- Влада Црне Горе
Кијев: Предсједник Владе Мило Ђукановић учествовао...
Пажња: Садржај ове странице је дио архивског садржаја и односи се на претходне сазиве Владе Црне Горе. Могуће је да су информације застарјеле или нерелевантне.
Архива
Кијев: Предсједник Владе Мило Ђукановић учествовао на бизнис конференцији „АБЦ: Украјина и партнери"
Објављено: 15.06.2013. • 02:11 Аутор: Биро
Кијев: Предсједник Владе Мило Ђукановић учествовао на бизнис конференцији „АБЦ: Украјина и партнери"
Транскрипт одговора предсједника Владе Мила Ђукановића на конференцији “АБЦ: Украјина и партнери” можете преузети овдје.
ЦРНА ГОРА „БИЗНИС ДЕСТИНАЦИЈА”
Поштовани предсједниче Азаров,
Уважене колеге,
Даме и Господо,
Част ми је и задовољство што данас имам прилику да учествујем у раду ове значајне конференције.
Украјина и Кијев, са својим богатим културно-историјским насљеђем и великим људским и природним потенцијалима, инспиративно су мјесто за разматрање и дијалог на тему унапређења економских односа и сарадње у међународном контексту.
Сигуран сам да ће ова значајна конференција и кроз учешће црногорских званичника и бизнисмена отворити нове перспективе сарадње између Украјине и партнера, нове хоризонте и потенцијале за економску сарадњу.
Као што је казао уважени модератор, Црна Гора је од обнове независности, за само седам година, постала држава кандидат и отворила предприступне преговоре за чланство у Европској унији и налази се на прагу чланства у НАТО алијанси.
Интеграциони процеси и усвајање европских стандарда и вриједности уједно представљају и оптималан оквир за спровођење свеукупних унутрашњих реформи које у крајњој линији имају за циљ обезбјеђење бољег квалитета живота црногорских грађана.
Његујући политику добросусједства и сарадње врло смо посвећени унапређењу односа са свим европским, али и осталим државама, при чему Украјину сматрамо изузетно вриједним партнером и пријатељем.
Користим ову прилику да вам, у најкраћем, представим шта у Црној Гори радимо како би што бољом валоризацијом наших потенцијала и кроз стварање погодног пословног амбијента привукли што већи број страних инвеститора и остварили већи економски раст.
У годинама након обнове државности Црна Гора је имала највећи прилив страних директних инвестиција у Југоисточној Европи. Економија је расла стопама од близу 9% а бруто национални доходак у протеклој години је утростручен.
Као и сви, данас се носимо са посљедицама свјетске економске кризе која се, у нашем случају, одразила и кроз пад директних страних инвестиција. Ипак, искористили смо вријеме од формирања нове Владе за консолидовање јавних финансија и стварање предуслова да побољшањем услова пословања и припремом значајних развојних пројеката из области инфраструктуре, енергетике и туризма, спремно дочекамо повратак оптимизма код међународних инвеститора. И европских и ваневропских. Посебно желим да истакнем да је наша економија отворена за страни капитал који у Црној Гори има национални третман.
Дозволите да поменем неке елементе који карактеришу Црну Гору као повољну бизнис дестинацију. Црна Гора је прије свега стабилна држава великих развојних потенцијала.
Држава која једина у Региону користи еуро као званичну валуту и има највећи број потписаних уговора о слободној трговини, дефинисан слободан проток капитала, има најниже порезе и константно унапређује бизнис амбијент.
Уважене колеге,
Даме и Господо,
Част ми је и задовољство што данас имам прилику да учествујем у раду ове значајне конференције.
Украјина и Кијев, са својим богатим културно-историјским насљеђем и великим људским и природним потенцијалима, инспиративно су мјесто за разматрање и дијалог на тему унапређења економских односа и сарадње у међународном контексту.
Сигуран сам да ће ова значајна конференција и кроз учешће црногорских званичника и бизнисмена отворити нове перспективе сарадње између Украјине и партнера, нове хоризонте и потенцијале за економску сарадњу.
Као што је казао уважени модератор, Црна Гора је од обнове независности, за само седам година, постала држава кандидат и отворила предприступне преговоре за чланство у Европској унији и налази се на прагу чланства у НАТО алијанси.
Интеграциони процеси и усвајање европских стандарда и вриједности уједно представљају и оптималан оквир за спровођење свеукупних унутрашњих реформи које у крајњој линији имају за циљ обезбјеђење бољег квалитета живота црногорских грађана.
Његујући политику добросусједства и сарадње врло смо посвећени унапређењу односа са свим европским, али и осталим државама, при чему Украјину сматрамо изузетно вриједним партнером и пријатељем.
Користим ову прилику да вам, у најкраћем, представим шта у Црној Гори радимо како би што бољом валоризацијом наших потенцијала и кроз стварање погодног пословног амбијента привукли што већи број страних инвеститора и остварили већи економски раст.
У годинама након обнове државности Црна Гора је имала највећи прилив страних директних инвестиција у Југоисточној Европи. Економија је расла стопама од близу 9% а бруто национални доходак у протеклој години је утростручен.
Као и сви, данас се носимо са посљедицама свјетске економске кризе која се, у нашем случају, одразила и кроз пад директних страних инвестиција. Ипак, искористили смо вријеме од формирања нове Владе за консолидовање јавних финансија и стварање предуслова да побољшањем услова пословања и припремом значајних развојних пројеката из области инфраструктуре, енергетике и туризма, спремно дочекамо повратак оптимизма код међународних инвеститора. И европских и ваневропских. Посебно желим да истакнем да је наша економија отворена за страни капитал који у Црној Гори има национални третман.
Дозволите да поменем неке елементе који карактеришу Црну Гору као повољну бизнис дестинацију. Црна Гора је прије свега стабилна држава великих развојних потенцијала.
Држава која једина у Региону користи еуро као званичну валуту и има највећи број потписаних уговора о слободној трговини, дефинисан слободан проток капитала, има најниже порезе и константно унапређује бизнис амбијент.
Многе релевантне међународне компаније су већ препознале Црну Гору као регионалног лидера и најбоље одредиште за бизнис. Са Републиком Италијом радимо на реализацији пројекта подморске интерконекције који ће Црну Гору и Регион Југоисточне Европе повезати са енергетским тржиштем Западне Европе. На тај начин постајемо чвориште за пренос електричне енергије, а повезивањем два тржишта сви енергетски ресурси у региону ће бити врједнији и комерцијално исплативији.
У току су припреме и за избор партнера за истраживање нафте и гаса у црногорском подморју и за то је изражено интересовање најреномиранијих компанија из Европе и Свијета.
Туризам и пољопривреда постају све атрактивнији сектори за инвестициона улагања. Поред локације и климатских услова, Црна Гора нуди повољан инвестициони амбијент за улагања у овим секторима. Влада је дефинисала читав низ подстицаја за развој ових дјелатности.
Желимо да охрабрујуће стопе раста броја туриста из цијелог свијета, а посебно из Украјине који посјећују Црну Гору, послуже као инспирација пословним људима овдје, да нашу државу у пуно већој мјери доживе и као интересантну инвестициону дестинацију. Повећање броја украјинских туриста у протеклом периоду представља подстицај за даље продубљивање сарадње и имплементацију потписаних споразума у овој области.
Црна Гора је спремна да са иностраним партнерима реализује и концепт слободних зона који нуди бројне погодности за развој бизниса у Црној Гори и посебно Луку Бар као потенцијалну регионалну луку за украјинске робе.
Спољно-трговинска размјена између Црне Горе и Украјине је у претходних пар година удвостручена али постоји велики простор за додатно унапређење трговинске сарадње.
Полазну основу за то имамо у Споразуму о слободној трговини између наше двије земље. Надградња томе је свакако чињеница да је Црна Гора у претходним годинама напорно радила на поспјешивању слободне трговине у балканским и ширим оквирима, кроз, између осталог, ЦЕФТА споразум, споразуме о слободној трговини са ЕУ, Русијом и Турском. Такође, на линији снажења економске сарадње, очекујем да ће споразум о економској сарадњи, као и споразум о узајамном подстицању и заштити инвестиција ускоро бити усаглашени и спремни за потписивање. У комплетирању цјелокупне слике вриједи истаћи и четири споразума које смо јуче потписали овдје у Кијеву опредјелјујући нормативне оквире за даљу сарадњу у бројним областима.
На самом крају, желим још једном да најискреније захвалим на гостопримству и успјешној посјети својим домаћинима, као и на позиву да учествујем у раду ове конференције за коју сам сигуран да ће у наредним годинама постати референтна тачка у нашој заједничкој потрази за иницијативама које ће допринијети учвршћивању економских односа и сарадње.
Хвала.
Везани чланци:
Да ли вам је садржај ове странице био од користи?