- Влада Црне Горе
Министарство одбране Чикашки самит потврдио кредибилитет Црне Горе - По...
Чикашки самит потврдио кредибилитет Црне Горе - Побједа, 03. октобар 2012.
Свака држава има тенденцију да у континуитету унапређује свој безбједносни и одбрамбени сектор, те да креира оквире дугорочне стабилности и сигурности. Темељи таквог институционалног устројства постављају се кроз законодавство и на најбољи начин осликавају и одговарају индивидуалним капацитетима и реалним потребама државе. Ипак, сваки покушај реализације великог подухвата који има за циљ гарантовање безбједности наилази на ограничења уколико не постоји подршка идентификованих партнера.
Имајући у виду нове пријетње и ризике по свјетски мир, а тиме и безбједност свих актера међународне заједнице, принципи прагматизма долазе у први план. Самим тим, у времену великих глобализационих токова међународни субјекти су у узајамној сарадњи пронашли прихватљив механизам суочавања са препознатим проблемима XXИ вијека.
Прихватајући неминовност да у данашњим измијењеним условима дјеловања питање безбједности више није ограничено на област заштите грађана, имовине, те територијалног интегритета и суверенитета појединачне државе, међуповезивање на регионалном и међународном плану постаје приоритет. Флексибилне мултилатералне безбједносне структуре омогућавају државама да ефикасније штите своје интересе него што би то могле у случају да се ослањају искључиво на сопствене ресурсе.
Позиционирање Црне Горе
Током шест година од обнове независности, Црна Гора је прешла дуг пут у области изградње и унапређења безбједносног и одбраменог система. Урађено је много и у процесу имплементације стандарда који ће представљати корак напријед у правцу остварења пројектованих спољнополитичких циљева, посебно у дијелу чланства у Европску унију и НАТО.
Кроз координисану акцију државних безбједносних и одбрамбених институција стварани су услови за унапређивање онога што је идентификовано као најефикаснији механизам суочавања са препознатим проблемом.
Намјера је била да се обезбиједе потребни нивои операбилности и адекватан одговор у области заштите територијалног интегритета и цјелокупног друштва од елемената кршења прописаних норми и међународних стандарда.
Тенденције позиционирања Црне Горе као модерног и демократског друштва, чланице Европске уније и НАТО-а те поузданог партнера у региону, током претходног периода давале су смјернице за спровођење усвојених стратегија, акционих планова и програма у правцу даљих реформи које ће обезбиједити напредак и просперитет грађана.
Шефови држава и влада чланица НАТО-а су на Самиту у Чикагу упутили низ похвала Црној Гори на рачун постигнутих успјеха у спровођењу значајних политичких, економских и одбрамбених реформи. Позитивне поруке са Самита, као и отварање процеса преговора за чланство у ЕУ довољна су потврда остварених резултата, као и кредибилитета који наша земља већ сада ужива на регионалној и међународној заједници.
Приоритети система
Национална безбједност реално се остварује развојем и координацијом свих инструмената државне власти која је организована и функционише унутар свеобухватног, интегрисаног система. У оквиру тог система, појединачне институције у дијелу својих надлежности спроводе активности на плану реализације планираних одбрамбених и безбједносних циљева.
Допринос Црне Горе безбједности региона Западног Балкана и шире, њена активна улога у активностима регионалне сарадње, као и учешће у мисији ИСАФ само су неки од показатеља постојеће опредијељности да креирамо професионалне, стручне и ефикасне оквире безбједносних институција које ће дати свеукупан допринос систему регионалне, али и међународне безбједности.
Активно учешће у регионалним иницијативама и организацијама, креирање правних, структуралних и институционалних елемената зарад стварања повезаног и конзистентног безбједносног и одбрамбеног система који почива на узајамној контроли и равнотежи одговорности, као и ефикасна политичка и одбрамбено-војна сарадња Црне Горе и НАТО-а приоритети су црногорског друштва.
Истовремено, имплементација обавеза из другог Годишњег националног програма (АНП) у оквиру Акционог плана за чланство (МАП), постепено бројчано смањење војника у Авганистану, наставак учешћа припадника ВЦГ у УН мисији УНМИЛ у Либерији и ЕУ операцији АТАЛАНТА, неизоставан су дио програма активности и инте-
реса за предстојећи период. Реформа сектора одбране, која се одвија у складу са модерним принципима на којима су засновани системи одбране земаља чланица НАТО, подразумијевала је и усклађивање постојећих законодавних оквира. Измјеном Закона о одбрани, Министарству одбране додијељени су и војно-обавјештајни послови, а усвојена је и нова формација команди и јединица Војске Црне Горе, као и систематизација и организација предметног министарства. У складу са најбољим примјерима из упоредне праксе, надзор над обавјештајним и контраобавјештајним пословима у Министарству и Војсци обављају Влада, Скупштина и Савјет за одбрану и безбједност.
Упоредо, кроз најављене „смарт дефенце” и „цоннецтед форцес” иницијативе НАТО-а, Министарство одбране биће као и до сада, носилац процеса даљег јачања одбрамбених капацитета, те специјализације националних снага ради стварања и одржавања способних, ефикасних, интероперабилних и модерних снага уз финансијску и оперативну подршку Алијансе, те препоруке партнера.
Сљедећи важан корак у правцу дефинисања развоја способности Војске Црне Горе у периоду од 10 година представља Стратегијски преглед одбране СПО, који обезбјеђује смјернице даљих промјена одбрамбеног система Црне Горе.
Умјесто закључка
У датом историјском моменту више није могуће пронаћи инстанце у обликовању и структуирању заједнице, а да немају потребу за неком формом и начином заштитног организовања.
Циљ сваког друштва је да у својој организацији и изградњи неопходних инструменталних механизама осигура општу безбједност и функционисање поретка. С тим у вези, сви комплементарни процеси у којима је Црна Гора узела учешће (чланство у ЕУ и НАТО, регионална сарадња, добросусједски односи, реформа друштва са акцентом на реформу сектора одбране) налазе се у служби оснаживања владавине права, даље демократизације, борбе против савремених безбједносних и одбрамбених трендова који угрожавају егзистенцију и напредак појединачних друштава. Само дјелујући у оквиру постојећег система који је комплементаран са високим међународним стандардима који прате ове области, а што је у корелацији са европским и евроатлантским интеграцијама, свака институција даће и у наредном периоду пун допринос реформи цјелокупног друштва на начин који ће подићи свијест о потреби изградње одговорног система одбране који је подложан константним измјенама и прилагођавању.