће нивое дохотка и животног стандарда него што је то случај код становника неразвијених држава са ниском стопом раста. Рјешавати социјалну проблематику тог дијела становништва много је лакше у богатим државама.

Најефикаснији начин да се побиједи криза, да се ријеше проблеми незапослености, сиромаштва, дефицита и јавног дуга је економски раст. Осмишљени покушаји економског раста преточени у само државне мјере, програме и инструменте обично су, до сада, широм свијета доносили више назадовања и сиромашења. Такође, концентрисање економске политике само на мјере фискалног прилагођавања, колико год оправдане, су извор социјалних тензија и у дужем року не могу подстаћи раст економије.

Стога су структурне реформе, смањење оптерећења и баријера политике које подстичу одрживи развој, дају ефекте и охрабрује предузетништво и иновативност. Стварају синергију цијелог друштва да искористи расположиво знање и способности у правом тренутку. Добијамо тако друштво у коме појединац својим радом остварује свој интерес у заједници са другим. С друге стране, то је сигуран пут из друштва у коме појединац очекује да му неко други, прије свега држава, обезбиједи егзистенцију.

Што је задатак државе? Да створи систем који осигурава за економски раст и развој подстицајан институционални оквир. Систем који подстиче предузетнике да уочавају шансе које се указују. Оквир који пружа слободу и сигурност предузетницима да својим знањем, иновацијама и инвестицијама створе нову вриједност за себе, за запослене, за укупно друштво. Без награде онима који преузимају ризик нема напретка друштва у цјелини.

Различите економске школе покушавају да препознају „кривце“ и дају „рецепт“ за дугорочни оправак економије. Истовремено, доносиоци одлука и креатори бизнис амбијента, монетарне власти и привредници се суочавају са изазовима свакодневног живота.

Чињеница је да мале државе, каква је Црна Гора, не могу промијенити глобалне токове, али се у новим околностима морају прилагодити ситуацији, како би њихове економије постале отпорније, конкуретније и виталније.

Како доћи до одрживог економског раста у овом тренутку?

Данас се у Европи поставља “лажна” дилема између "штедње" и "раста". Ови термини нијесу упоредиви.

"Штедња" је врста политике. Данас у многим државама нужан избор које доносиоци одлука могу направити. Супротно штедњи је већа потрошња, али она је дијелом одговорна за нагомилане проблеме дефицита, дуга и структурних дебаланса.

"Раст" није политика, већ жељени исход. Раст је једина могућа посљедица имплементација добрих политика. Искуство и истраживања показују да добре политике у функцији раста значе промоцију економских слобода, предузетништва, знања и иновација. Такво друштво градимо у Црној Гори.

Фактори као што су обилни природни ресурси, добро обучена радна снага и доступност нових технологија могу позитивно утицати на раст, али нису довољан услов за раст. Да су ресурси кључна детерминанта богатства националне економије Венецуела би, примјера ради, била богата, а Тајван сиромашан. А уколико би доступност технологији гарантовала успјех Совјетски Савез би још увијек постојао као економски снажна држава.

Питамо се што је важно за развој, за економски раст? Важне су институције. Тога су данас свјесне главне међународне финансијске организације, попут Свјетске банке, која у посљедњих десетак година мјери квалитет пословног окружења по земљама. Није новост да су институције важне за економски раст. И Адам Смит је разлоге просперитета тражио у ниским порезима, добром дијељењу правде, слободној трговини и миру. То у детаље објашњавају институционални економисти од 1970-их. То никад нису престали да тврде аустријски економисти, чије становиште ми је, лично, као економисти блиско.

Поштоване даме и господо,

Вријеме у коме живимо тражи ефикасне одговоре. Што је прави одговор за црногорску економију?

Црногорски економски систем је био креиран као дио цјелине југословенског система који више не постоји. И не само да не постоји, него се на том простору у међувремену позиционирао читав низ нових економских субјеката са знатно оштријом тржишном утакмицом. Нијесмо више у држави са планском, централизованом економијом, затвореном за производе споља. Судионик смо свјетске економске утакмице.

Морамо доказати своју конкурентност. А ту конкурентност нам нико неће даривати. Морамо је зарадити. Зато је питање на које треба као друштво да одговоримо како подстаћи раст продуктивности која је нижа од европског просјека, и како да људи буду активни судионици тржишта рада. Из тог разлога су важне пензијске реформе, реформе тржишта рада и социјалне заштите. До сада спроведени захвати свакако иду испред једног броја европских земаља, али је питање да ли ће у дугом року бити довољни. Томе треба додати и мјере за унапрјеђење стања у области здравства и образовања. Успјешно спровођење ових мјера у дугом року гарантује динамику и конкурентност једног друштва.

Свједоци смо да су географски мали простори често средишта свјетског капитала. Сви заједно морамо учинити додатан искорак да на простору Црне Горе привучемо што више капитала. Данас нико себи не смије дозволити луксуз губљења било ког респектабилног инвеститора. То је наш одрживи приступ тржишта капитала. Морамо искористити своје потенцијале, препознати своје стратешке предности, понудити их као инвестициону шансу, улагати. Али и бити отворени за улагање, заокружити унутрашње тржиште, створити производе препознатљиве у свијету. Једино на тај начин ћемо нашу понуду обогатити, употпунити, а наше ресурсе искористити.

Слиједећи позитивне примјере Црна Гора је настојала и настоји да размјеном искустава са инвеститорима гради партнерски однос, однос у коме ће обострани интерес бити гарант дугорочног развоја. То је процес у коме смо научили и у коме учимо, процес који траје и трајаће, јер Црна Гора има ресурсе који настављају да привлаче међународну пажњу.

Располажемо са енергетским потенцијалом у сектору који глобално посматрано има најбољу перспективу. Истовремено, тај потенцијал је могуће користити на „зелени“ начин. Туристичким потенцијалом који је већ препознат кроз пројекте који се активно реализују или су у зачетку. Пољопривредним потенцијалом који прати туризам. Не треба заборавити ни индустријску производњу, металопрераду, дрвопрераду, разне услужне дјелатности. Колико год изгледали одређени субјекти у овом тренутку безнадежан проблем увјерен сам да и даље могу представљати озбиљну окосницу извоза.

Поједине економске области потребно је додатно подржати наставком улагања у инфраструктуру. Огроман и видљив рад на унапрјеђењу инфраструктуре треба наставити и у наредним годинама како би се у наредне 3 године уложило најмање 150-200 милиона еура у различите пројекте. И богат људски потенцијал који је у развоју и неопходан као подршка свим осталим. Перспектива Црне Горе је у реалној могућности да буде атрактиван систем који ће нудити комплетну понуду.

Економска политика Владе је управо на том становишту. Кредибилан смо међународни партнер. Интеграционо напредовање креира оквир који је привлачан за домаће и стране улагаче јер подстиче правну сигурност. Конкурентан порески амбијент бива све више препознат. Успјели смо да у времену кризе задржимо ниске пореске стопе. Суштина је у опорезивању врсте потрошње, употребе доходка које је усмјерено луксузној потрошњи, а не опорезивање доходка. Истовремено, стварамо услове да подстакнемо регионални развој. Недавно смо усвојили акциони план конкретних мјера, а томе треба додати и пореске стимулације за улагања у производне погоне у бизнис зонама.

Умјесто да мијењамо пореске стопе, треба да мијењамо себе, начин размишљања да не би подрили темеље економске одрживости Црне Горе. Трошимо мање, оправдавајући на тај начин повјерење инвеститора. Јавна потрошња је данас сведена на око 40%, а до 2016 јавни дуг ће бити оборен на око 42% БДП. То говори јако пуно о кредибилности политике јавних финансија. Радећи на унапређењу стања у областима извршавања уговора, добијања грађевинских дозвола, започињања бизниса, плаћања пореза и регистрације непокретности даље унапрјеђујемо пословно окружење за предузетнике и инвеститоре у Црној Гори. Међународни индикатори конкурентности потврда су нашег исправног пута.

Ребаланс буџета и анти-кризне мјере за 2012. годину наш је одговор да се на најадекватнији начин супротставимо економским изазовима са којима се суочава Европа, односно и Црна Гора. Одговор на проблеме, а не стављање проблема под тепих. Заправо, олако нуђење рјешења је неодговорно, чак и неинтелигетно. Свјесни да било какво друго понашање води у економски суноврат из кога се тешко излази. А тада има најмање социјалне правде.

Краткорочна рјешења увелико узимају данак у европском економском простору. Државе које су на вријеме интервенисале, користећи често тешке и непопуларне мјере данас се налазе на путу економског опоравка. Оне које то нису урадиле зарад тренутних куповина социјалног мира тешко да могу успоставити стабилнији политички оквир неопходан за даље економске мјере. Да не говоримо о могућности буџетске интервенције која омогућава финансијску стабилност.

Након спроведених реформи и примјене финансијског законодавства, вјерујем да је свима јасно, да смо као Влада на вријеме повукли тешке и непопуларне резове како би омогућили стварање нових и здравих основа за даље снажење економије. Вјерујем и да је данас, без обзира на све критике, економски систем на здравијим основама него прије неку годину. Једна смо од ријетких земаља у Европи која је компензирала рецесионе губитке из 2009, и у којој према посљедњим подацима незапосленост опада. У којој и ове године хиљаде радника из региона тражи своју шансу.

Ипак, иако сам сигуран да је било једнако тешких, па и тежих економских периода у посљедњих неколико деценија, ниједног тренутка не треба сметнути тежину економско социјалне слике с ума. Свјесни смо чињенице да ћемо и у наредном периоду доносити тешке и одговорне одлуке. Одлуке које ће у крајњем одржати црногорску економију, а грађанима чије стрпљење треба цијенити створити услове да квалитетно живе од свог рада.

Даме и господо,

Сви ми морамо одиграти позитивну улогу како би у овом сложеном процесу пронашли праву мјеру успјеха, одрживости, али и социјалне одговорности и солидарности.

Наша обавеза је да снажимо економију Црне Горе. Економију која подржава иновативност и предузетништво, истраживање и развој, усвајање нових технологија, истовремено уграђујући у економски систем механизме који ће осигурати брзо прилагођавање промјенама на глобалној сцени.

Хвала!