Суад Нумановић: Закон о вјерским заједницама до краја године

Министар Нумановић за Побједу говори о значају новог закона о правном положају вјерских заједница, потписивању уговора са православном заједницом у Црној Гори, препорукама Савјета за људска права Уједињених нација, а одговара и на питања о антидискриминационој политици, обавезама у заштити мањинских и људских права у процесу европске интеграције…

Министар за људска и мањинска права Суад Нумановић казао је у интервјуу Побједи да је програмом Владе за ову годину предвиђено доношење новог закона о правном положају вјерских заједница, којим ће се ово питање уредити у складу са новим друштвеним и политичким приликама, значајно другачијим од седамдесетих година прошлог вијека - 1977. године, када је донијет још важећи пропис. Министар Нумановић се прошле недјеље састао са представницима вјерских заједница у Црној Гори, а фокус њиховог интересовања био је управо будући закон.

Министар Нумановић у разговору за Побједу коментарише препоруке Савјета за људска права Уједињених нација, чији је Црна Гора члан од 1. јануара, а одговара и на питања која се тичу обавеза државе у заштити мањинских и људских права у процесу европске интеграције, антидискриминациону политику…

ПОБЈЕДА: Да ли је почела израда новог закона о правном положају вјерских заједница у Црној Гори?

НУМАНОВИЋ: Закон о правном положају вјерских заједница из 1977. године донијет је у значајно другачијем друштвеном окружењу и одавно је препозната потребе да се замијени новим нормативним актом који ће цјеловитије препознати и уредити односе у овој области адекватно данашњем тренутку. Доношењем закона о правном положају вјерских заједница уредиће се питања од значаја за вјерске заједнице, у складу са новим друштвеним и политичким приликама, и то је наредни корак који слиједи. Значај овог питања и његова актуелност водили су нас да се предлог овог закона у Владиној процедури нађе до краја ове године.

ПОБЈЕДА: Представници вјерских заједница, током прошлонедјељног састанка, тражили су да буду укључени у израду закона. Да ли сте планирали да их укључите и на који начин?

НУМАНОВИЋ: Конструктиван допринос и сугестије у једном овако комплексном и захтјевном процесу су добродошле. Стога ће укључивање представника вјерских заједница и цивилног сектора у израду закона, било непосредно или кроз дијалог током будуће јавне расправе, уз уважавање и оних који износе различита гледишта, дати додатни квалитет тексту закона.

ПОБЈЕДА: Питање правног положаја вјерских заједница је врло осјетљиво. Очекујете ли проблеме током припреме, нарочито током примјене новог акта?

НУМАНОВИЋ: Свјесни смо комплексности овог питања и чињенице да ће бити прилично захтјевно и изазовно израдити поменути текст закона. Међутим, и поред очекиваних проблема, спремни смо на пуну сарадњу са представницима вјерских заједница и увјерења да ћемо заједнички успјети да израдимо закон који ће бити примјенљив у пракси.

Обавеза је државе да нађе, предузме и искористи све друштвене, политичке, уставне и законске модалитете да заштити слободу вјероисповијести као основног људског права, уважавајући посебности и разлике и истовремено стварајући предуслове за њихову коегзистенцију.

Подсјетићу да је по обнови независности Црна Гора, оквир вјерских слобода дефинисала доношењем Устава 2007. године, на начин што вјерске заједнице одваја од државе, као равноправне и слободне у вршењу обреда и вјерских послова, треба да подстиче заштиту увјерења појединца по питању вјере, али и храбри узајамно поштовање и толеранцију једних према другима, било да припадају другим вјерама или атеистима.

ПОБЈЕДА: На састанку са црквеним великодостојницима рекли сте да сте спремни да потпишете споразум и са Православном црквом у Црној Гори. На коју сте цркву мислили?

Потписивањем Темељног уговора између Црне Горе и Свете Столице и уговора о питањима од заједничког интереса са Исламском заједницом у Црној Гори и Јеврејском заједницом у Црној Гори конкретизована је владина политика на унутрашњем и вањском плану у циљу остварења не само уређења односа од заједничког интереса између државе и вјерских заједница, већ и подстицај подизања на виши ниво међувјерске сарадње.

Неспорно је да овај однос ни у ком случају не може бити заокружен без православне вјерске заједнице, како због њене историјске улоге, тако и њеног значаја за садашњост и будућност унутрашњих односа у црногорском друштву. Влада у континуитету показује пуну спремност да се до једног оваквог споразума и у том дијелу дође. У том смислу, отворени смо за потписивање споразума са свим репрезентима православне заједнице у Црној Гори.

ПОБЈЕДА: Које су кључне активности министарства на чијем сте челу у спровођењу антидискриминационе политике?

НУМАНОВИЋ: У области људских права приоритетне активности ће бити усмјерене на усаглашавању Закона о забрани дискриминације и Закона о заштитнику људских права и слобода са правном тековином ЕУ, али и активности на спровођењу едукације и промоције антидискриминације са циљем јачања свијести и сензибилитета државне администрације, полиције, правосуђа и најшире црногорске јавности.

Не треба заборавити чињеницу да је Црна Гора недавно постала и чланица Савјета за људска права УН, те да ће и чланство у Савјету бити наш приоритет. Подсјетићу вас да је најкрупнији корак у обезбјеђењу системских услова за борбу против дискриминације у Црној Гори је учињен успостављањем стабилног законодавног и институционалног оквира за остваривање, заштиту и унапређење људских права и слобода, а оно што нам предстоји је његова потпуна имплементација.

ПОБЈЕДА: Шта очекујета отварањем поглавља 24 у дијелу заштите људских права? Хоће ли Европска комисија уважити наше напоре на овом пољу?

НУМАНОВИЋ: Људска права чине значајно мјесто у процесу европских интеграција, нарочито када су у питању поглавља 23 и 24. У том смислу је важно ефикасно радити на примјени законских рјешења и стратешких докумената јер, као што сам раније рекао, успостављен је стабилан оквир када је у питању остваривање људских права и слобода, али је сада на држави да покаже спремност и одлучност да оно што је записано у законима, примијени у пракси. Европска комисија поздравља напоре Црне Горе у овој области и управо инсистира на имплементацији прописа.

ПОБЈЕДА: Црна Гора је од Савјета УН за људска права у Женеви, чија је од скоро чланица, добила 126 препорука. На шта се конкретно односе?

НУМАНОВИЋ: Препоруке се могу подијелити на сљедеће области – Јачање капацитета заштитника људских права и слобода, Ефикасна примјена закона о забрани дискриминације, Примјена стратегија и акционих планова из области антидискриминације, нарочито осјетљивих група, као што су дјеца, особе са инвалидитетом, жене, жртве насиља и трговине људима, мањинска популација, нарочито Роми, расељена и интерно расељена лица, Унапређење родне равноправности, нарочито кроз повећање учешћа жена на мјестима одлучивања и заштита жена од насиља, Унапређење борбе против трговине људима, Независност правосуђа, Имплементација закона из области корупције, Слобода изражавања и истраживање напада на новинаре, Унапређење права особа са инвалидитетом, нарочито када је у питању приступ образовању и запошљавању.

Црна Гора ће радити на имплементацији наведених препорука у наредом четворогодишњем периоду. Коначан став и виђење државе на закључке, препоруке и добровољно преузете обавезе изречене током сесије 28. јануара Црна Гора ће заузети на пленарној сесији Савјета за људска права која је заказана за јун 2013.

ПОБЈЕДА: Обећали сте боље услове за припаднике ромске и египћанске заједнице у Црној Гори. Шта планирате да урадите?

НУМАНОВИЋ: Када је у питању побољшање услова ромске и египћанске популације у Црној Гори наставићемо активности на спровођењу зацртаних политика, нарочито стратегије за побољшање положаја Рома и Египћана 2012-2016, како би учинили даље помаке на социјалном укључивању РЕ популације у црногорско друштво. Као и до сада, наставићемо стипендирање средњошколаца и студената, набавку уџбеника за све ученике/це ромске и египћанске популације као и све активности које имају за циљ боље интеграцију ове популације у црногорско друштво. Не треба заборавити чињеницу да у јуну 2013. године Црна Гора преузима предсједавање регионалним пројектом „Декада укључења Рома 2005-2015“, те треба осмислити и артикулисати наше приоритете и интересе кроз ову иницијативу.

ПОБЈЕДА: Прва црногорска поворка поноса најављена је за јун ове године. Организатори очекују да овај ресор именује представника у организационом одбору. Јесте ли размишљали да персоналним учешћем подржите поворку?

НУМАНОВИЋ: Моја обавеза и обавеза државе је да подржимо право на слободно окупљање, као једно од основних људских права које је загарантовано свим релевантним међународноправним документима, као и позитивним правом Црне Горе. То право, као и друга људска права, се не смију доводити у питање, сто представља и мој јасан однос према црногорској паради поноса.

Ниједна Влада у свијету не организује параду поноса, а када се таква иницијатива појави од представника интересних група ја ћу се према њој однијети са осјећајем пуне озбиљности и сензибилности, као сто то чине моје колеге у савременим демократским друштвима. Штавише, кроз стратешки приступ побољшања положаја ЛГБТ особа, моје министарство конципира конкретне мјере које це мијањати образац понасања према рањивим групама у друштву, што води ка већој отворености и демократском приступу поштовања начела једнакости.

За вјерске заједнице ове године издвојено 200.000 еура

- У Црној Гори је, према подацима МУП-а регистровано 17 вјерских заједница. Министарство за људска и мањинска права је у буџету за 2013. годину за њихове потребе опредијелило 200.000 еура. Након комуникације са свим вјерским заједницама направићемо правила за расподјелу тих средстава. Треба подсјетити да је Влада подржала изградњу и реконструкцију низа вјерских објеката у Црној Гори као и партиципирала у трошковима пензијског и здравственог осигурања свештених лица – каже министар Нумановић.

У току 2012. године, преко буџета Министарства за људска и мањинска права и буџета Министарства правде и људских права, вјерским заједницама у Црној Гори је укупно уплаћено 182.629.08 еура. Уплаћена средства по вјерским заједницама су сљедећа:

- Исламска вјерска заједница у Црној Гори – 25.100 еура;

- Црногорска православна црква – 68.750 еура;

-Православна митрополија црногорско-приморска, укупно – 28.779,08 еура, од чега Епархији будимљанско-никшићкој 5.000 еура;

- Католичка црква – 47.000 еура;

- Јеврејска заједница у Црној Гори, укупно 13.000 еура.

Закон прецизирао ко могу бити чланови мањинских савјета

ПОБЈЕДА: Министарство би ускоро требало да усагласи нацрт правилника о избору мањинских савјета. Актуелини предсједници савјета, међутим, сматрају да он не представља новину у односу на претходно рјешење и да савјети ни овај пут неће бити лишени политичког утицаја. Ваш коментар?

НУМАНОВИЋ: Правила за избор чланова савјета су финализована и биће објављена у што скоријем временском року. Суштинска измјена у односу на претходни документ се састоји у већој улози и одговорности самих савјета у процесу конституисања ових тијела. Такође, не треба занемарити чињеницу да је Закон о мањинским правима омеђио многа питања која се тичу савјета, а да су правила технички документ за спровођење тих законских одређења. Закон о мањинским правима и слободама прецизирао је која то лица могу бити чланови савјета по функцији. Тај дио партијског утицаја у савјету је, с обзиром на надлежности савјета, потребан и неизбјежан. Битно је да политички утицај, па и политички утицај једне партије, не буде доминантан.

Интервју министра Нумановица дневном листу Побједа