Регистар новчаних казни и прекршајне евиденције, реформа прекршајног поступка

Регистар новчаних казни и прекршајне евиденције успостављен је 1. септембра 2011. године (РНКиПЕ), и представља централизовану електронску базу података, која се у складу са Законом о прекршајима води у Министарству правде и људских права. У Регистру је унесен шифрарник са 129 закона који садржи: назив закона, прекршајне одредбе, чланове закона, ставове, тачке и алинеје из којих је утврђен прекршај као и висину прописане казне. Приступ Регистру се остварује путем web апликације. Регистар садржи податке о свим издатим прекршајним налозима са подацима о окривљеном, учињеном прекршају, изреченим новчаним казнама, заштитним мјерама и трошковима поступка, као и датум коначности и извршности прекршајног налога.

Новчане казне и трошкови поступка који су изречени на основу коначног и извршног прекршајног налога или правоснажне и извршне одлуке суда одмах се уносе у Регистар новчаних казни као дуг и остају у бази података док окривљени, односно кажњени не плати пуни износ новчане казне и трошкова поступка.

Овај регистар је комплексан систем који је повезан са другим информационим системима ради размјене података релевантних за његов рад. Кроз Регистар су повезани сви државни органи, органи локалне управе и подручни органи за прекршаје, који имају надлежности у изрицању прекршајних санкција (укупно 37 органа).

До сада је у Регистар унијето укупно 129.424 прекршајних налога/рјешења.

Није Регистар једина новина уведена новим Законом о прекршајима који је ступио на снагу 1. септембра 2011, већ су уведени и други савремени стандарди попут прекршајног налога чијом се примјеном велики број предмета рјешава изван суда; прекршајни поступак је поједностављен и завршава се на једном усменом претресу; споразумом о прихватању одговорности и санкције између овлашћеног органа и окривљеног поједностављује се такође убрзава прекршајни поступак; уводен је институт повраћаја у пређашње стање; стварна надлежност за одлучивање у прекршајним предметима пренесена је на судове, дефинисан је нови начин достављања писмена; новчане казне се сада могу извршити и пасивним извршењем преко Регистра новчаних казни, принудном наплатом и замјеном новчане казне казном затвора, елиминисана је наплата новчаних казни на лицу мјеста и установљен је систем праћења и осигуравања њиховог плаћања, по први пут се уводи рад у јавном интересу који може бити изречен умјесто новчане казне или казне затвора уз сагласност окривљеног; умјесто казне затвора може се изрећи условна осуда.