- Влада Црне Горе
Министарство правде Не смијемо игнорисати потенцијал жена
Не смијемо игнорисати потенцијал жена
ПОБЈЕДА: Како коментаришете чињеницу да од 17 министарских функција само три обављају жене, као и то што је већина партија на посљедњим парламентарним изборима само формално испоштовала принцип од 30 одсто жена на изборним листама?
БОШКОВИЋ: Ситуација на том пољу је знатно боља него раније. Измјенама Закона о избору одборника и посланика из 2011. године уведена је клаузула која обавезује политичке партије да обезбиједе 30 одсто жена на изборним листама. Али ова одредба не подразумијева и редосљед на листи на начин да свако треће мјесто буде лице мање заступљеног пола, па смо тако имали различито позициониране жене на различитим партијским листама за прошлогодишње парламентарне изборе. Ту су заиста за похвалу биле листе Социјалистичке народне партије и Позитивне Црне Горе које су испоштовале међународни стандард. У сваком случају, увођење ове одредбе је довело до тога да је након парламентарних избора дошло до повећања учешћа жена у Скупштини (17 одсто посланица), што је највећи проценат у историји Црне Горе. Имајући у виду друштвени контекст у којем живимо и још увијек присутан традиционалан однос према мјесту и улози жене у друштву, чему свједоче и бројна истраживања која показују да велика већина становника сматра да женама није мјесто у политици већ у кући... У том смислу још морамо да радимо не само на јачању жена, већ и на еманципацији цијелог друштва, и што је веома важно треба да омогућимо баланс приватног и професионалног живота између жена и мушкараца. Ми као друштво не смијемо игнорисати потенцијал и капацитет жена уколико желимо развијено демократско друштво. Политичке партије треба да предузму све неопходне мјере како би се женски глас јаче чуо на политичкој и јавној сцени Црне Горе.
ПОБЈЕДА: Званичне статистике показују да су жене у Црној Гори мање плаћене од мушкараца. Зашто је то тако, и на који начин јаз у зарадама може да се регулише?
БОШКОВИЋ: Према подацима Монстата, просјечна зарада мушкараца у односу на просјечну зараду жена разликује се за 14 одсто у корист мушкараца.Важно је нагласити да се овдје говори о просјечним зарадама, а не о разлици у зарадама између мушкараца и жена на истом радном мјесту. Овај родни јаз у зарадама се управо дешава због чињенице да се жене налазе на слабије плаћеним мјестима од мушкараца, односно да су мушкарци доминантно запошљени на руководећим позицијама. Наравно да је ово питање значајно повезано са питањем неравномјерне расподјеле обавеза и одговорности између мушкараца и жена у породичном животу, што се рефлектује и на професионални живот, па тада долазимо до такозваног стакленог плафона. Одговор на то би био даље сузбијање стереотипа и наметнутих родних улога које друштво традиционално очекује од жена, те њихов већи ангажман у економској сфери.
ПОБЈЕДА: Који су то програми канцеларије који треба да помогну еманципацију Ромкиња и њихово укључивање у друштвене токове?
БОШКОВИЋ: Морамо констатовати да је протеклих десет година доста урађено на интегрисању Ромкиња у црногорско друштво. Овај тренд је пратио и оснаживање одређеног броја активисткиња ромске и египћанске популације које су заиста дале значајан допринос да се програми, који се тичу побољшања статуса Рома и Египћана у Црној Гори, ородне, односно да родна равноправност постане њихов саставни дио. Сходно томе, данас имамо Стратегију за унапређење положаја РЕ популације 2012-2016. која, по први пут, садржи мјере које се односе посебно на женски дио ове популације, као и посебну област под називом насиље над женама и насиље у породици. У наредном периоду радићемо на даљој еманципацији Ромкиња и Египћанки кроз различите програме почев од образовања, запошљавања, учешћа у политичком и јавном животу, те сузбијања насиља у породици. У овом послу важна је сарадња ресорних министарстава и органа управе, у партнерству са невладиним организацијама које се баве овим питањем.
ПОБЈЕДА: Да ли и у којој мјери буџетске линије прате програме родне равноправности?
БОШКОВИЋ: Одјељење за послове родне равноправности је препознато као посебна буџетска линија у буџету Министарства за људска и мањинска права. Истина је да су средства за ове намјене прилично органичена те да смо успјели да реализујемо значајан број активности на различитим пољима умногоме захваљујући међународним донаторима. Оно што је новина новоусвојеног Плана активности за постизање родне равноправности јесте да су за све предвиђене мјере и активности препознати носиоци са тачно прецизираним буџетским средствима за ту намјену. Уколико имамо планирана средства у свим ресорима који спроводе активности на овом пољу онда можемо заједничким радом и да постигнемо жељени циљ. Дакле, буџетска средства још увијек нијесу на задовољавајућем нивоу, али ангажманом свих министарстава и органа управе и уз финансијску подршку међународних организација резултати неће изостати.Радићемо на ефикаснијој примиени закона
ПОБЈЕДА: Можете ли направити кратак пресјек оног што је, за ових 10 година, урађено на пољу родне равноправности и шта ће бити фокус рада одјељења у наредном периоду?
БОШКОВИЋ: Одјељење је током протекле деценијеинтензивно учествовало у доношењу и спровођењу политика родне равноправности, кроз партнерство са државним органима, женским невладиним организацијама, невладиним организацијама које се баве људским правима, политичким партијама, медијима и синдикатима, као и кроз сарадњу са међународним организацијама. Такође, политике родне равноправности су интегрисане у законе и у стратешка документа владе Црне Горе, у обуку државних и локалних службеника, наставног кадра, службеника сектора безбједности и одбране. Унапријеђена је статистика разврстана по полу као и употреба родно сензитивног језика, подстицано је увођење женских родних студија и женских културних израза. Успостављана је сарадња са општинама на примјени политике родне равноправности на локалном нивоу. Тако су у локалним самоуправама отворене прве канцеларије за родну равноправност, па их сада имамо у три општине Пљевља, Цетиње и Бијело Поље, а израђени су и први локални акциони планови за родну равноправност. влада Црне Горе препознала је ова важна развојна питања и проблематику родне неравноправности, те је у јануару ове године усвојила други План активности за постизање родне равноправности за период 20132017. године, који дефинише девет приоритетних области, у којима треба радити у наредном периоду како би се постигла родна равноправност. Наша даља стремљења ће бити управо у правцу ефикасније примјене законодавства и стратешких докумената из ове области, те спровођења неопходних мјера и активности, како би равноправност постала наша стварност.
Побједа, 22. април 2013. године