Одржан X састанак Форума за дијалог са представницима цивилног друштва

Дана 11.12.2012.године Министарство за људска и мањинска права, Одјељење за послове родне равноправности одржало је скуп у хотелу Црна Гора, на којем се размотрио нацрт Плана активности за постизање родне равноправности у Црној Гори за период 2013-2017. године. План активности (ПАПРР) представља развојни документ за имплементацију политике родне равноправности. Заснован је на међународним и домаћим правним изворима који третирају проблематику родне равноправности. ПАПРР се доноси за период од четири године и то за области дефинисане Пекиншком декларацијом и Планом за акцију.

Састанак је одржан у времену од 11-13х, а скупу је присуствовало 27 учесника/ца из министарстава, синдиката, невладиних организација, као и  посланица у Скупштини Црне Горе.

Присутнима се на почетку обратила гђа Ирена Бошковић координаторка Одјељења за послове родне равноправности, представила нацрт Плана активности за постизање родне равноправности у Црној Гори за период 2013-2017. године и упутила присутне у саму садржину ПАПРР-а.

Од 12 критичних области у којима је најизраженија родна неравноправност у Пекиншкој декларацији, Црна Гора се, за разлику од претходног ПАПРР-а опредијелила за девет области у којима намјерава у наредном временском периоду да дјелује у циљу постизања родне равноправности.

Након представљања нацрта ПАПРР-а, учесницима је остављена могућност да дају своје мишљење и сугестије како унаприједити овај текст и спровести га у пракси.

Сви присутни су углавном похвалили документ, неки су сматрали да је преобиман, док су други напротив изнијели став да је документ  урађен баш тако да се може лако уочити да ли се све што се предвидјело заиста и реализовало.

Гђа Маја Лаковиц, замјеница Заштитника људских права и слобода истакла је да је у нацрту ПАПРР-а у Закону о забрани дискриминације препозната институција Заштитника људских права и слобода, али да то није учињено у дијелу описа институционалних механизама за родну равноправност, а с обзиром да Заштитник/ца људских права и слобода представља прву адресу на коју се грађани могу обратити у случају дискриминације, предложила је да се институција Заштитника/це и ту уврсти. Приједлог је прихваћен и унешен у текст ПАПРР. Она је навела да се често дешава да судски спорови дуго трају и да жене често нису у могућности да плате адвоката да им напише тужбу, те да то могу учинити у овој институцији, а осим тога Заштитник/ца је овлашћена да се умијеша у судски поступак у случају дискриминације или да упути оштећеног/ну да искористи друга правна средства уколико сматра да би то било ефикасније. Она је додала и то да Заштитник/ца даје општу слику о стању дискриминације кроз посебне извјештаје које достављају Скупштини, те да могу бити партнери у свим активностима које су едукативног и савјетодавног карактера. 

Гђа Анђелка Рогач из Министарства вањских послова дала је сугестију да се у погледу Резолуције 1325 и међународне политике и сарадње Министарство вањских послова наведе не као носилац активности, већ као партнер, док кад је у питању балансирање заступљености мушкараца и жена у преговарачким тимовима предложила је да буду носиоци активности, што је прихваћено. Кад је у питању извјештавање ЦЕДАW Комитета, с обзиром на то да Министарство не примјењује закључне коментаре и не саставља извјештаје, предложила је да и ту буду уврштени као партнери.

Гђа Смиљана Радусиновић, представница Министарства културе, изнијела је став да би по њеном мишљењу било корисно уврстити у ПАПРР и предлог како убрзати и постаћи судске спорове у случају развода брака. Она сматра да се ова мјера треба наћи под неком тачком из разлога јер су имовински спорови веома спори, дешава се да се некада воде и по 20 године послије развода брака а да то трпе управо жене и дјеца, јер у већини случајева су мужеви ти који уживају станове,док их жене напуштају, на шта је гђа Маја Лаковић приговорила и истакла да одуговлачење спорова јесте проблем, али не толики колико је то био случај раније. Истакла је и то да њој није познато да судски спорови трају 10-20 година, има екстремних случајева, али да то није пракса, а осим тога грађанима на располагању у оваквим случајевима стоје тужбе које могу упутити суду, Заштитнику/ци, као и Министарству правде, те је с тога она против тога да се овакве мјере уврсте у ПАПРР.

Гђа Сенка Кликовац, представница Министарства здравља истакла је да је документ по њеном мишљењу преобиман, да има истих ствари које се понављају и да га у том смислу треба преуредити. Она сматра да су мјере преопширне, да се и код економије, здравства и образовања неке ствари поклапају, па сматра да се то може ставити у једну мјеру. Такође је истакла да је важно предвидјети само оно што се може реализовати. Нагласила је да ће свој предлог из области здравља доставити у року два дана.

Гђа Радмила Ђаконовић, представница Министарства одбране изнијела је примједбу да нигдје није видјела контакт особе за родну равноправност у опису институционалних механизама, па је указала на потребу да се то исправи што је прихваћено и укључено у текст.

Гђа Нада Дробњак, посланица у Скупштини Црне Горе је прије свега похвалила радну групу која је радила на изради документа и додала да су активности постављене баш тако да се види шта ће ко радити и да их институције морају завршити у предвиђеном року, тако да овај документ поставља одговорност онамо гдје треба код свих. Истакла је да је јасно препознато и да се тачно види, што је и веома важно, да институције морају да одвајају из буџета за реализацију активности, па је у том погледу добар примјер Министарство одбране. Међутим, оно што се по њеном мишљењу појављује као проблем јесте питање како препознати Комисију за додјелу средстава као партнера, заправо како може да јој се Планом активности наметне да одвоји средства и тиме подржи неки пројекат? Комисија се не може наћи као носилац активности, јер би то значило да вршимо притисак на њихово одлучивање коме ће дати предност. Дала је предлог да се међу критеријумима постави нпр. одређивање процента издвајања средстава за реализацију активности НВО у складу са ПАПРР-ом. Поред тога, она је истакла да се и новоформирани Политички клуб за борбу против насиља у породици може препознати као партнер у реализацији активности које се односе на родно засновано насиље.  

Гђа Гордана Вукчевић из Завода за запошљавање сматра да документ није преобиман, нарочито када се погледа са становишта носилаца. Она је истакла да је важно да се нешто покрене, па иако се не заврши, јер ће се по њеном мишљењу поједине ствари саме од себе развијати временом. Такође је додала да је документ урађен доста коректно и у складу са оним што су они у Заводу за запошљавање радили.

Гђа Биљана Зековић, СОС телефон Подгорица, је прво сугерисала да треба обратити пажњу на језичке корекције у дефинисању циљева, а затим је додала да оно што би било неопходно јесте да се спроведе активност да и родна равноправност као област буде финансирана из средстава Комисије за расподјелу средстава НВО. Она сматра да се мора доћи до ситуације да постоји област родне равноправности, па у оквиру те области да се реализују пројекти. Дала је предлог за покретање иницијативе да се у оквиру јавних фондова укључи програм родне равноправности. На њено излагање коментар је дала гђа Зденка Поповић, посланица у Скупштини Црне Горе и уједно одборница у Скупштини Главног одбора Главног града, која је истакла да код њих није до сада ни дошла иницијатива да се финансира неки пројекат из области родне равноправности, нити постоји политичка воља да се то уради,ј ер просто нема средстава.

Гђа Весна Секулић, НВО “Нора” из Никшића дала је примјер како су лобирањем у Србији постигли одвајање средстава. Такође, истакла је да у радним групама и на састанцима не види мушкарце из министарстава, па је сугерисала да би требао бити пропорционалан бр. мушкараца и жена, јер се по њеном мишљену без њих не може израдити ваљан документ.

Након што су изнијели своје мишљење, учесници су потврдили да ће у наредна два дана доставити и електронским путем сугестије које се односе на области за које су они понаособ надлежни, како би се на најбољи начин предвидјеле оне ствари које се могу и имплементирати у пракси.

На крају састанка је закључено да ће Одјељење за родну равноправност након добијања сугестија финализовати текст документа и покренути процедуру за усвајање истог на Влади.