- Влада Црне Горе
Излагање потпредсједника Марковића на састанку ску...
Пажња: Садржај ове странице је дио архивског садржаја и односи се на претходне сазиве Владе Црне Горе. Могуће је да су информације застарјеле или нерелевантне.
Архива
Излагање потпредсједника Марковића на састанку скупштинског Одбора за антикорупцију
Објављено: 27.03.2013. • 20:48 Аутор: Биро
Поштовани предсједавајући,
Уважене колеге,
Дозволите да се на самом почетку захвалим на позиву да вам у уводном излагању представим резултате Владе Црне Горе у грађењу антикорупцијског оквира који несумњиво представља један од приоритета укупне црногорске друштвене реформе, како на националном тако и на плану остваривања наших кључних спољнополитичких приоритета.
Борба против корупције захтјеван је посао али и вишеструко користан имајући у виду да реформише државу, али и преображава цијело друштво. Такође смо свјесни да изазов којем идемо у сусрет дијелимо са свим транзиционим друштвима региона, али и са државама које одавно важе за пионире промовисања демократије и савремених стандарда широм Европе.
Освнућу се најприје на резултате постигнуте на стратешком и политичком, затим на законодавном али и на оперативном нивоу.
Дакле, у протеклом периоду предано смо радили на грађењу законодавног и институционалног оквира за борбу против криминала и корупције и стварали амбијент у коме нови закони које доносимо могу у потпуности да заживе и омогуће ефикасну борбу против ових изазова. Закоником о кривичном поступку дефинисали смо појам организованог криминала који раније није постојао у нашем правном систему. Ово је један од наших најважнијих реформских пројеката, којим је истрага измјештена из суда и повјерена тужилаштву, проширене мјере тајног надзора на сва коруптивна кривична дјела, уведен поступак за привремено одузимање имовинске користи, као и финансијска истрага ради проширеног одузимања имовине чије законито поријекло у кривичном поступку није доказано, а терет доказивања пренијет на окривљеног. Кривичним закоником усаглашена су дјела корупције са препорукама релеватних међународних организација, у првом реду ГРЕЦО-а и МОНЕYВАЛ-а. Поред Кривичног законика и Законика о кривичном поступку дозволите да поменем само најзначајније, међу којима су: Закон о државном тужилаштву, Закон о судовима, Закон о Судском савјету, Закон о слободном приступу информацијама, Закон о спрјечавању сукоба интереса, Закон о заштити свједока, Закон о одговорности правних лица за кривична дјела, Закон о раду, Закон о државним службеницима и намјештеницима, Закон о међународној правној помоћи у кривичним стварима, Закон о финасирању политичких партија и други. Доношењем свих наведених закона, по свом карактеру реформских, исказана је политичка спремност и одлучност државе за сузбијање свих облика криминалног понашања, укључујући и организовани криминал и корупцију. Како то обично бива прије очекиване домаће подршке, ове напоре препознале су релевантне међународне организације попут ГРЕЦО-а и УНОДЦ-а који су у својим евалуационим извјештајима поздравиле континуиране напоре које Црна Гора улаже у хармонизацију домаћег правног система са међунаордним стандардима.
Надаље, у циљу организованог и сталног праћења антикорупцијских активности усвојили смо Стратегију за борбу против корупције и организованог криминала (2010-2014) и Акциони план за њено спровођење (2010-2012). Основали смо и Националну комисију за праћење имплементације поменуте стратегије која окупља представнике Владе, судских органа (тужилаштва и суда), Скупштине и цивилног сектора.
Иако се није састајала у скоријем периоду, дијелом имајући у виду расписивање парламентарних избора и технички мадат Владе, као и процес формирања Владе и промјену чланства НК које је било неопходно верификовати Одлуком, државни органи радили су на спровођењу обавеза предвиђених Иновираним Акционим планом. Када је у питању пети извјештај који се односи на период закључно са 31. децембром 2012. Секретаријат Националне комисије сачинио је Извјештај и усагласио оцјене о степену реалиазције мјера са представницима цивилног сектора који су чланови НК.
Национална комисија још није разматрала овај извјештај али би искористио ову прилику и подијелио са вама податке који се односе на период јун-децембар 2012 године. Од предвиђених мјера, реализовано је 161 или (43,28%), дјелимично је реализовано 109 (29,30%) мјера, а нереализовано је 102 или (27,42%). Збир реализованих и дјелимично реализованих мјера је 270 или (72,58%).
Поређења ради у односу на посљедњи извјештај у 2011. години реализовано је 64 мјере више чиме је процентуално остварен напредак од чак (42,23%).
Нарочито је стимулативан податак да је највећи проценат реализације забиљежен у поглављима која се превасходно односе на рад репресивних органа и то: Мониторинг и Регионална и Међународна сарадња из области Организованог криминала, Превентивни механизми за сузбијање корупције у полицији, Заштита лица која пријављују корупцију, Координација и размјена података, те поглавља која се односе на рад органа који су задужени за спровођење превентивних антикорупцијских закона, Јавне набавке, Спрјечавање сукоба интереса, Тржиште капитала, Јавне финансије, Интегритет, итд.
Иако је нереализовано остало 27,42% мјера, охрабрује чињеница да је анализом утврђено је да је најмањи број нереализованих мјера у области Организованог криминала и то свега 7 мјера, а потом слиједе области Превенције корупције у органима за спровођење закона, Приоритети у сузбијању корупције на политичком и међународном плану и Области од посебног ризика.
Из праксе рада правосудних органа познато је да су предмети организованог криминала најсложенији и најкомпликованији за пресуђење. Ипак, биланс остварених резултата у овој области а на пољу репресије није занемарљив јер су у 2012. години основни судови имали у раду 280 предмета за кривична дјела са елементима корупције против 537 лица, а виши судови 50 предмета против 207 лица. Подигнута је 191 оптужница пред основним судовима и 24 пред вишим. Основни судови донијели су 83 пресуде против 151 лица, а виши судови 25 пресуда против 71 лица. Правоснажно је 65 пресуда основног суда против 110 лица и 14 пресуда против 42 лица у вишим судовима.
Уважене колеге,
Дозволите да се на самом почетку захвалим на позиву да вам у уводном излагању представим резултате Владе Црне Горе у грађењу антикорупцијског оквира који несумњиво представља један од приоритета укупне црногорске друштвене реформе, како на националном тако и на плану остваривања наших кључних спољнополитичких приоритета.
Борба против корупције захтјеван је посао али и вишеструко користан имајући у виду да реформише државу, али и преображава цијело друштво. Такође смо свјесни да изазов којем идемо у сусрет дијелимо са свим транзиционим друштвима региона, али и са државама које одавно важе за пионире промовисања демократије и савремених стандарда широм Европе.
Освнућу се најприје на резултате постигнуте на стратешком и политичком, затим на законодавном али и на оперативном нивоу.
Дакле, у протеклом периоду предано смо радили на грађењу законодавног и институционалног оквира за борбу против криминала и корупције и стварали амбијент у коме нови закони које доносимо могу у потпуности да заживе и омогуће ефикасну борбу против ових изазова. Закоником о кривичном поступку дефинисали смо појам организованог криминала који раније није постојао у нашем правном систему. Ово је један од наших најважнијих реформских пројеката, којим је истрага измјештена из суда и повјерена тужилаштву, проширене мјере тајног надзора на сва коруптивна кривична дјела, уведен поступак за привремено одузимање имовинске користи, као и финансијска истрага ради проширеног одузимања имовине чије законито поријекло у кривичном поступку није доказано, а терет доказивања пренијет на окривљеног. Кривичним закоником усаглашена су дјела корупције са препорукама релеватних међународних организација, у првом реду ГРЕЦО-а и МОНЕYВАЛ-а. Поред Кривичног законика и Законика о кривичном поступку дозволите да поменем само најзначајније, међу којима су: Закон о државном тужилаштву, Закон о судовима, Закон о Судском савјету, Закон о слободном приступу информацијама, Закон о спрјечавању сукоба интереса, Закон о заштити свједока, Закон о одговорности правних лица за кривична дјела, Закон о раду, Закон о државним службеницима и намјештеницима, Закон о међународној правној помоћи у кривичним стварима, Закон о финасирању политичких партија и други. Доношењем свих наведених закона, по свом карактеру реформских, исказана је политичка спремност и одлучност државе за сузбијање свих облика криминалног понашања, укључујући и организовани криминал и корупцију. Како то обично бива прије очекиване домаће подршке, ове напоре препознале су релевантне међународне организације попут ГРЕЦО-а и УНОДЦ-а који су у својим евалуационим извјештајима поздравиле континуиране напоре које Црна Гора улаже у хармонизацију домаћег правног система са међунаордним стандардима.
Надаље, у циљу организованог и сталног праћења антикорупцијских активности усвојили смо Стратегију за борбу против корупције и организованог криминала (2010-2014) и Акциони план за њено спровођење (2010-2012). Основали смо и Националну комисију за праћење имплементације поменуте стратегије која окупља представнике Владе, судских органа (тужилаштва и суда), Скупштине и цивилног сектора.
Иако се није састајала у скоријем периоду, дијелом имајући у виду расписивање парламентарних избора и технички мадат Владе, као и процес формирања Владе и промјену чланства НК које је било неопходно верификовати Одлуком, државни органи радили су на спровођењу обавеза предвиђених Иновираним Акционим планом. Када је у питању пети извјештај који се односи на период закључно са 31. децембром 2012. Секретаријат Националне комисије сачинио је Извјештај и усагласио оцјене о степену реалиазције мјера са представницима цивилног сектора који су чланови НК.
Национална комисија још није разматрала овај извјештај али би искористио ову прилику и подијелио са вама податке који се односе на период јун-децембар 2012 године. Од предвиђених мјера, реализовано је 161 или (43,28%), дјелимично је реализовано 109 (29,30%) мјера, а нереализовано је 102 или (27,42%). Збир реализованих и дјелимично реализованих мјера је 270 или (72,58%).
Поређења ради у односу на посљедњи извјештај у 2011. години реализовано је 64 мјере више чиме је процентуално остварен напредак од чак (42,23%).
Нарочито је стимулативан податак да је највећи проценат реализације забиљежен у поглављима која се превасходно односе на рад репресивних органа и то: Мониторинг и Регионална и Међународна сарадња из области Организованог криминала, Превентивни механизми за сузбијање корупције у полицији, Заштита лица која пријављују корупцију, Координација и размјена података, те поглавља која се односе на рад органа који су задужени за спровођење превентивних антикорупцијских закона, Јавне набавке, Спрјечавање сукоба интереса, Тржиште капитала, Јавне финансије, Интегритет, итд.
Иако је нереализовано остало 27,42% мјера, охрабрује чињеница да је анализом утврђено је да је најмањи број нереализованих мјера у области Организованог криминала и то свега 7 мјера, а потом слиједе области Превенције корупције у органима за спровођење закона, Приоритети у сузбијању корупције на политичком и међународном плану и Области од посебног ризика.
Из праксе рада правосудних органа познато је да су предмети организованог криминала најсложенији и најкомпликованији за пресуђење. Ипак, биланс остварених резултата у овој области а на пољу репресије није занемарљив јер су у 2012. години основни судови имали у раду 280 предмета за кривична дјела са елементима корупције против 537 лица, а виши судови 50 предмета против 207 лица. Подигнута је 191 оптужница пред основним судовима и 24 пред вишим. Основни судови донијели су 83 пресуде против 151 лица, а виши судови 25 пресуда против 71 лица. Правоснажно је 65 пресуда основног суда против 110 лица и 14 пресуда против 42 лица у вишим судовима.
Како Црна Гора континуирано предузима мјере на изградњи свог антикорупцијског система са јасним и ефикасним механизмима за сузбијање ове појаве чека нас предан рад на припреми Акционих планова за поглавље 23. и 24., као и Акционог плана за борбу против корупције и организованог криминала за период 2013-2014.
Међуресорска радна група коју смо формирали за израду АП за борбу против корупције и организованог криминала 2013-2014. сачинила је радну верзију АП и у њему предвидјели мјере које се на свеобухватан и амбициозан начин баве питањем корупције и организованог криминала у најризичнијим областима.Предсједник одбора господин Булатовић је упознат са мјерама из Акционог плана будући да му је, у жељи да ојачамо нашу сарадњу, из мог Кабинета достављена радна верзија овог АП на евентуалне коментаре.
Што се тиче дијела АП за поглавље 23 који се односи на питање корупције како у превентивном тако и у репресивном смислу, у току је његова финализација. Планирано је да посебно буду обрађене значајна улога Скупштине, области јавних набавки, спрјечавања појаве сукоба интереса, унапријеђење система финансирања политичких партија и прецизирање надлежности Управе за антикорупцијску иницијативу. Између осталог, АП инкорпорира мјере које имају за циљ јачање нормативних и институционалних капацитета у органима за борбу против корупције, унапрјеђење система у области одузимања имовине стечене криминалом, структурирано вођење статистичких података у области корупције на свим нивоима и јачање међуинституционалне и међународне сарадње у борби против корупције.
Овдје желим да кажем да се и на Акционом плану 23 и 24 интезивно ради.Да се ради у оквиру радне групе и уз учешће експерата Европске комисије.Очекујемо у априлу мјесецу долазак људи из Директората за проширење са којима ћемо анализирати садржај ових планова и видјети да ли они могу бити понуђени за разматрање и Скупштини, а и касније Влади за верификацију. У сваком случају моја оцјена да веома квалитетно у овом тренутку радимо и на Акционим плановима и за поглавље 23 и 24.
Поменуо бих и значај твининг пројекта „Подршка имплементацији антикорупцијске стратегије и Акционог плана“ ИПА 2010, током којег Управа за антикорупцијску иницијативу и Комисија за спрјечавање сукоба интереса, у сарадњи са Савезном Републиком Њемачком као твининг партнером, спроводе активности и мјере које у крајњем имају за циљ смањење нивоа корупције и конфликта интереса у држави. Поред унапрјеђења координације и сарадње међу антикорупцијским тијелима у Црној Гори, те јачања сарадње институција које посједују податке о имовини и примањима јавних функционера са Комисијом за спречавање сукоба интереса, овим пројектом предвиђено је и анализирање постојећег законског антикорупцијског оквира.
Као што видите, у посљедњих двије и по године смо радили напорно и забиљежили озбиљан напредак. Ипак, морам речи да смо још увјек далеко од осмишљене борбе против организованог криминала и корупције.
Данас и у данима који слиједе институције у цјелини, а посебно оне које су задужене да се супростављају овој друштвеној опасности су на испиту зрелости, способности и професионализма.
У ствари, ми смо сада на терену примјене закона гдје нам не помаже ни једна Стратегија нити Акциони план, већ индивидуална способност, знање и посвећеност вишим циљевима, а то су сигурност и владавина права као неопходни услови за укупан друштвени прогрес. Више нам није довољно рећи да смо имплементирали све међународне стандарде, да смо то урадили у сарадњи са експертима Брисела или Венецијанске комисије, већ морамо показати да их разумијемо и примјењујемо.
Један од наших највећих ограничења на овом плану је недовољна сарадња органа задужених за борбу против организованог криминала и корупције и због тога смо у Влади детектовали овај проблем и њему снажно посвећени.
Већ смо покренули иницијативу да у сарадњи са експертима које ћемо ангажовати уз подршку ОЕБС-а урадимо Анализу организационе структуре, капацитета и овлашћења државних органа и органа управе у борби против криминала и корупције који ће, надам се, резултирати доношењем посебног Закона, који ће организационо и функционално обезбједити пуну ефикасност институција. Такође, планирамо да централизујемо надлежности за процесуирање и суђење за кривична дјела са елементима корупције што јесте садржај наших мјера које произилазе из анализе о рационализацији судске мреже коју је Влада већ усвојила, а на плану рационализације већ радимо и он ће бити усвојен у другом кварталу.
На самом крају, бићу слободан да, констатујући да добро осмишљена борба против корупције захтијева ангажовање свих релевантних друштвених субјеката и сваког појединаца у Црној Гори и увјерен сам да овај Одбор може бити снажан партнер Владе Црне Горе на путу достизања савремених стандарда правне сигурности како бисмо, заједничким снагама, обезбиједили квалитетнији живот сваком црногорском грађанину.
У том смислу вас позивам да у наредном периоду пронађемо најбољи модел за сарадњу овог Одбора и Националне комисије ради заједничког одговора највећем изазову за здраво и одговорно друштво.
Везани чланци:
Да ли вам је садржај ове странице био од користи?